Zamislite da skijate 24 časa, sa vrlo malim, strogo propisanim pauzama, koliko da nešto pojedete i odete u toalet (ne više od 15 minuta). Uz to da oborite svetski rekord posle 22 sata i 44 minuta i nastavite da skijate jer ste rekli da ćete skijati 24h. Pređete tako 260,510 metara, upišete se kao rekorder, a uz to prikupite 2800 dolara u humanitarne svrhe i to samo od ljudi koji su dolazili u teretanu da Vas gledaju u Vašem podvigu. Zvuči neverovatno. I jeste neverovatno! Kompanija „Concept2“ proizvodi mašine više od četiri decenije, ali i organizuje izazove poput „Ski erg work out“, upozorava da je reč o ekstremnom naporu tela i uma, te da sve činite na sopstvenu odgovornost. Upravo je jedan tridesetogodišnjak, poreklom sa Kosova i Metohije, trenutno nastanjen u Kuvajtu, uspeo u tome – Miloš Pešić, cross fitness trener.
Odlazak u Kuvajt
Miloš je završio DIF u Novom Sadu, a po završenom fakultetu posavetovao se o svojoj budućnosti sa svojom porodicom, roditeljima i dve starije sestre Biljanom i Miljanom. Nije imao baš veliki izbor – mogao je da bude profesor u nekoj od škola ili trener u teretani.
„Oba izbora su značila da ne mogu da zaradim dovoljno ni za hranu jer samo za doručak pojedem 13 belanaca“, kaže Miloš kroz smeh.
Razmišljali su strateški – Amerika ga nije privlačila, kao student je bio u Nju Džersiju i okruženje mu nije „leglo“, Evropa nije bila previše otvorena prema obrazovanim ljudima sa ovih prostora – navikli su na jeftinu, nekvalifikovanu radnu snagu. S druge strane, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati su nudili dobre uslove, a fitnes je u ovim zemljama u razvoju i ljudi sve više vode računa o ishrani i zdravlju. Sve ono što bi nekome bio nedostatak ovih zemalja, Milošu je bila prednost – oduvek je živeo sportskim životom, nije neki ljubitelj noćnog života, ne puši, alkohol ne pije, svinjetinu jede u retkim situacijama…. Dakle, svega onoga što u tim zemljama nema, njemu i ne treba. I tako se Miloš Pešić, pre sedam godina, zaputio u Kuvajt. Prvi posao je dobio preko svog prijatelja sa fakulteta koji je već radio tamo. Posle je i on doveo još nekoliko momaka iz Srbije.
Poslednjih pet godina radi u tamošnjoj čuvenoj teretani „Inspire Pure Fitnes“ i postao je izuzetno cenjen trener. Sa kolegama poreklom iz Srbije je osnovao i tim „Serbian Boys“ sa kojim učestvuje na različitim takmičenjima. Pre nekoliko godina se i oženio, Ivanom poreklom iz Apatina koju je upoznao u Kuvajtu. Ivana je takođe trener i nutricionista. Zajedno su kreirali i svoje programe vežbanja i ishrane.
Ove godine su odlučili da je vreme za sledeći korak i da će se preseliti u Dubai. U Kuvajtu su postigli sve što su želeli, postali su poznati i cenjeni fitnes treneri, dobro su zarađivali, ali su želeli da pronađu novu motivaciju.
„Ne želim da mi novac bude motivator. Dubai je grad u kojem je veća konkurencija nego u Kuvajtu. Rešili smo da se oprobamo“, kaže Miloš.
Izazov od 24 sata
Želeći da uradi nešto što će pamtiti pre nego što napusti teretanu, prijavio se za izazov „Ski erg work out“ u trajanju od 24 časa. Kao što smo već napisali, izuzetno naporan fizički i mentalni izazov. Pripremao se dva meseca tokom kojih je svakodnevno skijao od jedan do tri sata i vežbao snagu sa unapred isplaniranim programom vežbanja koji je sam sebi pripremio, dok je supruga pripremila plan ishrane. Ivana je tog 5. oktobra odigrala veoma važnu ulogu jer je praktično bila zadužena za Miloševo zdravlje, ishranu, ali i pozitivnu energiju. Naime, Ivana je napravila precizan matematički proračun ishrane tokom tih 24 sata, pripremala obroke, davala mu vodu, minerale, vitamine, vadila krvi i merila šećer na svakih sat vremena i uz to ga bodrila gledajući ga kako se smeje, ali i prolazi kroz neverovatan napor. U pojedinim trenucima je Miloševo lice bilo bledo i bolno. Naročito posle 12 sati kada mu je lakat zablokirao i praktično, boleo ga sve do poslednjeg minuta. I ne samo što je morala da brine o njemu, nekoliko dana pred takmičenje, jedan Kuvajćanin, Milošev klijent, Abdula Bluši (Abdula Blooshi) je želeo da prati Miloša i da mu na taj način pruži podršku, tako da je Ivana morala da brine i o njemu. Ogromna odgovornost.
„Moja žena je bila uz mene ne 24 sata, nego 26 sati i davala mi pozitivnu energiju“, kaže on.
Humanitarni rad kao dodatni motiv
Izazov je prenošen uživo. Kao što smo rekli, prethodni rekord od 248.125 metara je oboren! No, ne čini Miloša posebnim samo to što je uspeo da ispuni brojne izazove, pa i ovaj poslednji, najzahtevniji, već što je njegov rad i život protkan humanitarnim radom. Iako u Srbiju dolazi jednom godišnje, uglavnom na neka veselja, za svoju zemlju je vezan i time što pomaže ovdašnju decu, ali i organizacije za brigu o životinjama. I sam kaže da bi teško uspeo u poslednjem izazovu da nije imao dodatni motiv humanitarnog karaktera.
Prošle godine, istog dana, 5.10. 2019, zajedno sa svojim srpskim timom „Serbian boys“, Miloš je osvojio prvo mesto u rowingu, a osvojenu nagradu od 9000 evra su prosledili za bolesnu decu u Srbiji. Tokom korone se bavio humanitarnim radom na lokalnom nivou. Sakupljao je novac od bogatih Kuvajćana koji su njegovi klijenti i pravio pakete i delio siromašnima koji tada nisu imali prihoda, uglavnom strancima. Želju da pomaže drugima poneo je, kako kaže, od kuće.
„Mislim da sve to potiče iz kuće, od roditelja, jer su oni celog života pomagali kome god su mogli i mi kao deca smo to prihvatili kao normalnost. Ono što imam želim da podelim sa drugima kojima bi to značilo“, kaže Miloš.
Za poslednji izazov je odlučio da se u teretani u kojoj radi postavi kutija za donacije. Polovina novca je otišla za pomoć jednogodišnjoj Lani Jovanović, a polovina organizaciji „Vučijak šelter“.
„Sve vreme sam razmišljao o tome da ću svakako proći kroz bolne momente i teške trenutke, ali da ljudi za koje to radim kroz muke i bol prolaze svakog minuta, svakog časa, svakog dana, celog života. To me je sve vreme vuklo napred“, kaže ovaj tridesetogodišnjak.
Odakle tolika mentalna snaga?
Zanimljivo je da nikada nije imao trenera uma, psihologa, motivatora sa kojim je radio na svojoj mentalnoj snazi. Uglavnom čita knjige, a kada nema vremena sluša audio knjige i podkaste tokom treninga.
„To ima jako veliki uticaj na mene. Pokušavam sam sebe da edukujem“, kaže on.
Do pre nekoliko godina nije ni mislio da je toliko mentalno jak, a svoju mentalnu jačinu je otkrio pre nekoliko godina, upravo kada je počeo da radi različite izazove. „Mislim da sam iz dana u dan povećavao mentalnu snagu. Igrao sam rukomet 12 godina, imao sam mnogo uspona i padova, tako da se ta psihofizička baza stvarala godinama kroz razne aktivnosti. Nakon rukometa bavio sam se fitnesom, a pre šest godina sam počeo da se bavim cross fitom koji se svodi na visok intenzitet treninga gde se telo svakodnevno gura do maksimuma. Verujem da sam kroz te treninge stekao iskustvo i psihičku snagu. Dosta uticaja su imala i takmičenja u cross fitu u poslednjih pet godina jer da biste bili na podijumu morate da date sve od sebe. Osim toga, to što nešto obećam sebi i drugima me gura napred. Verujem da sam mentalnu snagu sticao godinama tako da je poslednji izazov došao kao kruna svega prethodnog. Svetski rekord je šlag na torti“, daje svoje viđenje Miloš Pešić.
Kao što njegova sestra Biljana Pešić, koja nas je i povezala sa Milošem, kaže: „Motivacija nije reč, niti prazna priča, motivacija je akcija.“
SVI MILOŠEVI IZAZOVI
Miloš je tokom karantina radio izazov kod kuće zvani 4x4x48h, gde je na svaka četiri sata u 48 sati naizmenično radio 4km veslanja, 4h ski erg, zatim 4km trčanja i 4km stacioniranog bicikla uzastopno i tako na svaka 4 sata u periodu od 48 sati.
Ove godine je radio i zazov 100 metara hoda na rukama 100 dana uzastopno.
Prethodne godine izazov koji je prihvatio je bilo 100 burpees (lezi-ustani-skoči) non-stop u 100 uzastopnih dana. Pošto nije bilo korone i ograničenja putovanja, izazov je sproveo u nekoliko zemalja: Indiji, Turskoj, Omanu, Francuskoj, Švajcarskoj, UAE, pa čak i na 2700 metara nadmorske visine na Alpima – Tignes.
V. Lapčić