šampioni održivosti

Piše: Vesna Lapčić; izvor: Moć održivog poslovanja

Ovogodišnja Globalna 100 rang lista najodrživijih kompanija na svetu koju priprema Corporate Knihgts već 19. put, otkriva da tranzicija dobija zamah – i da preduzeća koja održivost ozbiljno shvataju ostvaruju i najveći profit.

Ralf Tori, direktor istraživanja ove kompanije, kaže da su rastuće cene nafte podstakle i rast obnovljivih izvora energije, broja pametnih zgrada, električnih vozila… „Global 100 čine kompanije koje pružaju  proizvode i usluge potrebne za tranziciju ka održivosti koji će činiti osnovu za ekonomiju 21. veka“, rekao je Tori.

Najbolje rangirana kompanija je recikler metala Schnitzer Steel iz Sjedinjenih Američkih Država.

„Ako jedan od najprljavijih sektora na svetu može da iznedri najodrživiju kompaniju na svetu, onda nema izgovora ni za jednu kompaniju u bilo kom sektoru da ne pojača svoje aktivnosti u ovoj oblasti“, rekao je Rojtersu izvršni direktor Corporate Knightsa, Tobi Hips.

Prihod iz održivog biznisa sada čini polovinu ukupnih prihoda TOP 100 kompanija dok se prosečan „održivi prihod“ ostalih analiziranih kompanija – oko 6000 kompanija sa prihodom većim od milijardu dolara – kreće oko pet odsto. Sličan trend imaju i investicije ovih kompanija.

Napredak ovih kompanija vidi se i u rastu rodne raznolikosti u upravnim i izvršnim odborima ovih kompanija, dok je primetan i mali napredak u rasnoj raznolikosti.

Petina globalnih 100 kompanija ima sedište u SAD, što je čini liderom među pojedinačnim zemljama po zastupljenosti, a sledi Kanada sa 11 odsto kompanija. Međutim, kao region, Evropa i dalje vodi sa 44 odsto, dok je 22 odsto kompanija iz Azije i sa Pacifika.

Vodeći sektori ostaju informacione tehnologije (20 odsto) i finansijske usluge (15 odsto). Izvandredne rezultate je postigla italijanska banka Intesa Sanpaolo sa rastom od 234 odsto održivog koeficijenta zahvaljujući povećanoj izloženosti održivim socijalnim i ekološkim kreditima i boljem nefinansijskom izveštavanju.

Nakon pandemije COVID-19, u indeksiranje su se uključile brojne farmaceutske grupe, kao što su Merck, Pfizer, Novavax i Gilead Sciences. Kineski proizvođač električnih vozila NIO i njegov sunarodnik Iadea, koji proizvodi električne bicikle, takođe su bili značajni „igrači“, zajedno sa tajvanskim proizvođačem bicikala Giant, i kompanijom Tajvan High Speed Rail Corp.

Neke kompanije su sa ove liste i ispale. Analog Devices je, na primer, ispao iz Globalnih 100 jer je imao stalno pogoršanje rezultata u pogledu korišćenja energije, emisije ugljenika, korišćenja vode i stvaranja otpada, a razlika između plate generalnog direktora i plate prosečnog zaposlenog se udvostručila od 2020. godine. Proizvođač baterija i električnih vozila BID je ispao iz indeksa iako je poboljšao svoje ukupne performanse jer je sektor proizvodnje automobila i kamiona postao sve konkurentniji. Naime, teže je nego ikada ući u Global 100 jer Corporate Knights sada ima mnogo veći fond podataka te je konkurencija sve veća.

Sve kompanije se boduju na osnovu primenjivih metrika u odnosu na svoje kolege, pri čemu se 50 odsto ocene pripisuje čistim prihodima i čistim investicijama. Devet indikatora ima fiksne kriterijume; ostalima se dodeljuju kriterijumi prema relativnom uticaju svake industrije u odnosu na ukupnu ekonomiju. Nakon kvantitativne analize podataka za 25 ključnih indikatora, korišćenjem Corporate Knights metodologije, ovogodišnji ukupni rezultati su konvertovani u ocene.

Metodologija G100 je ove godine poboljšana u brojnim oblastima, uključujući plate rukovodilaca. Ali narativ G100 ostaje isti kao što je bio od kada je indeks pokrenut 2005. godine: održivije kompanije nisu samo bolje za ljude i planetu već su i njihove finansijske performanse bolje.

Top 10 svetskih lidera u održivom poslovanju

Održivo poslovanje donosi dvostruki dobitak

Ugljenična produktivnost (carbon productivity), tj. zarada po jedinici emitovanog ugljenika, prvorangirane kompanije Schnitzer Steel  iznosi 15.928 dolara. Održivom je čini i to što ima jednaku zastupljenost oba pola u bordu direktora, kao i 100% održive prihode i investicije.

Na drugom mestu nalazi se  Vestas Wind Systems, danski proizvođač vetroturbina koji je i među 15.000 kompanija potpisnica Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija, posvećenih poštovanju deset univerzalnih principa iz oblasti ljudskih prava, radnih prava, zaštite životne sredine i borbe protiv korupcije.

„Naš najveći uticaj na održivost i suština našeg delovanja je dekarbonizacija energije. Naša tehnologija omogućava izbegavanje enormne količine emisija gasova sa efektom staklene bašte iz energetskog sektora. Da bismo zaista pomogli u ublažavanju klimatske krize moramo značajno da povećamo proizvodnju postojećih održivih rešenja i radimo na inovacijama u oblasti dekarbonizacije neelektrične energije“, piše u Izveštaju o održivosti Vestas Wind Systems-a za 2021. godinu. Dodaje se da će turbine proizvedene te godine tokom životnog veka sprečiti emisiju 532 miliona tona ugljen-dioksida, što je ekvivalentno električnoj energiji koju godišnje potroši 96,6 miliona domaćinstava ili ugljeniku koji godišnje upije 2,64 miliona kvadratnih metara šuma (šest površina Španije).  

Na trećem mestu je Brambles iz Sidneja, pionir u ekonomiji deljenja koji se bavi logistikom u lancu snabdevanja. Slede: Brookfield Renewable Partners – investitor u obnovljive izvore energije; softverska kompanija Autodesk; proizvođač tehnologija za prečišćavanje voda Evoqua Water Technologies; konsultatnska kompanija za inženjering, arhitekturu i zaštitu životne sredine Stantec Inc Edmonton; industrijski konglomerat sa sedištem u Francuskoj koji nudi energetski efikasna digitalna rešenja Schneider Electric; špansko-nemački lider u proizvodnji vetrogeneratora Siemens Gamesa Renewable Energy; Taiwan High Speed Rail Corp koji je 2021. u Tajvanu električnim vozovima prevezao 43 miliona putnika.

Autor dodatka: Milena Ilić Mirković