Danska je godinama među vodećim zemljama u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja UN-a. Visoka pozicija je znak da su Ciljevi duboko ukorenjeni u pristup upravljanju državom i integrisani u kulturu i društveni model u Danskoj.
„Imamo snažan model države blagostanja sa univerzalnom zdravstvenom zaštitom, besplatnim obrazovanjem i jakim sistemima socijalne sigurnosti“, kaže na početku razgovora Pernille Dahler Kardel, Ambasadorka Danske u Srbiji za ediciju Moć održivog poslovanja.
Šta pored toga doprinosi visokom plasmanu?
Predvodnici smo u oblasti zelene tranzicije u više sektora, poput energije vetra na globalnom nivou i drugih zelenih tehnologija. Više od polovine naše električne energije dolazi iz obnovljivih izvora, zahvaljujući ambicioznim klimatskim zakonima i pametnim investicijama u ovaj sektor. Dansku takođe odlikuje bliska saradnja vlade, privatnog sektora, mladih, i različitih sindikata čime se podstiču inovacije, kreiranje politika i socijalna zaštita.
Održivost je duboko ukorenjena u danskom mentalitetu — postala je način života. Naravno, do toga nije došlo bez troškova. Reč je o rezultatu dubokih strukturnih, kulturnih i političkih faktora. Proces podrazumeva i određene žrtve, poput prihvatanja vetroturbine kao „komšije“ — ali za Dance doprinos višem cilju daje smisao svakodnevnom životu. Zato je u Danskoj visok nivo učešća u volonterskom radu — Danci vole da doprinose zajednici, što je stara tradicija povezana sa snažnom kulturom udruživanja.
Svemu tome doprinosi i odgovornost prema budućim generacijama, koja se obezbeđuje praktičnim rešenjima — održivijim gradovima, korišćenjem čiste energije i održivog transporta radi podizanja kvaliteta života, što znači obezbeđivanje zelenije budućnosti.
Snažne institucije počivaju na transparentnosti čime se gradi poverenje. Rane klimatske mere Danske još sedamdesetih godina prošlog veka postavile su čvrste temelje i izgradile poverenje za kasnije politike koje direktno utiču na svakodnevni život i navike građana. To ima i kulturnu dimenziju — vožnja bicikla je društvena norma u Danskoj. Gotovo 75 odsto Danaca poseduje bicikl, a mnogi i više od jednog. Sve navedeno oslikava visok nivo društvenog poverenja i dugoročno razmišljanje, što je održivost učinilo i javnom politikom i životnom vrednošću.
Kako postignuća u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja doprinose danskoj ekonomiji i konkurentnosti? Možete li navesti neke primere?
Ova postignuća, a posebno visoke klimatske ambicije, čine Dansku inovativnijom, efikasnijom, privlačnijom, otpornijom i konkurentnijom. Time se potvrđuje da održivost i ekonomska snaga idu ruku pod ruku. Jedan od prioriteta tokom danskog predsedavanja Savetom Evropske unije bio je — i ostaje — konkurentna Evropa u kojoj klimatske ambicije igraju ključnu ulogu.
Investicije, inovacije i transformacija u oblasti obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti i održivosti stvaraju nove industrije, privlače globalne talente i međunarodne investitore. Koristi prevazilaze samu dansku ekonomiju — ambicija da se obezbedi bolja životna sredina utiče ne samo na klimu, već i na bezbednost, zdravlje i druge ključne oblasti koje su međusobno povezane u stvaranju otpornijeg i održivijeg društva.
Svaki put kada se inovacija iz Danske prepozna kao visokokvalitetna, dodatno se gradi poverenje između naše zemlje i međunarodnog tržišta. A poverenje, po mom mišljenju, vredi više od novca. Kompanije poput Vestas-a globalni su lideri u oblasti energije vetra, što Danskoj daje snažnu konkurentsku prednost na izvoznim tržištima.
Danska je ostvarila izuzetne rezultate u zelenoj energetskoj tranziciji. Koji su ključni faktori uspeha i koji je vaš savet za zemlje poput Srbije?
Zelena tranzicija u Danskoj započela je iz nužde tokom naftne krize sedamdesetih godina prošlog veka. To je bila prekretnica koja se ogleda u današnjem ambicioznom klimatskom pristupu. Zavisnost od uvozne nafte tada je istakla u prvi plan rizike energetske zavisnosti, slično kao što je rat u Ukrajini podstakao odluku da se oslobodimo zavisnosti od ruskog gasa.
Naftna kriza stvorila je politički konsenzus o energetskoj nezavisnosti i označila početak međusektorskog rada na smanjenju potrošnje nafte i razvoju alternativnih, održivih rešenja. Politike su podsticale energetsku efikasnost i istraživanja, uz saradnju različitih sektora i stručnjaka.
Savetujem Srbiji da, kao celokupno društvo, snažno pristupi tranziciji jer je to ključno. Transformacija gradova, energetike i sistema zahteva uključivanje svih. Impresionirana sam nivoom stručnosti u Srbiji i taj kapacitet treba maksimalno iskoristiti, uključujući i mlade, jer oni oblikuju budućnost.
Kako se koncept „energetskih ostrva“ uklapa u dugoročnu strategiju Danske?
Koncept „energetskih ostrva“ proistekao je iz potrebe da se pronađu rešenja za izazove u oblasti obnovljive energije pošto njena proizvodnja varira u zavisnosti od toga koliko sija sunce ili duva vetar. S obzirom na to da zelena tranzicija zahteva velike količine (zelene) električne energije, zaključili smo da se ogroman potencijal vetroenergije na moru može i mora iskoristiti u te svrhe.
Ideja energetskih ostrva je da se ozbiljno investira u vetroenergiju na moru, a zatim da se obezbedi da energija koja se ne potroši bude uskladištena — bilo u baterijama ili kroz proizvodnju zelenog vodonika, i da se koristi prema potrebi. Koncept ostrva proizilazi iz danskih klimatskih sporazuma i prvenstveno se oslanja na dugu tradiciju zemlje u oblasti energije vetra, a ta ostrva će biti čvorišta za vetroparkove na moru.
Koji su oblici saradnje između Danske i Srbije najvažniji u narednim godinama?
Zahvalna sam na dobrim odnosima između Srbije i Danske. Jačanje partnerstva u zelenim tehnologijama, održivoj industriji, upravljanju vodama i energetskim sistemima treba da ostane prioritet.
Danske kompanije poput Grundfos-a i Danfoss-a već posluju u Srbiji i sarađuju sa lokalnim partnerima. Dugogodišnja saradnja u oblasti daljinskog grejanja omogućava korisne diskusije o energetskoj efikasnosti. Kragujevac je primer grada u kojem su već integrisana zelena rešenja.
Danska je lider u cirkularnog ekonomiji. Kako bi Srbija mogla usvojiti rešenja za podsticanje cirkularne ekonomije?
Ključno je razmenjivati znanje. Danske kompanije već realizuju projekte koji podržavaju održivo korišćenje energije i resursa. Saradnja u oblasti daljinskog grejanja već predstavlja vredno partnerstvo. Sa decenijama iskustva, Danska može pružiti Srbiji stručnost i konkretna rešenja za održivi razvoj.
Lokalna zajednica igra veliku ulogu u jačanju održivosti. Možete li podeliti neke značajne lokalne inicijative koje bi bile primenjive i u Srbiji?
Dansku karakteriše kooperativni model — građani zajednički investiraju u projekte obnovljive energije, što je doprinelo liderstvu u energiji vetra.
Cilj projekta ZERO u Sønderborgu je da, na primer, grad postane klimatski neutralan do 2029, uz uključivanje građana, kompanija i nevladinih organizacija. Od samog početka, inicijativa je imala veliki uspeh u uključivanju lokalnih kompanija u doprinos smanjenju emisija, istovremeno se usklađujući sa Ciljevima održivog razvoja, posebno u oblastima čiste energije i klimatske akcije. Inicijativa takođe podstiče lokalni angažman, kao i ekonomsko i socijalno blagostanje, jer su svi uključeni — građani, kompanije, škole i lokalne organizacije. To ujedno odražava model javno-privatnog partnerstva.
Kopenhagen ima inicijativu CopenHill — postrojenje koje kombinuje preradu otpada u energiju sa daljinskim grejanjem, uz integrisanje sa urbanim životom. Grad takođe intenzivno ulaže u biciklističku infrastrukturu, javni prevoz i klimatski otpornu infrastrukturu.
Koja inicijativa je imala najveći društveni uticaj?
Cilj projekta „Biciklistički autoputevi“ je izgradnja velike mreže biciklističkih ruta širom glavnog regiona i 29 opština, kako bi se ljudi podstakli da voze bicikl na dužim relacijama umesto da koriste automobil. Ovi biciklistički autoputevi doprinose bezbednijoj, bržoj i efikasnijoj vožnji bicikla, čime dodatno motivišu ljude da biraju bicikl kao prevozno sredstvo.
Do 2045. godine mreža će obuhvatati 850 kilometara biciklističkih autoputeva, povezujući domove, radna mesta i škole. Već sada su prve rute dovele do povećanja biciklističkog saobraćaja za 59 procenata. Neke danske studije su čak pokazale da su ovi biciklistički autoputevi jedna od najisplativijih infrastrukturnih investicija u Danskoj.
Za održivost gradova od suštinskog je značaja pristup koji stavlja ljude na prvo mesto — stvaranje kvartova pogodnih za pešačenje i vožnju bicikla, sa zelenim površinama i dobrim opcijama javnog prevoza. Veliki broj članova danskog parlamenta dolazi na posao biciklom. Zbog svega toga, smatram da je podrška biciklističkoj infrastrukturi i kulturi imala snažan društveni uticaj.
Koliko je važna uključenost građana?
Za suočavanje sa klimatskim izazovima potrebno je angažovanje celokupnog društva. Danska vlada je shvatila da je neophodno uključiti i mlade, jer oni donose inovativne pristupe i razmišljaju unapred.
Posebno je inspirativna priča o mladom danskom tinejdžeru koji je izumeo prvu globalnu vetroturbinu u svojoj garaži. Kreativnost je vezivno tkivo koje omogućava da se kultura i inovacije spoje. Čvrsto verujem da mladi poseduju kreativnost potrebnu da održive proizvode pretvore u poželjne stilove života. Održivi razvoj se često ne može postići isključivo odlukama vlade, jer građani moraju biti aktivni učesnici u oblikovanju i sprovođenju politika.
U suštini, reč je o aktiviranju zajednica i uključivanju stručnjaka, pa zato postoje saveti mladih, klimatski saveti, i podstiče se uključivanje civilnog društva i nevladinih organizacija u procese donošenja odluka.
Ipak, sigurno postoje i određeni izazovi zelene tranzicije?
Izazovi postoje, ali važno je imati jasan cilj. Očekuje se da će cilj smanjenja emisija za 70 odsto do 2030. biti ostvaren, a ambicija je povećana na 90 odsto do 2040. godine. Danski prioriteti tokom našeg predsedavanja Savetom Evropske unije doprineli su postizanju dogovora koji zajednički vode ka bezbednijoj, zelenijoj i ujedinjenijoj Evropi. Ipak, ostvarivanje tih ciljeva i dalje predstavlja izazov.
Važno je naglasiti da čak ni kao predvodnik sa ambicioznim klimatskim ciljevima, Danska to ne može postići sama — potreban je globalni napor.
Takođe, kako elektroenergetski sektor postaje u velikoj meri zasnovan na obnovljivim izvorima, jedan od izazova ostaje pronalaženje načina za skladištenje energije u periodima kada je proizvodnja čiste energije, poput energije vetra i sunca, niska.
Koliko su važne politike usmerene na decu i porodicu?
Veoma su važne. Sve počinje dobrim uslovima za porodice — dostupnim vrtićima i roditeljskim odsustvom. Važno je omogućiti deci da budu deca, da uče kroz igru. Socijalizacija kroz igru razvija nezavisne, samostalne i kritički orijentisane pojedince.
Kolike su šanse za ostvarenje ciljeva ako svi ne učestvuju?
Teško je ostvariti cilj ako ne učestvuju svi. Održiva budućnost zahteva globalni pristup. Međutim, dansko iskustvo pokazuje da postavljanje ambicioznog cilja znači da ste već krenuli tim putem, i da je jedini pravac – napred.