Home Preduzetnički Kutak „Vesela“ banka za blago u buretu

„Vesela“ banka za blago u buretu

by Damjan Dobrila

Branko Nešić je želeo da sačuva stari zanat, ali i ponudi drugima mogućnost da imaju „svoju rakiju“. U njegovoj urbanoj destileriji ljubitelji rakije mogu da naprave svoj „blend“ koji bi potom čuvali u – Banci rakije.

Branko Nešić, neumorni kreator brojnih preduzetničkih ideja – Rakia bara, Beogradskog noćnog marketa, Beogradske urbane destilerije – doneo je nedavno srpkom tržištu i prvu Srpsrpskasku banku rakije. Iako je ideja „porinuta“ tek pre dva meseca, u Banci već nekoliko ljudi „čuva“ svoju rakiju u zapečaćenim hrastovim buradima. – Ljudi su na ovim prostorima od davnina zakopavali rakiju u zemlju. Čuvala se tako na sigurnom, a koristila samo u posebnim prilikama. Ležeći godinama u zemlji, ta rakija je dobijala specifična svojstva, postajala je uljasta, vrlo pitka, ali i jako intenzivna – zato su je ljudi voleli i cenili. Mi smo želeli da upravo taj model „imanja bureta“ ponudimo ljudima, ali u modernim uslovima – priča Branko Nešić.

Cela ideja se zasniva na tome da ljubitelji rakije mogu da dođu u Destileriju (Belgrade Urban Distillery) na Dorćolu (u Ulici Žorža Klemensoa) i naprave svoju kupažu destilata. Podrazumeva se da svi destilati imaju hemijsku analizu koja potvrđuje da ne sadrže štetne materije. U ponudi su im destilati jabuke, dunje, kajsije i šljive jer su to, kako objašnjava Branko Nešić, rakije koje mogu da se čuvaju u buretu. I ne samo što „klijenti“ ove banke biraju vrstu rakije, već mogu da biraju i njenu starost, količinu koju žele da čuvaju (50, 100, 220 ili 500 litara u hrastovim buradima), a dobijaju i mogućnost da sa tehnologom Marinom ili lično Brankom određuju samu „notu“ rakije. Rakija može da se čuva od šest meseci do tri godine. – Kada se ceo proces završi, rakija se stavlja u bure, klijent dobija svoj set sa voskom i pečatom i samo on može da otvara i zatvara bure. Na buretu se nalazi i metalna pločica na kojoj piše ko je vlasnik rakije. Kada žele da otvore bure u Destileriji, gde se burići i čuvaju, nudimo im i flaširanje, a za flaše im izrađujemo etikete na kojima mogu da napišu od čega je rakija, kako se zove i koje godine je proizvedena – objašnjava Nešić. – Mi smo svojevrsni krojači, a ljudi koji žele da prave i čuvaju rakiju biraju odelo – dodaje on.

Od svega navedenog, praktično, i zavisi cena rakije – vrste rakije, godina starosti, koliko se čuva…. – Naše procene govore da vrednost rakije raste 60 odsto za tri godine. Svako može da dođe da napravi svoju rakiju i da je čuva, a ovo je sjajna prilika za ugostitelje koji bi da naprave i ponude svoju rakiju, ali i za kompanije i institucije koje bi da imaju originalan poklon za klijente i partnere – kaže on.

Rakija „Branko“ – prva šljivovica koja se pije sa ledom

I Branko je napravio svoju rakiju – „Branko“. Reč je o prvoj šljivovici koja se pije sa ledom, i poželjno, iz čaše za viski. Rakija „Branko“ sadrži 50 odsto alkohola i ima notu burbona. U prvi mah, rakija je veoma intenzivna, a kada je led malo „otvori“, dobija potpuno drugu notu te aroma podseća i na rum, pojedine čak i na čokoladu, dok u sledećem gutljaju asocira na viski. Probali smo je i zaista jedna čašica ove rakije je prava avantura, čak i za one kojima rakija nije prvi izbor pića. Branko kaže da je odlična i u koktelima. Ne čudi, stoga, zašto se ova rakija vrlo brzo našla na različitim meridijanima – Nemačkoj, Švajcarskoj, SAD, Austriji. – Verujte mi, ko god je probao „Branka“, tražio je još jednu čašicu – kaže Nešić.

Inače, primarna proizvodnja rakije se nalazi na jugu Srbije, između Vladičinog Hana i Vranja, u mestu Jelašnica, gde Branko ima i plantaže voća. – Trenutno čekamo još neke dozvole pa bismo drugu destilaciju mogli da radimo u našoj Destileriji na Dorćolu i ponudimo ljudima da sami ispeku svoju rakiju – kaže ovaj rođeni Dorćolac ističući da se rakija obično i peče na dedovini. 

Destilerija – kruna poslovnog puta

Belgrade Urban Distillery na Dorćolu, gde se i nalazi Srpska banka rakije, jeste, kako kaže, kruna svega što je prethodno radio. Svojevrsno zatvaranje kruga. Sama Beogradska destilerija je počela sa radom početkom 2019. – Priča s rakijom je, zapravo, počela 2006. sa Rakia barom u Dobračinoj, koji je otvoren na mestu gde je deda imao svoj podrum. Godinu dana nakon toga smo otvorili gift shop na Terazijama. Ne postoji viđeniji gost Beograda koji nije dobio poklon iz naše radnje. Destilerija je kruna i zatvoren krug celog tog „rakijskog“ puta – priča nam Branko.

U samoj Destileriji se organizuju rakijske ture za domaće i strane posetioce, ljudi uz meze mogu da izaberu i degustacioni meni od tri, pet ili sedam rakija. Mogu samo da dođu, probaju i kupe rakiju po sopstvenom izboru, koja se na licu mesta toči i flašira, sve sa akciznom markicom. Beogradska destilerija je prava riznica različitih ukusa, pa su tu rakije od jabuke, višnje, kruške, kajsije, dunje i šljive, travarice, likeri od limuna, narandže, višnje, maline i orha, medovine na bazi dunje i šljive sa lekovitim biljem, kuvane rakije i specijalne serije starih rakija.

Beogradski market – ideja koja živi

Destilerija se nalazi tik uz Beogradski market – veliki prostor koji predstavlja, prema rečima Nešića, neku vrstu stalne postavke Beogradskog noćnog marketa, koja objedinjuje gradsku destileriju, više različitih restorana i „pop-up“ prodavnica.

– Projekat Beogradski noćni market, manifestaciju koja podrazumeva okupljanje malih proizvođača na beogradskim pijacama, pokrenuo sam sa Mihajlom Stevanovićem, našim primaocem franšize Rakia bara iz Zemuna. Radi se zaista o sjajnoj saradnji, tako da smo i suvlasnici Beogradskog marketa u Ulici Žorža Klemensoa, multifunkcionalnog prostora u kojem se trenutno nalaze jedan koktel bar, riblji restoran, nekoliko naših kuhinja, a uskoro očekujemo da nam se pridruži i jedna knjižara. U ovom prostoru se organizuju festivali, dizajn marketi, dečiji marketi, književne večeri, proslave, sve što ne ugrožava sam koncept i ideju. Četvrtkom obično imamo dane neke strane kuhinje, a do sada smo ugostili nemačku, špansku, italijansku, iransku, tajlandsku kuhinju… Dolaze nam preduzetnici u „pop-up“ varijanti, odnosno, dođu kod nas na dan-dva da promovišu i prodaju svoje proizvode. Pred Novu godinu ćemo postaviti i zimsku kućicu u kojoj će se prodavati rakija i kobasice. Dakle, imamo na jednom mestu mnogo različitih ljudi koje povezuje isti senzibilitet, baš kao i na Beogradskom noćnom marketu – kaže Branko.

Franšiza je samo za moćne

Branko je i jedan od pionira franšizinga u Srbiji. Iako je u franšizu Rakia bara uložio i mnogo truda, volje i energije, taj projekat u ovom trenutku „miruje“. Ipak, podseća on, u Zemunu i dalje radi franšiza Rakia bara, a u Beču postoji franšizni korner. – Posle godina pokušavanja, zaključio sam da ljudi na ovim prostorima nisu skloni da poštuju neka pravila i da često, ako im se da sloboda, oni to zloupotrebe. Zato verujem da franšizne sisteme mogu da razviju samo moćne korporacije koje imaju mehanizme da kontrolišu sistem – izričit je Nešić.

Ponosan je, pak, što Rakia bar u Dobračinoj opstaje već 13 godina na istoj lokaciji. To je, kako kaže, veliki uspeh u beogradskom ugostiteljstvu.

– O nama su pisali New York Times, CNN, a nedavno nas je posetila i novinarka iz Londona, koja isključivo piše o viskijima, sa željom da napiše priču o Destileriji za Wizz Air-ov časopis. Vrlo sam zadovoljan kako se sve trenutne poslovne ideje razvijaju – kaže Branko Nešić.

Tekst je preuzet sa portala: Franchising.rs

You may also like