pravni okvir

Izvor: Milosevic Law

Donošenjem Zakona o digitalnoj imovini („ZDI“) i njegovim stupanjem na snagu 29. juna 2021. godine, u pravnom sistemu Republike Srbije po prvi put je uređena oblast digitalne imovine, definisani su osnovni pojmovi u vezi sa digitalnom imovinom, modaliteti i uslovi za subjekte pružaoce usluga povezanih sa digitalnom imovinom, procedure i uslovi ulaska na tržište tih usluga, uz regulisanje određenih instrumenata i instituta povezanih sa digitalnom imovinom koji su do momenta donošenja ZDI bili nepoznati ili bar manje zastupljeni u pravnom sistemu Republike Srbije.

ZDI je donet sa ciljem da se na tržištu digitalne imovine Republike Srbije definiše pravni položaj imaoca digitalne imovine, uredi položaj subjekata koji pružaju usluge povezane sa digitalnom imovinom, regulišu modaliteti finansiranja posredstvom određenih instrumenata digitalne imovine, te da se ultimativno na tržište digitalne imovine i usluga koje su u vezi sa digitalnom imovinom unese pravna sigurnost.

Dakle, tendencija zakonodavca ogleda se ultimativno u unošenju pravne sigurnosti i u uređivanju položaja i međusobnih odnosa učesnika na tržištu digitalne imovine. Uvođenje pravne sigurnosti donošenjem krovnog propisa, kao svojevrsnog instrumenta ekonomske politike, ukazuje na tendenciju zakonodavca da utiče na širenje i jačanje tržišta digitalne imovine i usluga povezanih sa digitalnom imovinom u Republici Srbiji.

S tim u vezi, pod pretpostavkom da su osnovni pojmovi u ovoj oblasti poznati čitaocu, javljaju se pitanja koja se tiču samog pružanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom, ulaska na tržište pružaoca tih usluga, zatim mogućnosti osnivanja „kripto banaka“ na domaćem tržištu, a u skladu sa inostranim modelima poslovanja takvih subjekata, te opsega usluga koje potpadaju pod usluge povezane sa digitalnom imovinom, kao i druga pitanja od značaja za poslovanje u ovoj oblasti.

U ovom tekstu obrađuju se osnove za otpočinjanje pružanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom i prethodni uslovi za ulazak na tržište usluga povezanih sa digitalnom imovinom, dok ćemo se izdavanjem digitalne imovine, odnosno inicijalnom ponudom digitalne imovine, baviti u nekom od narednih tekstova.

Šta se podrazumeva pod pojmom digitalne imovine?

Pojam digitalne imovine, odnosno virtuelne imovine, označava digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima. Od iznete definicije postoje određeni izuzeci eksplicitno predviđeni ZDI.

Pod pojmom usluga povezanih sa digitalnom imovinom podrazumevaju se: prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica, usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac, usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu, čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge,  usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura), vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini, usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine, upravljanje portfolijom digitalne imovine, kao i organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.

Pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom uslovljeno je prethodnim pribavljanjem dozvole od strane nadležnog organa, koja se izdaje po utvrđivanju ispunjenosti niza uslova propisanih ZDI, bezbednosno-informativnih komponenti, kao i drugih adminstrativnih uslova propisanih ZDI.

Subjekti koji mogu pružati usluge povezane sa digitalnom imovinom

Pre svega, neophodno je napraviti distinkciju između subjekata koji su imaoci digitalne imovine, ili se bave rudarenjem digitalne imovine, i subjekata koji pružaju usluge povezane sa digitalnom imovinom.

Naime, rudarenje predstavlja vid sticanja digitalne imovine učestvovanjem u pružanju usluge računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu, te se u pogledu rudarenja odredbe ZDI ne primenjuju.

Usluge povezane sa digitalnom imovinom eksplicitno su navedene u prethodnom delu teksta, te je za njihovo pružanje neophodno ispuniti propisane uslove i pribaviti neophodne dozvole. Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom pored usluga povezanih s digitalnom imovinom može da obavlja samo one poslove i usluge koji su neposredno povezani sa uslugama povezanim s digitalnom imovinom.

Stoga, usluge povezane sa digitalnom imovinom mogu pružati sva pravna lica u skladu sa formama propisanim Zakonom o privrednim društvima, odnosno preduzetnici, po ispunjenju uslova i pribavljanja neophodnih dozvola.

U zavisnosti od obima i vrste usluga koje privredni subjekat planira da pruža, propisani su različiti uslovi koje privredni subjekti moraju ispuniti pre otpočinjanja pružanja usluga. U tom smislu, modalitet pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji u skladu sa ZDI može pružati najširi opseg usluga povezanih sa digitalnom imovinom je modalitet Platforme za trgovanje digitalnom imovinom („Platforma“).

Organizator Platforme za trgovanje digitalnom imovinom može pružati navedene usluge povezane sa digitalnom imovinom, izuzev usluga investicionog savetovanja i upravljanja portfolijom digitalne imovine, uz određenja ograničenja i izuzetke propisane ZDI.

Platforma predstavlja subjekat koji najbliže odgovara uporednom pojmu kripto banke. Radi terminološkog razjašnjenja, kripto banke kakve postoje u uporednim pravnim sistemima (recimo Švajcarska) ne mogu poslovati po tom modelu na teritoriji Republike Srbije.

Naime, kripto banke nisu banke u klasičnom smislu kakvim ih poznajemo, te njihovo poslovanje u uporednim sistemima ne odgovara našem poimanju poslovanja klasičnih banaka. U tom smislu, ZDI (uz određene izuzetke), bankama zabranjuje da pružaju usluge povezane sa digitalnom imovinom.

Stoga, usled širine mogućnosti poslovanja Platforme, u daljem tekstu samo će biti obrađeni uslovi za ulazak na tržište pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom u modalitetu Platforme, budući da je opseg poslovanja platformi najbliži uporednom pojmu kripto banke, a da su na domaćem tržištu Platforme prepoznate kao kripto menjačnice, te njihovo poslovanje u okviru sekundarnog tržišta digitalne imovine ima ogroman značaj za domaće tržište i dalji razvoj ove oblasti.

Ulazak na tržište usluga povezanih sa digitalnom imovinom u formi Platforme

Realizacija biznis projekta Platforme odvija se preko pravnog lica (najpraktičnije i najučestalije društva sa ograničenom odgovornošću) koje nije povezano sa nekom od finansijskih institucija pod nadzorom Narodne banke Srbije („NBS“). ZDI propisuje da pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom mora imati pravnu formu privrednog društva u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva, što implicira da je potencijalnim investitorima delegirano diskreciono ovlašćenje da slobodno biraju formu privrednog društva koje će obavljati navedene delatnosti u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Poslove organizovanja Platforme može obavljati samo društvo kom je izdata dozvola za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom.

Dakle, sam ulazak na tržište pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom u modalitetu Platforme, inicira se zahtevom za izdavanje dozvole koja se podnosi nadležnom organu. Uz zahtev za izdavanje dozvole potrebno je dostaviti dokumentaciju koja dokazuje ispunjenost uslova koji se odnose na:

1. Minimalni osnivački kapital

ZDI predviđa minimalan osnivački kapital za osnivanje Platforme u iznosu od 125.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.

Osnivački kapital platforme može biti novčani i nenovčani (npr. u softveru), s tim da najmanje polovina osnivačkog kapitala mora biti upisana i uplaćena u novcu. Osnivač Platforme dužan je da obezbedi da kapital Platforme uvek bude u visini koja nije manja od navedenog iznosa minimalnog kapitala. U tom smislu, Platforma je dužna da dostavlja NBS izveštaj o minimalnom kapitalu u rokovima određenim podzakonskim aktima.

2. Poslovni plan

Poslovni plan s projekcijom prihoda i rashoda za period od prve tri godine poslovanja na osnovu kojeg se može zaključiti da će podnosilac zahteva biti u stanju da obezbedi ispunjenost odgovarajućih organizacionih, kadrovskih, tehničkih i drugih uslova za kontinuirano, stabilno i sigurno poslovanje, uključujući i broj i vrstu očekivanih korisnika digitalne imovine, kao i očekivani obim i iznos transakcija s digitalnom imovinom, i to za svaku vrstu usluge povezane s digitalnom imovinom koju namerava da pruža.

3. Hardversko-softverska komponenta i bezbednosni aspekt

Pored propisanih uslova u pogledu hardversko-softverske komponente, interni sistem Platforme mora ispunjavati uslove u pogledu mera za upravljanje bezbednošću informaciono-komunikacionog sistema, unutrašnje kontrole, mere za zaštitu novčanih sredstava korisnika digitalne imovine i tome slično.

4. Organizaciona struktura, kredibilitet i stručnost članova uprave

Članovi uprave i rukovodioci pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom moraju imati dobru poslovnu reputaciju, a zaposleni moraju proći potrebne obuke u vezi sa obavljanjem transakcija s digitalnom imovinom. Nadležni organ donosi rešenje o davanju saglasnosti na izbor predloženih članova uprave i rukovodilaca pružaoca usluga povezanih s digitalnom imovinom na osnovu dokaza da su ispunjeni uslovi propisani ovim zakonom kada proceni da predloženi članovi uprave i rukovodioci tog pružaoca imaju dobru poslovnu reputaciju. Dodatno, podnosilac zahteva za izdavanje dozvole mora prikazati nadležnom organu podatke o licima blisko povezanim sa podnosiocem zahteva sa opisom te povezanosti.

5. Ostali administrativni uslovi

Pružalac usluga povezanih s digitalnom imovinom dužan je da ustanovi adekvatna pravila i procedure koje obezbeđuju da je poslovanje privrednog društva, njegove uprave i rukovodioca, kao i zaposlenih u skladu sa odredbama ZDI i drugim aktima nadzornog organa, i drugih propisa Republike Srbije, a naročito propisa kojim se sprečava pranje novca i finansiranje terorizma.

Pribavljanje dozvole

Nadležni organ odlučuje o zahtevu za davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva.

Ako je zahtev neuredan, nadležni organ u roku od 20 dana od dana prijema tog zahteva obaveštava podnosioca zahteva na koji način da uredi taj zahtev, u kom slučaju rok od 60 dana za odlučivanje o zahtevu za davanje dozvole počinje da teče od dana kada je podnet uredan zahtev.

Nadzorni organ donosi rešenje o davanju dozvole kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi u skladu sa ovim zakonom.

U slučaju da nadležni organ odbije zahtev za izdavanje dozvole, podnosilac tog zahteva ne može podneti novi zahtev za davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom u roku od godinu dana od dana donošenja rešenja o odbijanju zahteva.

Projekcija troškova osnivanja Platforme

Kao što smo već naveli, ZDI predviđa minimalan osnivački kapital za osnivanje platforme u iznosu od 125.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti prema zvaničnom srednjem kursu dinara prema evru koji utvrđuje Narodna banka Srbije.

Pored uloga (minimalnog osnivačkog kapitala), u procesu osnivanja potrebno je uplatiti određene takse nadležnim organima (taksa za rešavanje po zahtevu za izdavanje dozvole, taksa za rešavanje po zahtevu za davanje saglasnosti na izbor predloženih članova uprave i rukovodilaca, taksa za rešavanje po zahtevu za davanje saglasnosti na opšte akte društva i dr.).

Dodatno, svi prateći troškovi izrade dokumentacije (bezbednosno-informacione dokumentacije) nisu uključeni u projekciju troškova jer zavise od svakog pojedinačnog slučaja.

Pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom u inostranstvu

U slučaju da organizator Platforme namerava da pruža usluge neposredno u inostranstvu, odnosno da pruža usluge povezane s digitalnom imovinom iz Republike Srbije (onlajn), dužan je da pribavi dodatnu dozvolu nadležnog organa. Procedura za pribavljanje dozvole za pružanje usluga u inostranstvu u određenoj meri je podudarna sa procedurom za pribavljanje dozvole za pružanje ovih usluga u Republici Srbiji uz određene specifičnosti kao što su: obaveza dostavljanja specifikacija softverskih i hardverskih komponenti društva, dokaz da su propisi u stranoj državi u kojoj organizator namerava da pruža usluge usklađeni sa međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i tome slično.

Zaključak

Da zaključimo, u skladu sa važećom regulativom u ovoj oblasti, osnivanje kripto banaka po uzoru na modele koji posluju u uporednim sistemima sensu stricto nije moguće. Model organizovanja pružanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom u Republici Srbiji koji najbliže odgovara pojmu kripto banke (iako to nije) jeste model Platforme.

Međutim, uzevši u obzir neznatan period koji je protekao od početka primene ZDI, moguće je da se u skladu sa praksom i iskustvima u primeni ZDI u narednom periodu kreiraju nove ideje i prošire ingerencije Platformi i drugih modela za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, a na način koji će bliže odgovarati kripto bankama kakve su poznate u uporednim sistemima drugih zemalja.