Vizija Agende 2030, kao mape puta za globalni održivi razvoj, uključuje svet bez siromaštva, zdravu i prosperitetnu planetu, živu i inkluzivnu globalnu ekonomiju i dostojanstven život za sve.
Projekat „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji sufinansiraju vlade Švajcarske i Nemačke a implementira Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, od 2018. godine podržava Srbiju u njenim naporima ka ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja sadržanim u Agendi 2030 Ujedinjenih nacija, kao i pristupanju Evropskoj uniji kao punopravni član. Ovi ciljevi su međusobno povezani i komplementarni, imajući u vidu da Evropska unija u potpunosti deli vrednosti koje promoviše Agenda 2030.
Sprovođenje Ciljeva održivog razvoja Agende 2030 je zajednički poduhvat svih društvenih aktera, i zato je važno da donosioci odluka na nacionalnom i lokalnom nivou jasno prepoznaju privatni sektor kao ključnog partnera u ovom procesu. To podrazumeva da država treba da podstiče napore i inicijative poslovnog sektora kroz javne politike koje stvaraju odgovarajuće okruženje za održivi razvoj privrede na lokalnom i nacionalnom nivou.
S druge strane, jednako je važno da postoji spremnost privrede da se angažuje i da sarađuje sa lokalnim i nacionalnim institucijama, vladom i civilnim društvom na sprovođenju Ciljeva održivog razvoja i unapređenju svesti o tome šta to znači za svakog pojedinca, za prirodu, za planetu i za društvo u celini.
Privredni subjekti, bez obzira na veličinu, imaju značajnu ulogu u postizanju Ciljeva održivog razvoja: stvaranjem održivih proizvoda i usluga, ulaganjem u obnovljive izvore energije, smanjenjem ugljeničnog otiska, rešavanjem socijalnih pitanja i brigom o zajednicama u kojima rade.
U članu 67. dokumenta poznatog pod nazivom “Transformacija našeg sveta: Agenda 2030 za održivi razvoj” kaže se: Privatne poslovne aktivnosti, investicije i inovacije glavni su pokretači produktivnosti, inkluzivnog privrednog rasta i otvaranja novih radnih mesta. Prepoznajemo raznolikost privatnog sektora, od mikropreduzeća preko zadruga do multinacionalnih kompanija. Pozivamo sve privredne subjekte da primene svoju kreativnost i inovativnost u rešavanju izazova pred održivim razvojem.“
Kao jedan od ključnih elemenata društva, korporativni sektor može i treba posebno da doprinese postizanju ciljeva 8 – Dostojanstven rad i ekonomski rast, 9 – Industrija, inovacije i i infrastruktura i 12 – Odgovorna potrošnja i proizvodnja. Odgovarajući na sve veća očekivanja i zahteve društva da se kompanije ponašaju na odgovoran način, korporativni sektor treba, međutim, da doprinese i u svim ostalim oblastima obuhvaćenim Ciljevima održivog razvoja, uključujući zdravstvo, zaštitu životne sredine, rodnu ravnopravnost i socijalnu koheziju i jednakost, vodeći računa o tome da niko ne ostane po strani, u skladu sa ključnim principom Agende 2030 – Leave No One Behind (LNOB).
Primenu održivih poslovnih praksi ne treba posmatrati isključivo kao obavezu – ona je ujedno prilika za rast i razvoj preduzeća. Poslovanje u skladu sa kriterijumima ESG, koji obuhvataju zaštitu životne sredine, socijalne aspekte i dobro upravljanje, postaje ključno za lakši pristup izvorima finansiranja i tržištima kapitala.
U ovom kontekstu, mislimo da je važno napomenuti da projekat podržava godišnje istraživanje o proceni integracije programa održivosti u poslovanje privatnog sektora. Ova publikacija, pod nazivom ESG/SDG Barometar, dostupna je na veb sajtu “Održivi razvoj za sve” i obuhvata značajne trendove i promene po pitanju održivosti privatnog sektora. Na ove promene utiču sve obimniji politički i regulatorni zahtevi, dostupnost finansijskih instrumenata sa ugrađenim ključnim pokazateljima uspeha (KPI), ali i povećana očekivanja vezano za transparentnost poslovanja. Sve ovo utiče i na rastuću potrebu za profesionalcima iz oblasti održivog razvoja.
Iako je u prethodnom periodu naglasak bio prevashodno na aspektima životne sredine, u poslednje vreme primetan je pojačan fokus na oblast društvene održivosti. Radi stvaranja jasnije slike, ESG/SDG Barometar nastoji da razreši konfuziju izazvanu različitim pojmovima i skraćenicama, kao što su: SDG, ESG i CSR, uspostavljajući jasne veze između različitih Ciljeva održivog razvoja (SDG), standarda i ESG strategija i praksi. Osnovna poruka koju šalje ova publikacija je važnost negovanja održivije, inkluzivnije i zelene prakse u privatnom sektoru, sa ciljem da pomogne kompanijama kada je reč o nefinansijskom izveštavanju.
Standardizovano merenje i izveštavanje o uticaju kompanija na implementaciju Ciljeva održivog razvoja je ključni korak u planiranju korporativnih strategija održivosti. Ovo omogućava kompanijama da budu transparentnije i odgovornije u svom radu i da donose odluke u skladu sa principima održivog razvoja.
Kada je reč o merenju održivosti i izveštavanju, postoje dokazi o tome da određen broj kompanija već aktivno doprinosi postizanju Ciljeva održivog razvoja. Gotovo sve velike kompanije koje posluju u Srbiji – a u to spadaju uglavnom one sa više od 250 zaposlenih – povezale su pokazatelje o kojima izveštavaju u svojim izveštajima o održivosti sa Agendom 2030 i njenim ciljevima.
Polazeći od nemačkog iskustva, da bi postale relevantna snaga i zamajac za postizanje Ciljeva održivog razvoja, kompanije treba da ubrzaju promene. Poslovanje po principu “business as usual” nije dovoljno za postizanje ciljeva Agende 2030. Preporuka kompanijama je da se povežu sa odgovarajućim internim partnerima u preduzeću radi promocije Ciljeva održivog razvoja, da uključe sve relevantne stejkholdere u diskusiju o implementaciji Ciljeva održivog razvoja i, što je posebno važno, da podrže inovacije koje predvode njihovi zaposleni.
Takođe, od ključne je važnosti promovisati razmenu i saradnju, raditi na izgradnji zajedničkih poslovnih pristupa radi povećanja transparentnosti, uspostaviti razmenu iskustva o najboljim praksama kroz saradnju sa drugim kompanijama, institucijama i organizacijama civilnog društva radi unapređenja implementacije Ciljeva održivog razvoja.
Posmatrajući širu regionalnu perspektivu, potrebno je naglasiti značaj uključivanja poslovne zajednice Srbije u dijalog između poslovne zajednice šireg regiona Zapadnog Balkana, donosilaca odluka u EU i drugih zainteresovanih strana. U tom smislu, zajedničko regionalno tržište i slični mehanizmi treba da se posmatraju kao odlična prilika da se razgovara o zajedničkim potencijalima i izazovima sa kojima se suočavaju poslovni akteri koji na kraju doprinose punoj integraciji regiona u EU.
Umesto zaključka:
Pokažite posvećenost izgradnji boljeg društva tako što ćete preispitati svoje poslovne prakse i modele, fokusirajući se na doprinos koji vaša kompanija ostvaruje za dobrobit društva i životne sredine, lokalno i globalno.
Ostvarivanje Ciljeva održivog razvoja moguće je samo kroz partnerstva i međusektorsku saradnju, što znači da su privatne kompanije ključni akteri u sprovođenju Agende 2030.
Korporativni sektor je raznolik, u rasponu od mikro preduzeća i malih i srednjih preduzeća do velikih nacionalnih i globalnih korporacija. Sva preduzeća, bez obzira na njihovu veličinu, treba da se angažuju i primenjuju svoju kreativnost i inovativnost u rešavanju složenih razvojnih izazova. Neophodni su zajednički napori kako velikih kompanija, tako i malih, srednjih i mikro preduzeća na putu ka održivoj budućnosti za sve.