Uprkos rastu cena montažnih kuća do 80 odsto u odnosu na period pre pandemije tražnja ne jenjava. Kompanije koje se bave proizvodnjom i izgradnjom montažnih kuća kažu da imaju daleko više zahteva za izgradnjom objekata za stalno stanovanje u odnosu na vikendice. U tražnji prednjače Vojvođani i Beograđani, dok su na jugu zemlje još uvek više veruju u ciglu i malter baš kao i treće prase u priči o vuku i tri praseta. Ipak naši sagovornici kažu da je sve više ljudi, pa čak i na jugu naše zemlje, svesno prednosti montažnih objekata: od termoizolacije, brzine gradnje, ali i ekoloških svojstava kojima se sve više poklanja pažnja.
Vikendice eksplodirale
Pandemija je učinila da i tražnja za vikendicama bude još veća. Tako je, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda 2020. godine u odnosu na 2019. godinu ukupna prodaja vikendica porasla za 40%. Najviše prometovanih vikendica je takođe na teritoriji Vojvodine.
„Kupcima su posebno primamljive lokacije koje se nalaze blizu većih gradova – Beograda i Novog Sada. Među njima se ističu Kosmaj i Fruška gora. Vikendice na ovim mestima su pogodne kako za odmor, jer se brzo stiže do njih, ali i za život, pa tako određen broj kupaca odlučuje da se preseli na ove lokacije uz argumente da im gotovo slično vreme treba kolima do centra grada ili posla, a da značajno dobijaju na kvalitetu života. Ove lokacije su zato dosta popularne i za novogradnju, pa možemo videti da se na njima pojačano grade kompleksi, mahom luksuznih, nekretnina“, kaže Jasmina Gavrilov Dražić sa portala 4zida.rs koji se bavi oglašavanjem nekretnina.
Međutim, kada je reč o montažnim objektima, Goran Maričić iz kompanije Maker Ivanjica kaže da se traže uglavnom veće kuće za stalno stanovanje. Vikendice, potvrđuje i on, uglavnom grade Beograđani u okolini glavnog grada kao i Novosađani.
Među kupcima montažnih kuća su se, kako kaže, profilisale dve grupe ljudi, stariji povratnici iz inostranstva sa idejom da penziju provedu u Srbiji i mladi bračni parovi.
„Mladi uglavnom uzimaju kredit i problem u njihovom slučaju može da bude to što moraju da obezbede privremenu hipoteku dok se kuća ne sagradi i uknjiži. Obično se snalaze tako što im roditelji daju neki stan koji može da posluži kao privremena hipoteka. Postoji i mnogo ljudi koji prodaju stanove čija je cena kvadrata skočila i za taj novac mogu da sagrade dve montažne kuće po obodnim delovima grada. Niko od njih se ne odlučuju za montažne kuće jer su jeftinije već zbog termičkih svostava odnosno izolacije, brzine gradnje i ekološkog aspekta“, objašnjava Maričić.
Prednosti brojne
Kuća se može sagraditi za svega dva meseca, a kada je reč o energetskoj efikasnosti grube procene govore da su 10 odsto efikasnije u očuvanju unutrašnje temperature kuće jer se grade od materijala koji imaju veću izolacionu moć. One su i u skladu sa trendom „zelene gradnje“ jer mogu da budu sačinjene od potpuno prirodnih i ekoloških materijala. Potoje čak i kompanije koje oglašavaju da besplatno u ime klijenta obezbeđuju građevinske dozvole za gradnju. Još jedna prednost koju izdvajaju zagovornici ovakve gradnje jeste da se montažne kuće veoma lako nadograđuju te ako neko u startu nema dovoljno novca uvek može, bez većih teškoća, da nadogradi kuću kada obezbedi finansijska sredstva.
Do pre nekoliko godina bilo je mnogo skeptičnih koji su za kuću smatrali samo objekat sagrađen od cigle. Situacija se, međutim, promenila u korist montažne gradnje. „Možda samo još na jugu zemlje postoji malo više skeptičnosti, dok Vojvodina, posebno Banat, prednjači po tražnji. U jednom malom vojvođanskom mestu Klek samo mi smo sagradili 15 objekata“, kaže Maričić.
Rast cena materijala remeti tržište
Milenko Babić iz firme Gikont kaže da tražnja ne jenjava uprkos poskupljenjima, ali da od prvog poziva do odluke da se krene u realizaciju prođe i tri meseca. „Neki projekti koje smo dogovarali prošle godine tek ove se realiziju. Cene rastu, ali ljudima, iako znaju da će biti na gubitku, treba više vremena da donesu odluku. Koliko čekanje od mesec dana može da bude skupo najbolje se vidi kroz, na primer, cenu armature – samo za mesec dana za jedan prosečan objekat armatura je poskupela za 5.000 evra“, kaže Babić.
U susednoj Hrvatskoj su kupci, kako kaže, dosta odlučniji pa su mnoge projekte realizovali upravo u toj zemlji koja ima problem i nedostatka radne snage još veći nego što je u Srbiji.
Ključ u ruke sa gradnjom temelja, prema računici Maker Ivanjica, košta oko 600 evra po kvadratu po trenutnim cenama koje se praktično menjaju iz dana u dan. I to je, prema njegovim rečima, trenutno najveći problem.
„Situacija sa ovakvim promenama cena repromaterijala se nije dešavala u poslednjih 15 godina. Čak mislim da se prave i lažne nestašice. Poseban problem je sa uvoznim materijalima. U odnosu na period pre korone, materijal je skuplji 70 do 80%. Ne vidim da će se situacija smiriti, a to je naročito problem kod ljudi koji kuću kupuju na kredit jer je za realizaciju kredita potrebno tri do četiri meseca a za to vreme predračun više nije isti“, objašnjava Goran Maričić.
Montažnu kuću je moguće uzeti u sivoj fazi ili kompletno izgrađenu, sve zavisi šta se kupcu više isplati.
„Naši kupci uglavnom traže ključ u ruke jer im je komplikovano da organizuju majstore za sve faze gradnje. Mi radimo i projektnu dokumentaciju, imamo tipske kuće, ali svakako mogu i kupci da donesu svoj projekat. Ako govorimo o tržištu u načelu, naravno da postoje i oni koji imaju svoje majstore, prijatelje, rođake koji im mogu pomoći u izgradnji temalja ili nekih drugih radova pa traže samo montažu kuće“, objašnjava Maričić.
Sopstveno dvorište nema cenu
Milenko Babić kaže da su ljudi tokom korone „shvatili šta znači živeti u stanu kada ne postoji mogućnost da se izađe napolje i odvedu deca do parkića ili prošeta pas“. „Zato su se mnogi okrenuli montažnim kućama“, kaže Babić i potvrđuje da cena gradnje uopšte nije presudna već upravo brzina i dobra izolacija.
U prilog ovim tvrdnjama ide i podatak RGZ-a koji nam iznosi Jasmina Gavrilov Dražić – učešće građevinskog zemljišta u ukupnoj količini novca na tržištu nekretnina bilo 9% u prvom kvartalu 2022. godine što je za 1% više nego u prvom kvartalu 2021. godine.
„Na sajtu 4zida.rs trenutno ima skoro 3000 oglasa za prodaju građevinskog zemljišta. Cene su raznolike, a najviše zavise od ukupne površine, lokacije, ali i toga da li je do placa dovedena struja i voda, kao i kakva je infrastruktura oko njega – blizina puteva, grada, okolnih mesta“, kaže ona.
Autor: Vesna Lapčić
Izvor: Magazin Biznis i finansije
