Izvoz zamrznute maline iz Srbije opao je tokom osam meseci ove godine za 33 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, ali je uprkos manje izvezenim količinama ostvaren veći prihod, pokazuju podaci Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije.
Tokom osam meseci prošle godine izvezeno je nešto više od 65.000 tona, dok je za isti period ove godine izvezeno oko 43.000 tona zamrznute maline.
Procene sa terena ukazuju da je sezona maline 2022. godine u Srbiji donela nešto više od 90.000 tona roda, dok je dodatnih, oko 15.000 tona zamrznute maline iz prošlogodišnje berbe, ostalo neprodato u hladnjačama.
Iako su ovogodišnje izvezene količine maline niže nego prethodne godine, ukupni prihodi su sa oko 200 miliona evra za period od osam meseci u protekloj godini, porasli na nešto više od 224 miliona evra u ovoj godini.
Ovogodišnja otkupna cena sveže maline kretala se od 500 do 650 dinara za kilogram, dok je u 2021. godini prosečna otkupna cena iznosila 420 dinara za kilogram.
S obzirom da se u Poljskoj kilogram maline plaćao oko 3 evra na početku berbe, da bi u zadnjim nedeljama berbe cena pala na oko 2 evra za kilogram, srpski izvoznici imaju poteškoća sa svojim ino kupcima u pravdanju novih viših izvoznih cena maline.
Takođe, treba imati u vidu i da je Ukrajina, i pored trenutne situacije ove godine, imala jako dobru berbu maline, a cene po kojima se ukrajinska malina nudi na tržištu Zapadne Evrope se kreću od oko 3,30 evra za kilogram za celu malinu i oko 2,35 evra po kilogramu za malinu „griz“.
Konstatovano je da je padom prodaje u supermarketima, kao i manjom potražnjom industrije prerade voća (džemovi, jogurti i sl.) širom Evrope, a pre svega Nemačke kao našeg najvećeg izvoznog tržišta, došlo do značajnog pada potražnje za srpskom malinom.
Prema informacijama koje dolaze sa inostranih tržišta, očekuje se dalji pad cene maline, pre svega zbog značajnijeg pada potražnje iz SAD-a, kao i već pomenutog pada potražnje u Zapadnoj Evropi. U zavisnosti od tržišta, pad prodaje se kreće između 10 odsto u Francuskoj do čak 40 procenata u Nemačkoj. Ovo su ujedno dva najveća tržišta za zamrznutu srpsku malinu i zajedno kupuju skoro polovinu ukupne izvezene količine ovog proizvoda.
Dobre vesti su da je zabeležen rast prodaje na nekim novijim tržištima, poput Argentine i Saudijske Arabije, ali izvezene količine su još uvek male da bi značajnije uticale na ukupno povećanje izvoza.