Trgovinski sektor je u prošloj godini bio najprofitabilniji, kako u Srbiji tako i u drugim zemljama Jugoistočne Evrope, a trend rasta prometa u trgovini na malo nastavljen je i u prvih osam meseci ove godine. Međutim, u domaćoj trgovini, posebno kada je reč o robi široke potrošnje, postoji veliki prostor za napredak što se ističe i u aktuelnom Predlogu strategije trgovine do 2025. koji se nalazi na javnoj raspravi do 5. novembra ove godine.
U ovom dokumentu navodi se nekoliko kritičnih tačaka: nerazvijenost trgovine u pojedinim delovima zemlje što negativno utiče na potrošače, potreba jačanja ljudskih resursa je nikada veća, a jačanje koncentracije otvorilo je pitanje položaja malih, mikro i srednjih trgovaca posebno u odnosu između proizvođača, veletrgovaca i maloprodaje. Cilj razvoja trgovine treba da bude uklanjanje barijera za ulazak novih preduzeća stvaranjem boljih poslovnih mogućnosti te olakšanim pristupom izvorima finansiranja, navodi se u dokumentu. Regulatorno okruženje treba da podstakne investicije kako bi se u ovom sektoru ojačala konkurencija.
„Maloprodavci se u određenoj meri suočavaju s brojnim ograničenjima u pogledu otvaranja prodavnica koja se odnose na veličinu i lokaciju ili postupak za dobijanje određenih dozvola. Takođe, primetno je da određeni maloprodavci kako u prehrambenom, tako i neprehrambenom sektoru posluju sa više velikih maloprodajnih objekata na veoma maloj geografskoj teritoriji, iako za to ne postoje ekonomski razlozi. Na taj način eliminiše se ulazak potencijalnih konkurenata i smanjuje nivo konkurencije na lokalnim tržištima“, navodi se u pomenutom dokumentu.
Povrede konkurencije u trgovini, ali i drugim oblastima nisu nešto karakteristično samo za srpsko tržište zbog čega regulatori često ispituju dešavanja na tržištu i kršenje zakona. Tako je u februaru 2020. godine Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupke ispitivanja povrede konkurencije protiv 23 tržišna učesnika. Zbog osnovane pretpostavke da su zaključili restriktivni sporazum odnosno ugovore koji sadrže odredbe o utvrđivanju minimalne cene u daljoj prodaji, pokrenuti su postupci protiv dva dobavljača, kao i trgovaca na malo na tržištu prehrambenih proizvoda. U septembru 2020. godine, Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula više postupaka radi ispitivanja postojanja restriktivnih sporazuma kojima se ograničava konkurencija na tržištima maloprodaje i veleprodaje potrošačke elektronike u Srbiji. Pored ovih i u drugim oblastima maloprodaje je bilo postupaka koje je povela Komisija poput analize uslova konkurencije na tržištu prodaje motornih vozila i servisiranja.
U Predlogu strategije trgovine se ističe i problem formiranja cena odnosno diktiranja cena od dobavljača što je takođe protivno principima konkurencije.
„Maloprodavci moraju imati potpunu slobodu i samostalno određivati potrošačke cene. Na pojedinim tržištima u Srbiji, dešava se da maloprodavci nemaju slobodu određivanja finalne cene, ili su razlike u krajnjim cenama manje od 1%. Naime, dobavljači određuju finalne cene proizvoda, koja su identične kod svih maloprodavaca na tržištu. Kroz pregovore se utvrđuje visina rabata koju ostvaruju maloprodavci, a koja zavisi od pregovaračke snage maloprodavca. Na taj način se vrši diskriminacija malih maloprodavaca, s obzirom da se eliminiše cenovna konkurencija. Iako bi mali mali maloprodavci bili spremni da se odreknu dela sopstvene marže, dobavljači ih sprečavaju u takvim aktivnostima, najčešće putem neformalnih pritisaka. Favorizovanje velikih trgovaca se ostvaruje kroz prodaju veće količine proizvoda, te dobijanja većih količinskih rabata, čime u kratkom periodu se stvara mogućnost zatvaranja tržišta, pre svega za male maloprodavce“, kaže se u pomenutom dokumentu.
Foto: Pixabay.com