Finansijsko zdravlje, pokazaće vreme, postaje mnogo više od temelja stabilnosti pojedinca: ono je i važan faktor kompanijske otpornosti. U periodima ekonomske i globalne nestabilnosti, inflacije i promenljivih tržišnih uslova, pitanje finansijskog zdravlja zaposlenih sve više izlazi iz privatne sfere i postaje strateško pitanje i za poslodavce.
Šta zapravo znači finansijsko zdravlje?
Finansijsko zdravlje podrazumeva sposobnost pojedinca da pokrije tekuće troškove bez stalnog stresa, da ima rezervu za nepredviđene situacije, da kontroliše dugove, planira štednju i investicije i da se oseća sigurno u pogledu svoje finansijske budućnosti. Drugim rečima, to je balans između sadašnjih potreba i budućih ciljeva, uz osećaj kontrole nad sopstvenim finansijama.
Evropa u brojkama
Podaci Eurostata pokazuju da domaćinstva u EU u proseku štede oko 12–13% raspoloživog dohotka, ali razlike između zemalja su velike. Nemačka, Holandija i Luksemburg beleže najviše stope štednje, dok su zemlje juga i istoka Evrope često na znatno nižem nivou, pa čak i u zoni negativne štednje (zaduživanja). Istraživanje Better Finance-a o finansijskom zdravlju Evropljana pokazuje da su građani severne i zapadne Evrope najzadovoljniji svojom finansijskom situacijom (prosečna ocena oko 7/10), dok su zemlje Balkana i istočne Evrope, uključujući Srbiju, bliže proseku od 5/10.
Pored štednje, značajan pokazatelj je i postojanje „hitnih fondova“. U mnogim evropskim zemljama, 1 od 4 domaćinstva nema nikakve rezerve za vanredne situacije. U Srbiji je finansijska pismenost ispod proseka OECD zemalja: građani dobro razumeju osnovne pojmove (npr. kamate), ali se slabije snalaze sa složenijim konceptima poput investiranja ili penzijskog planiranja. To stvara jaz između realnih potreba i finansijske spremnosti.
Savremeni izazovi finansijskog zdravlja
Biti finansijski zdrav danas je znatno teže nego pre deceniju. Rast troškova života, inflacija i neizvesnost na tržištu rada često prevazilaze realne prihode. Istovremeno, digitalizacija je donela mnoštvo novih finansijskih proizvoda koji često zahtevaju viši nivo pismenosti nego što prosečan građanin ima. Gig ekonomija i promenljivost poslova dodatno otežavaju dugoročno planiranje, a obrasci ponašanja poput impulsivne potrošnje ili odlaganja štednje pogoršavaju situaciju.
Rizici finansijskog neplaniranja
Nedostatak finansijskog plana dovodi do niza problema: od nemogućnosti da se odgovori na vanredne troškove, preko rasta dugova i gubitka kreditne sposobnosti, do odlaganja penzijskog planiranja.
Na nivou kompanija, finansijski stres zaposlenih se direktno prevodi u pad produktivnosti, povećanu fluktuaciju i češća bolovanja.
Američke studije procenjuju da finansijski stres poslodavce košta stotine milijardi dolara godišnje. Iako su apsolutni iznosi kod nas manji, efekti su proporcionalno slični.
Finansijsko zdravlje kao benefit
U razvijenim ekonomijama, finansijsko zdravlje je već godinama deo paketa benefita. Poslodavci nude radionice, individualno savetovanje, digitalne alate, dopunske penzione planove i programe podrške pri otplati dugova. Kompanije koje ulažu u ove programe beleže nižu fluktuaciju kadrova, manje bolovanja i veću produktivnost. U Srbiji, ovo je još nova tema, ali upravo to predstavlja priliku: kao što su pre desetak godina dobrovoljno zdravstveno osiguranje i fitnes paketi bili pionirski potezi, tako i finansijsko zdravlje može postati sledeći korak u razvoju benefita.
Finansijsko zdravlje nije luksuz
Finansijsko zdravlje nije luksuz, ono je preduslov stabilnosti i otpornosti. Za pojedince, to znači kontrolu, sigurnost i dugoročne mogućnosti. Za kompanije, to je ulaganje koje se višestruko vraća kroz angažovanije, lojalnije i produktivnije zaposlene. Poslodavci koji prvi prepoznaju značaj ovog benefita biće oni koji postavljaju nove standarde na tržištu rada.
Saveti za unapređenje finansijskog zdravlja
Za građane:
- Vodite evidenciju troškova i planirajte budžet.
- Formirajte „hitni fond“ za najmanje 3–6 meseci osnovnih troškova.
- Kontrolišite kredite/dugove, posebno one sa visokim kamatama.
- Počnite sa štednjom i investiranjem za dugoročne ciljeve.
- Edukujte se jer finansijska pismenost je investicija sama po sebi.
- Iskoristite benefite koje poslodavac nudi (penzioni fondovi, savetovanja isl.).
Za poslodavce:
- Uvedite finansijsko zdravlje u paket benefita kroz edukacije, alate i podršku.
- Prilagodite programe realnim potrebama zaposlenih (npr. kratke radionice, online alati i sl.).
- Komunicirajte jasno i potpuno transparentno.
- Redovno merite efekat programa (stres, angažovanost, fluktuacija).