Home Finews Evropa ekonomski najranjivija, Švajcarska i Kanada najstabilnije

Evropa ekonomski najranjivija, Švajcarska i Kanada najstabilnije

by Vesna Lapčić

Svetska ekonomija sada je manje otporna nego na početku finansijske krize 2007. godine, pokazala je studija kompanije Swiss Re i Londonske škole ekonomije, Makroekonomski indeksi otpornosti.  Prema tom Izveštaju, koji koristi podatke od 2007. do 2018. godine za 31 zemlju, što predstavlja oko 75 odsto svetskog BDP-a, 80 odsto zemalja imalo je lošije rezultate otpornosti u 2018. nego u 2007. godini. Glavni pokazatelji za ispitivanje otpornosti bili su iscrpljivanje opcija monetarne politike u mnogim razvijenim ekonomijama i izazovi u poslovanju bankarskog sektora, čak i kad su finansijske institucije jače nego u vreme ekonomske krize.

Za razliku od toga postoji i nekih poboljšanja, tako ova analiza koja meri ekonomsku otpornost i ulogu osiguranja, pokazuje da se otpornost domaćinstava poboljšala na tri glavna područja rizika: prirodne katastrofe, slučaj smrtnosti i zdravstvena potrošnja. Jedan od važnijih zaključaka ove studije jeste da bi osiguravači mogli povećati globalnu finansijsku otpornost zatvaranjem rekordno visokog jaza u zaštiti osiguranja (odnosno razlike između iznosa zaista potrebnih pokrića i stvarno kupljenih polisa) koji iznosi čak 1,2 hiljade milijardi dolara za ta tri navedena rizika.

Prema toj analizi, Švajcarska i Kanada su, u prošloj deceniji konstantno, bile među tri najotpornije zemlje. SAD su pokazale konstantno poboljšanje od najniže tačke u 2010. godini. Prošle godine Amerika je bila na trećem mestu, imajući u vidu snažne ekonomske osnove, zatim efikasnu radnu snagu i produbljeno tržište kapitala, kao i fiskalnu slobodu za ublažavanje ekonomskog šoka, navodi se u toj studiji.

Po regionima posmatrano, Severna Amerika (SAD i Kanada) bila je najotporniji region i tokom 2007. i 2018. godine, uprkos blagom padu otpornosti u tom periodu. Zatim, primetno je da je Latinska Amerika bila jedina zemlja koja je zabeležila poboljšanje ekonomske otpornosti, iako je na niskom nivou zbog strukturnih izazova.

Prema indikatorima odolevanja krizi, Evrozona je pretrpela najveći pad otpornosti, pokazujući krhke fiskalne pozicije u nekim zemljama, iscrpljivanje opcija monetarne otpornosti. Kao i još uvek izazovno okruženje za bankarski sistem, zatim neefikasnost tržišta rada i relativno nerazvijena finansijska tržišta. Periferne zemlje u Evrozoni su mnogo manje otporne od jakih ekonomskih zemalja, pre svega, zbog manjih fiskalnih resursa i slabosti bankarskog sektora. Međutim, oporavak nivoa otpornosti bio je spor čak i u Nemačkoj i Francuskoj nakon krize, navodi se u Izveštaju.

Prilično stabilne rezultate ekonomske otpornosti beleže Azija i Okeanija u periodu od 2007. do 2018. godine. Nivo otpornosti u Kini, Japanu i Australiji neznatno je poboljšana, dok se rezistentnost Indije uglavnom smanjila zbog nižih indeksa koji mere pokazatelje finansijskog sektora, uključujući bankarsku industriju, razvoj finansijskog tržišta i prodor osiguravajućeg sektora.

Indeksi u sektoru osiguranja pokazuju kako osiguranje pomaže domaćinstvima da izdrže neke šok događaje, kao što su tri rizika, prirodne katastrofe, slučajevi smrtnosti, troškovi zdravstva. Relativno gledano, otpornost se poboljšala u većini regiona od 2000. do 2018. godine, pošto je posmatran duži period u odnosu na makroekonomske pokazatelje.

Džerom Hegeli, glavni ekonomista grupe u Swiss Re rekao je da je industrija osiguranja uglavnom držala korak sa rastućim potencijalima gubitaka i može učiniti više na poboljšanju otpornosti.

„Naročito tržišta u razvoju imaju veću korist od zaštite osiguranja u odnosu na razvijene ekonomije, koje često imaju veći pristup alternativnim izvorima finansiranja“, rekao je on.

You may also like