Home Edukonovac Da li su strana pravna lica obveznici poreza na dobit u Srbiji?

Da li su strana pravna lica obveznici poreza na dobit u Srbiji?

by Vesna Lapčić

Imajući u vidu rasprostranjenost angažovanja stranih pravnih lica za rad na raznim projektima na teritoriji Srbije, a sa druge strane i činjenicu da je u poslednjih godinu dana značajno proširena praksa direktnog ulaganja od strane nerezidenata u Srbiji, prirodno je da se pre svake transakcije prilikom koje nerezidentno pravno lice stiče određeni prihod, postavljaju brojna pitanja – da li nerezidenti plaćaju porez na dobit u Srbiji, u kojim slučajevima su na to obavezni, kolika je poreska stopa, da li postoji međunarodni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, i slično.

Kada se radi o propisima kojima se regulišu prava i obaveze stranih pravnih lica po osnovu ostvarene dobiti iz poslovanja u Srbiji, domaći zakonodavac ovu materiju regulisao je Zakonom o porezu na dobit pravnih lica[1] („Zakon“).

Zakon predviđa da strano pravno lice, odnosno nerezident, podleže oporezivanju dobiti koju ostvari na teritoriji Srbije, ali samo one dobiti koju ostvari poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritoriji Srbije, i to isključivo ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije propisano.

Šta tačno potpada pod termin stalne poslovne jedinice

U smislu Zakona stalna poslovna jedinica je svako stalno mesto poslovanja preko kojeg nerezidentni obveznik obavlja delatnost, a naročito:

  1. ogranak;
  2. pogon;
  3. predstavništvo;
  4. mesto proizvodnje, fabrika ili radionica;
  5. rudnik, kamenolom ili drugo mesto eksploatacije prirodnog bogatstva.

Takođe, imajući u vidu da su sve češće strana pravna lica angažovana za izvršenje građevinskih radova na teritoriji Srbije, vrlo je bitno istaći da stalnu poslovnu jedinicu čine i stalno ili pokretno gradilište, građevinski ili montažni radovi, ako traju duže od šest meseci, i to:

  1. a) jedna od više izgradnji ili montaža koje se uporedno obavljaju, ili
  2. b) nekoliko izgradnji ili montaža koje se obavljaju bez prekida jedna za drugom.

Poreska stopa

Poreska stopa na porez na dobit po odbitku je 20%, osim ako međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drukčije uređeno.

Na koje prihode i na koji način se plaća porez

Porez na dobit po odbitku plaća se na prihode koje ostvari nerezidentno pravno lice od rezidentnog pravnog lica po osnovu:

1) dividendi i udela u dobiti u pravnom licu;

2) naknada od autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine;

3) kamata;

4) naknada od zakupa i podzakupa nepokretnosti i pokretnih stvari na teritoriji Republike;

5) naknada od usluga istraživanja tržišta, računovodstvenih i revizorskih usluga i drugih usluga iz oblasti pravnog i poslovnog savetovanja, nezavisno od mesta njihovog pružanja ili korišćenja, odnosno mesta gde će biti pružene ili korišćene.

Sa druge strane, ukoliko nerezidentno pravno lice ostvari kapitalni dobitak, odnosno bilo koji drugi prihod u svrhu namirenja svog potraživanja, dužno je da angažuje poreskog punomoćnika koji će u roku od 30 dana od dana ostvarenja prihoda, podneti poresku prijavu nadležnom poreskom organu, te će se ovaj porez platiti po rešenju. Dakle, što se tiče podnošenja poreske prijave, za razliku od rezidenata koji prijavu mogu da podnose sami ili putem poreskog punomoćnika, strana pravna lica u Srbiji moraju obavezno da imaju svog poreskog punomoćnika koji će podneti poresku prijavu.

Međunarodni ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja

Međunarodni ugovori o izbegavanju dvostrukog oporezivanja koje je Srbija zaključila sa drugim zemljama imaju prednost prilikom definisanja i određivanja koji se porez plaća u konkretnom slučaju pravnog posla, onda kada su učesnice pravnog posla rezidenti država ugovornica.

Kod obračuna poreza po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjuje odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezident dokaže status rezidenta države sa kojom je Srbija zaključila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i da je nerezident stvarni vlasnik prihoda. Status rezidenta države sa kojom je zaključen ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nerezident dokazuje potvrdom o rezidentnosti.

Međunarodnim ugovorima su pretežno predviđene određene pogodnosti za države ugovornice, kao što su niža poreska stopa, izuzimanje od oporezivanja rezidenta države ugovornice na teritoriji druge države ugovornice porezom na dobit, tako da nerezident u Srbiji uopšte ne plati porez na određeni prihod koji ostvari.

[1] „Sl. glasnik RS“, br. 25/2001, 80/2002, 80/2002 – dr. zakon, 43/2003, 84/2004, 18/2010, 101/2011, 119/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 – dr. zakon, 142/2014, 91/2015 – autentično tumačenje, 112/2015, 113/2017, 95/2018, 86/2019 i 153/2020

Izvor: Milosevic Law Firm

You may also like