Piše: Milan Ćulibrk
Kada se „raspakuje“, najavljeni državni „paket“ podrške srpskoj privredi težak 5,1 milijardi evra izgleda mnogo lakši. Čak 40 odsto tog novca trebalo bi da obezbede banke. Pri tome, skoro sam siguran da će, ako tog novca i bude, bar polovina otići da se produže ranije odobreni krediti, koji će za naplatu dospeti pre nego što se ukine vanredno stanje. Novi krediti zavisiće od toga u kojoj će meri za njihovo vraćanje da garantuje država. Ako bude garantovala 100 odsto, zašto banke ne bi novac pozajmile i onima za koje su sigurne da neće moći da ga vrate? Taj moralni hazard, izgleda ni predsednik Vučić ni ministar Mali nisu imali u vidu.
Najmanje sporan je deo od 1,3 milijardi evra, koliko će poreza i doprinosa preduzetnici, mikro, mala i sredna preduzeća moći da odlože za narednu godinu, s tim što će posle toga, ipak, taj dug morati da plate u ratama. To, dakle, nije poklon, kao što se predstavlja, mada će omogućiti mnogim firmama da prežive dok oluja ne prođe. Da li će, međutim, preživeti kada budu morale uz redovne, da plaćaju i deo odloženih poreza i doprinosa, tek ostaje da se vidi.
Za razliku od onih koji podržavaju odluku da država obezbedi oko 700 miliona evra za minimalne zarade oko 900.000 zaposlenih u privatnom sektoru, čini mi se da je i tu trebalo da postoji neka vrsta selekcije. Prema istraživanju agencije Nilsen, u trećoj i četvrtoj nedelji marta promet u maloprodaji bio je za 61 odnosno 43 odsto veći nego 12 meseci ranije, a zbog straha od totalnog karantina ovih dana je verovatno i povećan. I dok je prodaja toalet papira povećana 261 odsto, sredstava za pranje veša i sudova 102 i 108 odsto, a sredstava za dezinfekciju čak 703 odsto, prihodi mnogih sektora (međugradski i gradski prevoz, restorani, kafići, mnoge zanatlije…) pali su na nulu. A država će svima da pomaže na isti način. Ne bih rekao da je to pravedno.
Još spornija je odluka da se svakom punoletnom građaninu isplati po 100 evra. Zar nije bilo bolje da tu pomoć primaju samo oni čija su mesečna primanja manja od republičkog proseka? Ili od prosečne penzije? Bilo je načina da se taj novac bolje rasporedi. Osim ako vlast nije vodila računa da će tih 100 evra biti isplaćeno posle ukidanja vanrednog stanja, samo nekoliko nedelja uoči izbora. Biće da je to, ipak, ključni razlog za ovakvu populističku meru?
Nažalost, još ne znamo (a ne zna ni ministar Mali) koliko obećanog novca će država uspeti da obezbedi u budžetu, a koliko će i po kojoj ceni morati da se zaduži. Sreća u nesreći je da zbog krize neće biti novca za stadione. Mada se ne bih kladio da me vlast i ovoga puta neće demantovati. Jer, bez gradnje, nema ni ugradnje.
Foto: Aleksandar Dimitrijević