Evropska unija (EU) razmatra novi pravni okvir koji ima za cilj da značajno ojača propise o razvoju i upotrebi veštačke inteligencije, piše Svetski ekonomski forum.
Predloženi zakon, Zakon o veštačkoj inteligenciji (AI), fokusira se prvenstveno na jačanje pravila o kvalitetu podataka, transparentnosti, ljudskom nadzoru i odgovornosti. Takođe ima za cilj da se pozabavi etičkim pitanjima i izazovima implementacije u različitim sektorima u rasponu od zdravstvene zaštite i obrazovanja do finansija i energetike.
„AI postoji decenijama, ali je dostigao nove kapacitete podstaknute računarskom snagom“, rekao je u saopštenju Tijeri Breton, evropski komesar za unutrašnje tržište. Zakon o veštačkoj inteligenciji ima za cilj da „ojača poziciju Evrope kao globalnog centra izvrsnosti u veštačkoj inteligenciji od laboratorije do tržišta, da obezbedi da veštačka inteligencija u Evropi poštuje naše vrednosti i pravila i da iskoristi potencijal veštačke inteligencije za industrijsku upotrebu“.
Kamen temeljac Zakona o veštačkoj inteligenciji je sistem klasifikacije koji određuje nivo rizika koji bi tehnologija veštačke inteligencije mogla da predstavlja po zdravlje i bezbednost ili osnovna prava osobe. Okvir uključuje četiri nivoa rizika: neprihvatljiv, visok, ograničen i minimalan.
Sistemi veštačke inteligencije sa ograničenim i minimalnim rizikom – poput filtera za neželjenu poštu ili video igrica – mogu da se koriste uz male zahteve osim obaveza transparentnosti. Sistemi za koje se smatra da predstavljaju neprihvatljiv rizik — poput vladinog socijalnog bodovanja i sistema biometrijske identifikacije u realnom vremenu u javnim prostorima — zabranjeni su sa malim izuzetkom.
[blockquote align=“none“ author=““]Što se tiče veštačke inteligencije, poverenje je imperativ, a ne nešto što je lepo imati,” kaže Margrete Vestager, izvršna potpredsednica za Evropu prilagođenu digitalnom dobu.[/blockquote]
Visokorizični sistemi veštačke inteligencije su dozvoljeni, ali programeri i korisnici moraju da se pridržavaju propisa koji zahtevaju rigorozno testiranje, odgovarajuću dokumentaciju kvaliteta podataka i okvir odgovornosti koji detaljno prati ljudski nadzor. AI za koju se smatra da je visok rizik uključuje, na primer, autonomna vozila, medicinske uređaje i kritične infrastrukturne mašine.
Predloženo zakonodavstvo takođe navodi propise o takozvanoj veštačkoj inteligenciji opšte namene, koji su sistemi veštačke inteligencije koji se mogu koristiti u različite svrhe sa različitim stepenom rizika. Takve tehnologije uključuju, na primer, velike jezičke modele generativne AI sisteme kao što je ChatGPT.
Zakon o veštačkoj inteligenciji predlaže oštre kazne za nepoštovanje istog. Za kompanije, kazne mogu dostići do 30 miliona evra ili šest odsto globalnog prihoda. Podnošenje lažne ili obmanjujuće dokumentacije regulatorima takođe može dovesti do novčanih kazni.
„Sa ovim značajnim pravilima, EU predvodi razvoj novih globalnih normi kako bi se osiguralo da se veštačkoj inteligenciji može verovati“, dodala je u saopštenju Margrethe Vestager, izvršna potpredsednica za Evropu prilagođenu digitalnom dobu. „Otporni na budućnost i naklonjeni inovacijama, naša pravila će intervenisati tamo gde je to strogo potrebno: kada su bezbednost i osnovna prava građana EU u pitanju.
Predloženi zakon takođe ima za cilj uspostavljanje Evropskog odbora za veštačku inteligenciju, koji bi nadgledao primenu uredbe i obezbedio jedinstvenu primenu širom EU. To telo bi imalo zadatak da daje mišljenja i preporuke o pitanjima koja se pojave, kao i da daje smernice nacionalnim vlastima.