Prekid proizvodnje u Fijatovoj fabrici u Srbiji je definitivno obeležilo ovu godinu kada je reč o sektoru motornih vozila i komponenti, ali i najava da će se njeni pogoni u Kragujevcu adaptirati za proizvodnju električnog automobila koja treba da počne 2024. godine. Potpisan je i novi Ugovor o dodeli podsticaja za proizvodnju električnog automobila između Ministarstva privrede i FCA Srbija. Ugovor, kako je tada saopšteno, predviđa investiciju od 190 miliona evra, pri čemu će Srbija dati 48 miliona evra. Do tada radnicima su ponuđeni otpremnina ili posao u inostranstvu.
*tekst objavljen u ediciji BIZNIS TOP
Ovakva situacija je uticala na ceo sektor, te je u prvih devet meseci ove godine proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica opala 0,6% u odnosu na isti period lane, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS). Uprkos ovakvim rezultatima, pojedini stručnjaci predviđaju da bi vrednost izvoza ove privredne grane mogla da bude ista kao i prošle godine.
Nešto ipak radi
Ukoliko se posmatra samo mesec septembar u odnosu na septembar prošle godine, proizvodnja ovog sektora je u tom mesecu porasla 7,7%. U avgustu je bila još veća – 35,6% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Kako navode autori časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT), proizvodni rezultati u celom sektoru su povoljni: trend je rastući, rastu i desezonirani indeksi, i jedan i drugi su premašili prošlogodišnji prosek.
Utisak je, međutim, drugačiji kada se posmatra proizvodnja po granama. Naime, proizvodnje motornih vozila praktično nema, budući da je avgustu ona iznosila samo 0,9% proseka prethodne godine. Rast je evidentiran u proizvodnji delova i pribora za motorna vozila i motore koja je povećana za 39%. Takođe, u srodnoj oblasti – proizvodnji ostalih saobraćajnih sredstava – proizvodnja je u avgustu međugodišnje povećana za 25% zahvaljujući, pre svega, povećanju proizvodnje šinskih vozila za trećinu.
Kako stoji izvoz?
Proizvodnja motornih vozila i prikolica bila je jedna od pet oblasti sa najvećim izvozom i u ukupnom izvozu 2021. učestvovala je sa 17,2 %, navode u MAT-u. Fijat Srbija, uprkos lošem poslovanju, i dalje se nalazi među deset najvećih izvoznika, tačnije prema podacima Ministarstva finansija na devetom mestu sa izvozom vrednim 285,5 miliona evra u 2021. Međutim, sasvim je jasno da će ta pozicija tokom ove godine biti znatno lošija.
Prema podacima RZS, ukupni izvoz vozila u prvih devet meseci ove godine vredeo je 243,623 miliona evra, što je 31% manje, a uvoz je porastao 21%, na 845,028 miliona evra. Najviše je izvezeno putničkih vozila na benzin oko 58 miliona evra i vozila na dizel oko 65 miliona evra. Izvoz delova za automobile u prvih devet meseci ove godine vredeo je 322,124 miliona evra ili 77%% više u odnosu na isti period lane, a uvoz 284,609 miliona evra, što je 10,5% manje, pokazuju podaci koje je Republički zavod za statistiku dostavio B&F-u.
Mapa proizvođača
Prema podacima koje je B&F dobio od Agencije za privredne registre (APR), u oblasti proizvodnje karoserija za motorna vozila, prikolice i poluprikolice posluje ukupno 46 privrednih društava u kojima je zaposleno 1248 radnika i 21 preduzetnik sa pet zaposlenih. Najviše takvih preduzeća je u Beogradu i Šumadijskom okrugu. U oblasti proizvodnje električne i elektronske opreme za motorna vozila posluju 32 privredna društva u kojima je zaposleno 33.894 radnika, i 20 preduzetnika sa tri zaposlena.
Najveći broj preduzeća, barem kada je reč o povezanim delatnostima sa proizvodnjom motornih vozila, registrovano je u oblasti proizvodnje delova i ostale opreme za motorna vozila, čak 152 firme, u kojima radi 9.126 radnika. U ovoj oblasti posluje i 191 preduzetnik sa 130 zaposlenih. U oblasti proizvodnje motornih vozila registrovano je 36 privrednih društava i jedan preduzenik u kojima je zaposleno 2727 radnika na dan obrade podataka.
Izveštaj Agencije za privredne registre o poslovanju privrede u prethodnoj godini pokazuje da je jedini proizvođač automobila, FCA Srbija, zbog smanjenog obima prodaje na inostranom tržištu ostvario za 9,6% niže poslovne prihode, u iznosu od 41.513 miliona dinara. Zbog toga je sa 18. mesta u 2020. godini, lane pao na 28. mesto najaktivnijih privrednih društava.
Usled manjeg rezanja rashoda (3,9%), Fijat je više nego udvostručio poslovni gubitak. Naime, zbog bržeg opadanja poslovnih prihoda u odnosu na poslovne rashode poslovni gubitak je porastao 2,2 puta, na 4.600 miliona dinara. Usled toga je i Fijatov neto gubitak uvećan za 63,3%, na 3.866 miliona dinara, pa je FCA Srbija sedmi na listi najvećih gubitaša. Kompanija je lane smanjila i broj zaposlenih za preko 60 radnika i prošle godine je zapošljavala nešto više od 2.000 ljudi.
Promene u proizvodnji delova
Aleksandar Šaranac iz Automobilskog klastera Srbije kaže za B&F da trenutna geopolitička situacija u svetu utiče na automobilsku industriju u Srbiji, ali da uticaj nije isključivo negativan.
„Očigledno je da se način rada menja, i da fabrike koje su nekada proizvodile mali broj artikala u velikim serijama, sada idu ka tome da proizvode male serije velikog broja referenci. Tome se sada treba prilagoditi, investirati u fleksibilnije mašine i prekvalifikovati radnike. U suštini, proizvodnja u srpskim fabrikama nastavlja da raste, a ako novih investicija ima manje nego prethodnih godina, to je nadomešteno time što mnoge firme koje već posluju kod nas otvaraju svoje druge ili treće pogone. Fijat, koji je u jednom trenutku bio najveći izvoznik u našoj industriji, ove godine je potpuno prestao sa proizvodnjom automobila. I pored toga, očekuje se da izvoz koji generiše sektor u ovoj godini bude približno na istom nivou kao i ranijih godina, kada su iz kragujevačke fabrike izlazili kompletni automobili”, najavljuje Šaranac.
Kako navodi RZS u „Godišnjem izveštaju o investicijama u osnovna sredstva“, ukupne investicije u proizvodnju motornih vozila, prikolica i poluprikolica za 2021. godinu iznose 31.894 miliona dinara, pri čemu ovim iznosom nisu obuhvaćeni preduzetnici i fizička lica.
Novi investitori koji dolaze u Srbiju, više ne ulažu samo u proizvodne fabrike, nego otvaraju i razvojne centre, napominje Šaranac. Radna snaga u Srbiji polako postaje previše skupa za proizvode sa malom dodatom vrednošću, te se proizvodni program srpskih fabrika pomera ka sistemima koje kombinuju hardver i softver i prema proizvodnji delova za električne automobile i slično. Očekuje se da će broj zaposlenih u automobilskoj industriji u narednoj godini ostati približno isti, ali da će početi da se menja njihova struktura kroz povećavanje broja visokokvalifikovanih i bolje plaćenih radnih mesta, objašnjava naš sagovornik.
Da li će Fijat ponovo dočekati rad u tri smene?
Kao i u svim industrijama, najveći problem automobilske industrije je radna snaga. „Pre samo nekoliko godina, Srbija je bila interesantna investitorima kao zemlja sa velikim procentom nezaposlenih. U ovom trenutku, skoro svim fabrikama u zemlji nedostaju radnici. Pogledajte samo nedavnu situaciju kada je Stellantis otpustio veliki broj svojih zaposlenih – niko od njih nije ostao bez posla duže od mesec dana, svi su odmah pronašli novi posao u okolnim fabrikama. Postavlja se pitanje”, ističe Šaranac, „šta će se dogoditi 2024 godine kada jedini srpski proizvođač automobila ponovo pokrene svoje pogone? Odakle će doći radnici za tri smene potrebne za proizvodnju novog električnog Fijata?”
Ipak, pre nego što dođemo do rešavanja pitanja koga će Fijat zaposliti u tim pogonima, za celokupni privredni ambijent bi bilo poželjno da ova kompanija konačno počne da radi bez prekida u tri smene.
Autor: Vesna Lapčić
Izvor: BIZNIS TOP
Foto: Pixabay.com
NEMAČKI STRUČNJACI SAVETUJU: Ovih šest mera će značajno olakšati poslovanje kompanijama