Pandemija virusa Covid-19, povećana tražnja za građevinskim materijalom, nepovoljni prirodni događaji, trgovinski sukobi, kriza u Sueckom kanalu i blokada jedne od najvećih svetskih kontejnerskih luka u Kini, samo su neki od događaja koji su rezultirali ogromnim povećanjem cena sirovina. To je dovelo do poskupljenja širokog spektra materijala i proizvoda, kao što su drvo, čelik ili plastika. Na globalne trendove nije ostalo imuno ni tržište Srbije, gde je aktuelno dalje povećanje cena brojnih proizvoda, kao i nekretnina.
Kakva su predviđanja za naredni period i kako da se najbolje pripremimo za ono što nas očekuje, nedavno je objavljeno u studiji renomirane međunarodne konsultantske kuće Horváth. U njihovu analizu o cenama sirovina u predstojećem periodu uključena su mišljenja hiljadu vodećih menadžera u prerađivačkoj industriji na 12 evropskih tržišta, što studiji daje visok stepen kredibilnosti. Maria Boldor iz firme Horváth ističe kako su se očekivanja o povećanju cena do kraja godine potvrdila. Takođe, smatra kako će se ovaj trend, i to u dvocifrenim procentima, nastaviti i u budućnosti.
„Poskupljenja su rezultat ispražnjenih skladišta, ograničene ponude i kontinuirano visoke tražnje, što će uticati na tržište u srednjem roku. Iznenadna povećanja cena robe nas očekuju i nakon pandemije, pošto ekstremni vremenski uslovi, poremećaji infrastrukture, razvoj finansijskog tržišta, trgovinski sukobi i logistički problemi sve češće narušavaju transportnu ravnotežu. Posledice ovakvog razvoja događaja su zbog visokog stepena globalizacije trenutne i vrlo ozbiljne“, navodi Boldor.
U skladu sa poskupljenjima od septembra 2020. do proleća 2021. godine, kada je cena drveta u Nemačkoj čak duplirana, stručnjaci iz Horvátha istraživali su očekivanja o daljem kretanju vrednosti sirovina. Rezultati su pokazali da se upravo kod cene drveta očekuje najveći rast u predstojećem periodu, čak 33 odsto. Skoro polovina ispitanih eksperata ukazuje i na smanjenu ponudu, strahujući da će dalje širenje novih sojeva virusa i lokdauna u Evropi rezultirati rekordnim cenama u prvim mesecima 2022. godine.
Ogromne razlike u cenama osećaju se i u Srbiji, gde je za građevinske, fasadne, izolacione i druge radove potrebno izdvojiti znatno više novca. Slična situacija je i sa troškovima vezanim za nameštaj, kućne uređaje, automobile, nekretnine ili usluge majstora i zanatlija, koji rade sa drvetom, gvožđem i plastikom.
Boldor naglašava da cene sirovina rastu svaka dva do tri dana, kao i da je to posebno izraženo kada je u pitanju drvo. Trend diktiraju tržišta Severne Amerike i Kine, gde je za ovu sirovinu potrebno platiti za trećinu više nego u Evropi, a očekuje da se ovakav trend nastavi i u 2022. godini.
„Drvo se najviše traži zbog nameštaja za dom i baštu. Ljudi sve više vremena provode kod kuće, što zbog mogućnosti rada iz sopstvenog doma, tako i zarad smanjenja broja kontakta sa drugima. U takvoj konstelaciji sasvim je prirodno da se stvori želja za ulepšavanjem prostora, a u prilog atraktivnosti ovog resursa ide i trend sve češće brige o održivosti“, objašnjava Boldor.
Kada je reč o čeliku, cena po toni je samo u prvoj polovini 2021. godine porasla za 60 odsto, a menadžeri koji su učestvovali u studiji očekuju da će početkom 2022. godine doći do novih značajnih uvećanja. Rekordne vrednosti u prošloj godini zabeležili su i plastični materijali, a prema rezultatima ove studije, dalja poskupljenja se očekuju i u budućnosti.
„Povećanja će nastaviti da nas iznenađuju, tako da će se proizvođači zateći između dobavljača koji zahtevaju više cene i kupaca na koje ne može da se odmah prenese povećanje. Zbog toga bi prilagođavanje cena trebalo planirati na ciljani i sistematski način, kao i zasnivati na indeksima koji gledaju u budućnost“, savet je Marie Boldor proizvođačima i prerađivačkim kompanijama, sa ciljem da potrošačima olakšaju ovaj proces.
Radi lakšeg prilagođavanja na promene, eksperti iz Horvátha u studiji savetuju i blagovremenu i otvorenu komunikaciju sa kupcima, ali i proveru neposrednih efekata putem kontrolinga, kako bi se u slučaju negativnih reakcija moglo brzo reagovati.