Prehrambeni sektor u Srbiji, zajedno sa poljoprivredom, već godinama ima znatan udeo u izvozu. Prema podacima RZS, u 2021. godini izvoz prehrambenih proizvoda je učestvovao sa 13,4% u ukupnom izvozu, a u uvozu 6,5%. Prošle godine je izvezeno prehrambenih proizvoda u vrednosti od 2,9 milijardi evra, pri čemu su u izvozu ubedljivo dominirali proizvodi biljnog porekla sa udelom od preko 82%. Ovakvi proizvodi su u velikoj meri preovlađivali i u uvozu, koji je lane vredeo 1,9 milijardi evra. Suficit je dostigao vrednost od jedne milijarde evra, što je preko 29% više u poređenju sa 2020. godinom.
*Preuzet deo iz teksta objavljenog u ediciji BIZNIS TOP
Prethodne godine, prehrambeni sektor je prema učešću u ukupnom izvozu bio na trećem mestu, odmah iza trgovine na veliko i proizvodnje metalnih proizvoda. Kako navode u Republičkom zavodu za statistiku, od ukupno 16.700 preduzeća koja su lane izvezla svoju robu i usluge, 832 su bila iz prehrambenog sektora, ali je vrednost proizvoda koje su plasirala na stranim tržištima bila najveća u srpskom izvozu.
U prvoj polovini ove godine, obim izvoza prehrambenih proizvoda je smanjen za 1,7%, ali je rast cena premašio 30%. Kod uvoza je rast cena bio skoro upola manji, a fizički obim uvoza je povećan za 7,2%, navodi se u oktobarskom izdanju MAT-a. Na pad izvoza u prvoj polovini godine su, prema rečima Aleksandra Bogunovića iz Privredne komore Srbije, znatno uticale administrativne mere kojima je zabranjen izvoz kukuruza, pšenice, brašna, ulja i drugih namirnica, a potom i sistem odobravanje kvota za ove agrarne proizvode.
Ove godine, činjenica da je poljoprivreda podbacila zbog suše, verovatno će se odraziti ne samo na obim proizvodnje, nego i na ukupnu profitabilnost prehrambenog sektora. Naime, kako navodi RZS, profitabilnost o ovoj industriji izuzetno varira već godinama unazad, zavisno od pada ili rasta poljoprivrede. Takvoj zavisnosti i nestabilnosti doprinosi usitnjenost u proizvodnji, budući da u agroindustriji svega 0,64% čine velika preduzeća, a čak 87% mikro preduzeća.
Pored suše, ovu godinu su, kao i prethodnu, obeležila i velika poskupljenja gotovo svih inputa u preradi hrane i nestašica sirovina, posebno onih koje prehrambena industrija uvozi, što se odrazilo i na obim proizvodnje, ali i na cene hrane. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je hrana u oktobru ove godine bila za petinu skuplja u odnosu na isti period lane, a za godinu dana najviše su poskupeli mleko, sir i jaja, za više od 39 odsto.
No, čak i sa smanjenom proizvodnjom, prehrambena industrija nastoji da što više proizvoda plasira u izvoz, posebno na tržišta gde može postići veću cenu. U situaciji kada je već gotovo izvesno da će naš najveći spoljnotrgovinski partner, Evropska unija ući u recesiju, novu šansu za izvoz prehrambenih proizvoda predstavljaju zemlje Evroazijske ekonomske unije (EAEU) sa kojima je Srbija sklopila sporazum o slobodnoj trgovini.
Iako najveći potencijal za rast izvoza na ova tržišta imaju cigarete, za koje je ugovorena kvota od dve milijarde komada, preferencijalni tretman sada dobijaju i određene vrste sireva i rakija. Međutim, potencijal ovih proizvoda, zbog proizvodnih kapaciteta ili strožih uvoznih kvota, može dostići tek deseti deo izvoznih prihoda od cigareta. Interesantni proizvodi za tržište EAEU iz oblasti prehrane mogu biti i konzervirano voće i povrće, džemovi, sokovi i kompoti.
Podaci za tekuću godinu pokazuju da prehrambena proizvodnja i dalje oscilira kada je reč o proizvodnji, baš kao i prošle godine kada je ostvario skromni rast od 0,6 odsto. I to nakon jedanaest meseci neprekidnog međugodišnjeg pada ukupne proizvodnje. Stavr je izvukao rast u decembru od 2,8% u decembru.
Ova godina je započela sa međugodišnjim padom od 0,5% u januaru, u maju je zabeležen rast od 9,3%, u junu rast od 4,5%, da bi u julu ponovo došlo do međugodišnjeg pada za 3,8%, a u avgustu do rasta za 6,4%. Kada se podvuče crta, prehrambena proizvodnja je za osam meseci ukupno rasla 2,2%.
Ono na šta treba skrenuti pažnju, pišu autori MAT-a, jeste međugodišnji rast mesne industrije u avgustu za 2,1%. Ostvaren je i visok rast u proizvodnji biljnih i životinjskih ulja i masti (85%), kao i pekarskih proizvoda (16%).
Na okolnosti u kojima posluje prehrambena industrija najviše utiču posledice pandemije a sada i one koje je izazvao rat u Ukrajini, ali i klimatske promene, objašnjava Aleksandar Bogunović i napominje: „Teško je davati bilo kakve prognoze za duži vremenski period, pogotovu što su nastali poremećaji već uslovili intervencije u mnogim državama, koje imaju za cilj da pomognu privrednicima u proizvodnji i plasmanu proizvoda. To daje izvesnu dozu optimizma da će preduzete mere donekle ublažiti negativne efekte krize“.
Izvor: Biznis TOP, novembar 2022
Autor: Vesna Lapčić
