Posle godinu dana tokom kojih je inflacija padala iz meseca u mesec, međugodišnja stopa inflacije u SAD je u julu porasla sa tri na 3,2 odsto. To je još uvek znatno iznad cilja Federalnih rezervi od dva odsto, pokazuje poslednji izveštaj o indeksu potrošača Biroa rada.
Povećanje je delimično posledica načina na koji su troškovi energije obračunati u izveštaju. Rastuće cene nafte pomalo zabrinjavaju, a nedavna povećanja uticala su na ovaj međugodišnji rast inflacije. Ipak, te cene su niže od onih koje su zabeležene u junu 2022. godine kada je galon nafte koštao pet dolara.
Slično tome, troškovi stanovanja su se ohladili 2023. godine, ali postoji višemesečno kašnjenje u načinu na koji su podaci predstavljeni u izveštajima Biroa rada. Očekuje se da će smanjenje cena kuća i zakupnina pomoći u smanjenju bazne inflacije u budućim izveštajima o indeksu potrošačkih cena, navodi Banka federalnih rezervi San Franciska.
Zbog toga stručnjaci smatraju da ovo međugodišnje povećanje nije toliko zabrinjavajuće.
Da bi stekli bolji osećaj kuda ide inflacija, Federalne rezerve posmatraju osnovnu inflaciju, koja meri cenu svih dobara i usluga, isključujući nestabilne cene hrane i energije.
Bazna inflacija je nastavila da se hladi za 0,2%, kao i u junu, nakon šest meseci rasta.
U junu, predsednik Fed-a Džerom Pauel rekao je da ne očekuje da će se bazna inflacija vratiti na cilj centralne banke od dva odsto do 2025.
Slučaj Srbija
Potrošačke cene u julu ove godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 12,5 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku Republike Srbije. Najviše je, za godinu dana, poskupelo povrće – za čak 42,9 odsto. Na mesečnom nivou cene proizvoda i usluga su, navodi RZS, u proseku niže za – 0,1 odsto.