Heroji traže problem, ne beže od njega. Bez koncepta ne možemo da reagujemo, a najvažniji je mindset, odnosno način razmišljanja. Upravo od toga počinje priča o budućnosti, inovacijama i uspehu u biznisu, poručio je futurista Dietmar Dahmen tokom svog predavanja na događaju Tehnovation, ukazujući na to da je za napredak neophodno da prepoznamo potrebe drugih, otključavamo nove potencijale i budemo spremni da rušimo prepreke.
Polazeći od Maslovljeve piramide potreba, Dahmen je objasnio da prvi nivo čine fiziološke potrebe – ono što nam je neophodno, poput hrane, sna i odeće. Međutim, kada govorimo o biznisu, ključno pitanje nije samo šta je potrebno nama, već i šta je potrebno drugima.
Heroji, kako je rekao, nisu egocentrični. Oni polaze od pitanja kako da pomognu drugima da ostvare svoje ciljeve. Oni su altruisti, a pomaganje drugima u biznisu može da bude odličan put do uspeha.
„Uspeh je definisan onim što drugi žele“, jedna je od ključnih poruka Dahmenovog predavanja. Potražnja je, kako je istakao, presudna za uspešan biznis. Ako niko nije zainteresovan za vaš proizvod, izvesno je da ćete bankrotirati. Zato je neophodno kreirati nešto što ljudi vole i što im se dopada. Pravo pitanje je: šta je zanimljivo drugima?
Otključavanje novih potencijala
Sledeći nivo Maslovljeve piramide odnosi se na sigurnost. Međutim, u kontekstu inovacija, Dahmen je pažnju usmerio na ono što se događa kada počnemo da radimo nove stvari i otključavamo mogućnosti koje ranije nismo imali.
Kao primer naveo je Luckin Coffee, kompaniju koja je promenila način na koji ljudi kupuju kafu i postala ozbiljan konkurent tradicionalnim liderima na tržištu, poput Starbucksa, a na tržištu Kine postala lider. Kupci mogu da naruče kafu isključivo putem aplikacije, čak i kada se već nalaze u prodavnici.
Suština ovog pristupa je u tome da kompanija najpre prati šta ljudi žele, kada to žele i kakvu kafu piju. Na osnovu tih podataka može da personalizuje proizvod i ponudu, pa čak i da ponudi posebnu opciju kada se kupac samo nađe u blizini. Tako se bolje upoznaju potrošači, njihove navike i potrebe, a proizvod se prilagođava svakom pojedincu.
Veštačka inteligencija otvara dodatne mogućnosti. Ona može da predlaže nove stvari koje otključavaju nove potencijale. „Poenta nije da koristimo AI kako bismo nastavili da radimo isto što smo radili i ranije, već da uz njenu pomoć kreiramo nešto novo“, poručio je on.
Zato Dahmen postavlja važno pitanje: Šta danas možemo da otključamo?
Odgovor nije uvek jednostavan. Često se susrećemo sa zidom i odgovorom: „Nema šanse.“ Ali taj zid mora da se sruši.
„Heroji uče da voze bicikl, padaju, grebu kolena i pokušavaju ponovo. Isto je i sa vožnjom automobila. Svi smo u nekom trenutku probili takvu prepreku. Svaki zid predstavlja priliku da postanemo pametniji, bolji i jači. Zato treba da tražimo sopstvene zidove i da ih rušimo“, rekao je on.
Dahmen je podsetio i na jedan naizgled jednostavan izum – kofer sa točkićima. „Pre pola veka, kada su ljudi putovali, nosili su kofere ili plaćali nekome da ih nosi. A onda su se pojavili inovatori koji su osmislili kofer sa točkićima, čime su promenili iskustvo putovanja. To se dogodilo 1972. godine, u vreme kada je čovečanstvo već bilo stiglo do Meseca. Ovaj primer pokazuje koliko se velike promene ponekad kriju u jednostavnim rešenjima. Otključavanje novog potencijala nije lako, ali je moguće“, naglasio je on.
Društvene potrebe i snaga povezanosti
Društvene potrebe su sastavni deo ljudske prirode. Kada nam se oduzme osećaj pripadnosti, povezanosti i bliskosti, ne osećamo se dobro. „To smo svi iskusili 2020. godine, tokom pandemije, kada smo ostali bez kolega, neformalnih razgovora i zajedničkih pauza za kafu. Kada ljudi izgube osećaj povezanosti, mogu da izgube i motivaciju i angažovanost. Tada nam je nedostajalo oksitocina, hormona koji ima važnu ulogu u društvenom povezivanju i osećaju bliskosti. Ovaj primer pokazuje da uspeh ne zavisi samo od proizvoda i tehnologije. Ljudi žele da budu deo nečega, da pripadaju zajednici i da sa drugima dele iskustva i vrednosti“, rekao je on.
„Love echoes rules“ – graditi ono što ljudi vole
Jedna od ideja koju je Dahmen izdvojio jeste da treba graditi ljubav prema onome što stvaramo – kreirati nešto što ljudi vole toliko da žele da to podele sa drugima i prošire širom sveta.
Kao primer naveo je Patagoniju, kompaniju koja je razvila poslovni pristup zasnovan na ponovnoj prodaji korišćene odeće. Takva inicijativa pokazuje da kompanije mogu da odgovore na promene u vrednostima i ponašanju potrošača, umesto da se oslanjaju isključivo na prodaju novih proizvoda. Prema podacima koje je Dahmen izneo, 62 odsto pripadnika generacije Z proverava ponudu polovne odeće. Razlog nije samo ušteda novca, već i briga o planeti. Ovaj trend su potom počele da prate i druge kompanije.
Poruka je jasna: važno je razumeti šta ljudi žele, šta im možemo ponuditi i kako da kroz nove mogućnosti izgradimo nešto prema čemu će osećati povezanost. Šta želim? Šta mogu da ponudim? Koji novi potencijal mogu da otključam? Kako mogu da izgradim nešto što ljudi vole? To su pitanja koja mogu da usmere i pojedince i kompanije ka novim prilikama“, rekao je on.
Od lične vizije do nasleđa koje ostavljamo
Na vrhu Maslovljeve piramide nalazi se samoaktualizacija – ostvarivanje sopstvenih potencijala i postajanje onim što želimo da budemo. Međutim, Dahmen je ovaj koncept povezao sa još jednim važnim pitanjem: kako vidimo sebe i kako nas vide drugi?
Ta slika mora da se promeni i proširi, a jedan od najboljih primera za to jeste nasleđe koje ostavljamo – legacy. Šta će drugi ljudi pamtiti o nama? Po čemu ćemo ostati upamćeni?
Dahmen je kroz primer filma „Superhero Girl“ otvorio pitanje šta se dešava kada neko uzme vašeg psa. U poslovnom svetu, analogija bi bila situacija u kojoj vam neko oduzme profit. Ali šta se događa kada profit nestane, a svet nastavi da se menja?
U takvim okolnostima neophodno je reagovati proaktivno i razviti strategiju koja omogućava prilagođavanje novim okolnostima. Stresa će biti, ali tada treba da razmišljamo o nasleđu. Samo tako možemo da stignemo do srećnog kraja.
Dahmen je svoju filozofiju predstavio kroz četiri ključna koraka koji čine piramidu putovanja heroja: pomoći drugima, otključati nove potencijale, izgraditi nešto što ljudi vole i stvoriti nasleđe koje ostaje iza nas. To je put od razumevanja potreba drugih, preko inovacija i stvaranja vrednosti, do onoga po čemu ćemo biti zapamćeni.