Deutsche Bank je nedavno emitovala zelene obveznice u iznosu od 500 miliona evra, namenjene kreditima za održive stambene objekte. Četvorogodišnja obveznica predstavlja prvo izdanje banke u skladu sa Evropskim standardom za zelene obveznice. Ovaj trend je sve zastupljeniji i to ne samo među finansijskim institucijama.
Prema podacima Climate Bonds Initiative, globalna emisija zelenih obveznica premašila je 500 milijardi dolara godišnje prošle godine, dok je Evropska unija jedan od najvećih emitenata na svetu. Ukupan iznos zelenih obveznica u opticaju u svetu premašio je tri biliona američkih dolara. Pojedine procene govore da će ovo tržište u narednim godinama rasti po godišnjoj stopi većoj od deset odsto. Emisija zelenih obveznica u 2032. godini bi mogla biti oko hiljadu biliona američkih dolara, procenjuje Coherent Market Insights.
Najveći udeo na ovom tržištu imaju korporativne obveznice, pri čemu energetski sektor, i sa njim povezani sektori, čine 40 odsto tih obveznica. Zato i ne čudi što se među najvećim emiterima zelenih obveznica na svetu navodi španska energetska kompanija Iberdrola koja je do sada izdala blizu 14 milijardi evra zelenih obveznica, i francuska multinacionalna kompanija u oblasti energetike Engie sa emisijama zelenih bondova vrednosti 8,75 milijardi evra.
Ukoliko se posmatra po regionima, najveći iznos obveznica izdat je u Severnoj Americi i to 33 odsto.
Evropski standard za zelene obveznice
Evropski standard za zelene obveznice (European Green Bond Standard – EuGB) je regulatorni okvir Evropske unije koji propisuje stroga pravila za izdavanje obveznica sa oznakom „European Green Bond“, sa ciljem sprečavanja greenwashing-a i jačanja poverenja investitora. Standard zahteva da se gotovo sva prikupljena sredstva usmere u projekte usklađene sa EU taksonomijom održivih aktivnosti, uz jasnu namenu, transparentno izveštavanje i merenje ekološkog uticaja. Takođe podrazumeva obaveznu spoljnu verifikaciju registrovanih nezavisnih revizora i redovno izveštavanje o alokaciji sredstava. Uredba kojom je standard uspostavljen usvojena je 2023. godine, primena je zvanično počela 21. decembra 2024. godine, dok su tokom 2025. usvojene dodatne izmene koje su precizirale određene tehničke i administrativne tačke u samom sprovođenju. Standard je dobrovoljan, ali predstavlja najviši nivo kredibiliteta na tržištu zelenih obveznica u EU.
Čemu su namenjene zelene obveznice?
Zelene obveznice su dužničke hartije od vrednosti čija su sredstva namenjena isključivo za finansiranje ili refinansiranje projekata sa pozitivnim ekološkim efektima, kao što su obnovljivi izvori energije, energetska efikasnost ili održiva infrastruktura. One funkcionišu po istom principu kao i klasične obveznice – investitori pozajmljuju kapital emitentu uz unapred definisan prinos – ali uz dodatnu obavezu transparentnog izveštavanja o uticaju na životnu sredinu i korišćenju sredstava.
Banke i druge finansijske institucije koriste ih za finansiranje „zelenih“ kreditnih portfolija, uključujući stambene kredite za energetski efikasne zgrade, projekte obnovljive energije i održivi transport. Time se smanjuje rizik izloženosti „prljavim“ industrijama. Zelene obveznice ne izdaju samo banke i države, već i velike korporacije iz energetskog, industrijskog i tehnološkog sektora. Globalne kompanije su kroz ovaj instrument prikupile stotine milijardi dolara za tranziciju ka niskougljeničnom poslovanju, modernizaciju proizvodnje i ulaganja u obnovljive izvore energije.