Autor: Vesna Lapčić
Ambalaža od plastika je nekada nastala kao rešenje da se smanji upotreba papira odnosno seča drveća. Danas se zbog prekomerne upotrebe plastike koja završava u zemlji, vodenim tokovima pa čak i na najdubljim tačkama okeana traže rešenja da se najveći deo nje zameni prirodnim materijalima. Start up iz Srbije, Eko Bio Invest pokreće u prvoj nedelji avgusta proizvodnju potpunonetoksičnog granulata od kojeg se mogu praviti različiti bio proizvodi koji se lako razgrađuju bez ikakvih negativnih posledica.
Naime, od odabranog otpada od hrane, konkretno voća i povrća, koji se suši i pretvara u prah pravi se granulat. Od tog granulata mogu se proizvoditi folije i proizvodi koji u potpunosti mogu da zamene jednokratnu platiku poput kesa, tanjira, čaša, zaštitne odeće i rukavica. Samim tim i sektori u kojima se može koristiti su širokog opsega: trgovina, građevina, medicina, kozmetika, farmacija, kao i poljoprivreda gde bi razgrađeni materijal praktično bio i hranjiv za biljke.
„Reč je o potpunoj novini u Evropi, a mislim i u svetu. Zaštitili smo patent na nivou Evropske unije i krećemo u njegovi komercijalizaciju. Pripreme su dugo trajale jer smo patentobezbedili neposredno pred pandemiju kada su lanci snabdevanja bili poremećeni te je i sama realizacija u to vreme bila nemoguća. Ipak, preživeli smo i krećemo sa proizvodnjom u Zagrebu u prvoj nedelji avgusta“, kaže Cvijanović.
Realizacija prvog projekta
Praktično, startom fabrike kreće realizacija projekta koji su podržali UNDP-i, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Evropska delegacija.
„To nam daje veliki vetar u leđa. Projekat je koncipiran tako što ćemo od budžetskih kuhinja Grada Čačka (vrtići, škole, studentski domovi, zatvor) preuzimati izabrane sirovine koje odgovaraju za naš granulat – uglavnom otpad od voća i povrća koji imaju deblju koru. Taj otpad će se sušiti u jednoj sušari u Čačku, mleti u prah, a u Zagrebu, naša firma, pravi granulat veličine pirinča. Deo tog granulata ćemo vraćati firmi u Čačku koja će praviti kese i čaše, a deo ćemo dalje koristiti za proizvodnju folija ili ćemo prodavati granulat“, kaže Marina Cvijanović i dodaje:
„Nama bi bilo najdraže da većina partnera kupuju sam granulat. Njega bez ikakvih dodatnih investicija, na primer, mogu da koriste proizvođači bio plastike. Sa njima bismo najviše i želeli da ostvarimo saradnju u početku. Sigurno će biti i klijenata koji bi želeli da im pružimo gotov proizvod. Spremni smo i za dodatna ulaganja u zavisnosti od potražnje na tržištu. Za sada imamo mašinu samo za proizvodnju folije.“
Suštinska razlika ovog i drugih bio razgradivih materijala, prema njenim rečima, jeste što je netoksičan. Osim toga, poseduju sertifikat „OK compost home“ za tržište Evropske unije, što znači da nema nikakvih aditiva koji su potrebni za rastvaranje što nije slučaj sa drugim bio razgradivim materijalima. Ovaj materijal se rastvara u toploj vodi za manje od jednog minuta bez ikakvih dodataka, bez ostataka nano čestica odnosno mikro plastike koja je danas jedan od najvećih zagađivača. Ukoliko su u pitanju hladna voda ili zemlja, potpuno će se rastvoriti za 24 dana do šest meseci u zavisnosti od vlage.
Eko Bio Invest je sklopio i partnerstvo sa organizacijom World Wide Fund Adria koja im pomaže u promotivnim aktivnostima, regulatornim pitanjima, a garantuje i za kvalitet u Adriatik regionu.
Saradnja za Institutom zlata vredna
Firma u Beogradu, Eko Bio Invest nastaviće saradnju sa Institutom za molekularnu genetiku i genetički inženjering iz Beograda sa osnovnim ciljem da se nastave istraživanje i razvoj. Do sada su bili angažovani na tome da istraže koje regionalne sirovine su najbolje za pravljenje granulata po ovoj formuli. U budućnosti će raditi na daljem unapređenju kako bi se mogli praviti i drugi materijali.
„Prezadovoljni smo dosadašnjom saradnjom sa timom kreativnih ljudi prepunih entuzijazma. Njihova energija i volja da od ovoga naprave nešto još bolje je fascinantna. Već su uspeli u jednom poduhvatu. Naime, Insitut je svojim rešenjem omogućio naknadnu upotrebu kese tako što su iz nje izvukli biopigment koji je pogodan za farbanje tekstila. To otvara potpuno novu nišu odnosno mogućnost da tekstilna industrija, drugi zagađivač plastikom nakon naftne industrije, uvede potpuno prirodne boje“, kaže Cvijanović.
U opticaju su veliki igrači
Do sada je pregovore sa potencijalnim klijentima otežavalo i to što nisu imali uzorke materijala. Prve mesece će svakako iskoristiti da kompanijama sa kojima su razgovarali pošalju uzorke, a veruje da bi do kraja godine mogli da sklope i dugoročne ugovore sa velikim igračima.
„Novac u velikoj meri određuje ko će se za koji materijal opredeliti. Postoje jako velike korporacije koje mogu da se opredele za ekološki proizvod i na taj način osvoje nove klijente i tržišta. Nažalost, manje firme neće moći u samom početku da prihvate ovakve proizvode zbog cene. Cenovno smo u rangu sa bio plastičnim proizvodima, ali smo skuplji od plastičnih. S druge strane, jeftiniji smo od papirnih“, kaže Cvijanović i dodaje da je sazrelo vreme za ovakve proizvode te da je potreba ogromna.
Ukoliko tražnja bude velika, nameće se i pitanje odakle će nabavljati sirovinu. Trenutno pregovaraju sa jednom velikom fabrikom hrane kojoj nude da otkupljuju otpad koji trenutno bacaju.
„Svakako će se naći lokalne firme za nabavku sirovine. Trgovcima bi se, na primer, isplatilo da skupljaju takav otpad jer se dobar deo voća i povrća baca. Na gradskim deponijama polovina otpada je upravo hrana i ovim bismo značajno smanjili taj otpad. Važno je da napomenem da se za naš granulat sirovina skuplja na izvoru njenog nastanka odnosno ne odlazi na deponiju čime se dodatno smanjuje emisija CO2 i metana“, objašnjava Cvijanović.
Ona veruje da bi sledeće godine mogla da zaživi i proizvodnja u Beogradu, a Eko Bio Invest svakako narednih pet godina vidi širom Evrope, ali i sveta.