Piše: Vesna Lapčić za Biznis i finansije
Niko ne želi da mu Poreska uprava zakuca na vrata, niti da dobije tužbu na adresu firme, pa kompanije iz filmske industrije na svojoj listi saradnika neizostavno imaju revizore i advokate. Uz to, snimanje filmova je izloženo brojnim rizicima i zato je neophodno da se obezbedi osiguranje koje će filmadžije zaštititi od iznenadnih šteta i troškova na koje nisu računali.
Ali osiguravači na srpskom tržištu još ne prepoznaju u dovoljnoj meri veliki potencijal naše filmske industrije, niti oni koji prave filmove uvek uočavaju sve rizike koje bi trebalo pokriti osiguranjem, smatra Boško Divljan, broker u društvu za posredovanje u osiguranju ACB.
„Uglavnom se ugovara osiguranje imovine, osiguranje od odgovornosti, kao i osiguranje lica, što su neka od osnovnih pokrića za svaku kompaniju. Međutim, filmsku industriju prate brojni specifični rizici, ali još nema veće potražnje za uslugama drugih vrsta. Razlog verovatno leži u tome što, u odnosu na svetska tržišta i produkcije, kod nas su filmski budžeti ograničeni, pa tako i dalje najčešće dobijamo zahteve za osiguranje članova ekipe od nezgode za vreme snimanja“, kaže Divljan za B&F.
Potreban objedinjeni paket
S druge strane, ni osiguravači ne nude uvek mogućnost da se ugovori osiguranje od prekida ili odlaganja snimanja. Pojedine osiguravajuće kuće u Srbiji imaju pakete namenjene filmskoj industriji, ali domaća osiguravajuća društva se još uvek nisu dovoljno profilisala u ovom segmentu tržišta i ne nude objedinjeno osiguranje za producentske kuće. Zato postoji još mnogo prostora za nove proizvode, ističe Divljan i pojašnjava:
„Našem tržištu je potreban objedinjeni paket koji bi podrazumevao osiguranje sopstvene i imovine treće strane, opreme koja se koristi za snimanje scena, osiguranje rekvizita, kostima, umetničkih dela, dragocenosti, kolekcija, negativa filma… Zatim, osiguranje od odgovornosti za filmsku produkciju, osiguranje zaposlenih na projektu i osiguranje od prekida ili odlaganja snimanja“.
Pošto je društvo ACB korespodent kompanije Aon koja posluje u 120 zemalja, Divljan ističe da je filmska industrija u svetu toliko razvijena i raznovrsna, da su u ovoj multinacionalnoj korporaciji formirali zasebno odeljenje za to tržište – Aon/Albert G. Ruben. Ova kompanija je najveći svetski broker za osiguranje zabave i ima vodeću ulogu u osiguranju u Holivudu, Njujorku i drugim filmskim centrima.
Objašnjavajući šta sve filmske kuće u svetu nastoje da pokriju osiguranjem, Divljan kao primer navodi proizvod koji je veoma tražen, a ne nudi se na našem tržištu. To je osiguranje od profesionalne odgovornosti za greške i propuste producenata, kao vid zaštite usled neovlašćenog korišćenja naslova, brendova, ideja, likova, odnosno povrede autorskih prava.
Ipak, rast premije u osiguranju filmske industrije ukazuje da filmadžije sve više prepoznaju potrebu da se na vreme zaštite od neželjenih posledica, kao i da iz godine u godinu raste broj filmskih projekata, čemu je doprinela i Uredba o podsticajima investitoru da u Republici Srbiji proizvodi audiovizuelno delo.
Ostvarivanje podsticaja u skladu sa propisima
Ove mere, kao i sve veća proizvodnja audiovizuelnog sadržaja, filmova, serija i reklama, donele su više posla i revizorima. Goran Skrobonja iz revizorske kompanije Crowe kaže za B&F da ih producentske kuće uglavnom angažuju da izvrše reviziju nekog projekta, ali da im je zbog uvođenja podsticaja u ovoj oblasti potreban i Izveštaj o troškovima proizvodnje audiovizuelnog dela u Srbiji, koji mora da izradi nezavisni revizor.
„U izveštaju navodimo iznos kvalifikovanih troškova za podsticaj. Podsticajna sredstava su bespovratna za investitore, a reč je o delu pomenutih kvalifikovanih troškova ostvarenih u Srbiji“, navodi Skrobonja. On precizira da podsticajna sredstva podrazumevaju 25% ovih troškova (igrani film i tv film, tv serija, animirana serija, dokumentarni film), 30% za audiovizuelna dela za čiju je proizvodnju potrošeno više od 5.000.000 evra i 20% za namenski film (reklame). Za ova sredstva mogu da konkurišu i strane produkcije i domaća pravna lica, kao i preduzetnici koji u ime i za račun investitora u Srbiji proizvode neko audiovizuelno delo.
„U najvećem broju slučajeva, revizore angažuju domaće produkcijske kuće, čiji vlasnici mogu biti domaća i inostrana pravna i fizička lica. Najčešće, investitori angažuju domaće produkcijske kuće za snimanje određenog audiovizuelnog dela i uplaćuju im određeni ugovoreni iznos za proizvodnju tog projekta. Naše produkcijske kuće se dalje bave aktivnostima u vezi sa snimanjem, angažovanjem tehničke i glumačke ekipe, angažovanjem statista i kaskadera, organizacijama putovanja i smeštaja, odabirom lokacija, izradom scenografije, aktivnostima postprodukcije“, opisuje Skrobonja kako obično taj proces izgleda u praksi.
Pošto je reč o projektima u koje se ulažu milioni evra, povraćaj sredstava je značajan, a samim tim i usluge nezavisnih revizora na koje se filmske produkcije oslanjaju da bi ostvarile podsticaje u skladu sa propisima.
Nema čestih sporova na sudu
Međutim, i drugi segmenti poslovanja moraju da budu usklađeni sa propisima, pa su i advokatske kancelarije neizostavni partneri filmske industrije. Tijana Kovačević, stariji saradnik u advokatskoj kancelariji SOG/Kinstellar objašnjava da je uloga njihove kancelarije da ukažu na rizike projekta, eventualne slabe tačke i nedostatke, a zatim i na najbolje rešenje.
„Producenatske kuće sa kojima sarađujemo, reditelji, pisci scenarija i drugi akteri iz filmske industrije su vrlo dobri poznavaoci praktičnih i pravnih aspekata posla kojim se bave. Izuzetno su poslovno orjentisani, znaju šta žele. Lako i brzo se sporazumemo o tome šta je potrebno da uradimo, a najčešće je to sastavljanje produkcijskih ugovora, ugovora sa članovima filmske ekipe, kao i raznih drugih ugovora i dokumenata koji su neophodni za realizaciju jednog filmskog ili serijskog projekta“, kaže Kovačević za B&F.
Naša sagovornica napominje da prema njihovom iskustvu, sporovi nisu česti. Naprotiv, filmska industrija je jedna od retkih gde gotovo da nema spornih situacija koje je potrebno rešavati sudskim putem. Na pitanje da li tromi sudski sistem u Srbiji predstavlja prepreku za veće privlačenje filmskih producenata iz inostranstva, Kovačević odgovara:
„Naš utisak je da strane producente više privlače prednosti koje pruža proizvodnja filmova i serija u Srbiji, nego pitanja kako funkcioniše sudski sistem. Oni se, upravo zbog toga što ne poznaju domaće propise i običaje u poslovanju, veoma oslanjaju na našu ekspertizu i savete. Naš zadatak u tim situacijama je da im pomognemo da svoje ustaljene poslovne prakse na najbolji način prilagode pravnom okviru u Srbiji“. Kovačević napominje da vrlo često savetuju i klijente iz domaće filmske industrije kako da sa stranim partnerima zaključe ugovore povoljne po obe strane.
Sve pomenuto pokazuje da filmadžije, pre nego što režiser sedne u stolicu i uzvikne „pazi, snima se!“, moraju dobro da „izrežiraju“ pravne i finansijske usluge da se neka komedija ne bi pretvorila u tragediju.