Piše: Miroslav Savanović, konsultant u oblasti digitalne transformacije, i član Savetodavnog odbora Inicijative za jačanje bezbednosti podataka
Kada preduzeće iz grupe MSP odluči – ili ga prilike na tržištu poput ovih u vreme pandemije – nateraju da počne da razmišlja kako da preživi ili čak unapredi svoje poslovanje, trebalo bi da napravi sveobuhvatno sagledavanje poslovanja, rizika i izazova koji mu prete, da ponderiše njihov uticaj, analizira poslovne procese i sopstveni informacioni sistem – ako ga uopšte ima. Zatim, da segmentira i analizira svoje kupce i njihove potrebe, kao i svoje dobavljače, i komunikaciju s njima. Dalje, da preispita načine upravljanja u preduzeću, analizira i pripremi svoje zaposlene, utvrdi na koga od njih se može osloniti u novoj realnosti koja zahteva novi pristup u angažovanju menadžera i zaposlenih koji mogu da osmisle i sprovedu disrupciju (raskrstiti sa starom praksom koja više ne funkcioniše, smisliti novi proizvod, uslugu, distribuciju, odustati od starih modela koji više ne funkcionišu).
Sve ovo treba staviti „na papir“, postaviti vremenski određene ciljeve, definisati mere, napraviti strategiju i operativni plan sprovođenja. Sve to nije nimalo lako. Oni koji to sve ne mogu sami, mogu pronaći konsultanta za digitalnu transformaciju, a dosta informacija dostupno je i besplatno preko različitih fondova i stimulacija koje daje Vlada. Ovo je samo deo onoga što čini digitalnu transformaciju.
Ukoliko Vaše preduzeće nema informacioni sistem, trebalo bi intenzivno da radite na tome da ga uvedete, i to prvo onaj segment koji se odnosi na odnose s kupcima, prodaju i povećanje prihoda, a to je CRM (Customer Relations Management), a tek nakon toga ERP (Enterprise Resource Planning) koji će omogućiti da se optimizuju unutrašnji procesi i smanje troškovi.
Da bi bilo koji aplikativni sistem funkcionisao, treba mu neka IT infrastruktura na kojoj će se te aplikacije izvršavati. Kod definisanja bilo kojeg IT sistema mora se voditi računa o potrebnoj procesorskoj snazi, memorijskom prostoru za bazu podataka, redundanciji, bekapima, sigurnosti podataka naročito, neprekinutom poslovanju i drugim performansama IT sistema. O svemu ovom brine dobar arhitekta sistema. Teško je sva znanja potrebna za kvalitetno funkcionisanje IT sistema smestiti u jednog čoveka, pa je najbolje angažovati kvalitetnu IT kompaniju koja će naći rešenje primereno potrebama i rizicima poslovanja MSP, bilo da je to izbor sopstvene IT infrastrukture ili cloud rešenja koje se sve više nameće kao budućnost zajedno s uslugama tipa IaaS, PaaS, SaaS, DaaS, FaaS.
Sve navedeno treba održavati, usavršavati pa i obnavljati ako se radi o sopstvenoj IT infrastrukturi. Čitav IT sistem treba da bude u funkciji biznisa koji podržava. Ako biznis ima nove zahteve, IT sistem mora da ima sposobnost i resurse da ga prati. Mnoge kompanije starog kova koje su imale stabilne tradicionalne biznise nisu menjale IT sisteme desetinama godina. Danas to više nije moguće jer se sve ubrzalo i digitalna transformacija podrazumeva brže odzive na turbulencije, vanredne situacije i zahteve tržišta, češće promene poslovnih modela, proizvoda i usluga, promene aplikacija koje ih prate, obradu sve većeg broja podataka itd. Trendove u IT-u ne treba pratiti radi samih trendova već u meri u kojoj ti novi trendovi pogoduju razvoju biznisa kojim se preduzeće bavi.
U takvoj situaciji jedno MSP bi trebalo da ima bar jednog IT stručnjaka u samom preduzeću i ozbiljnu IT kompaniju kao partnera koja će mu pružati potrebnu podršku. A može to biti i eksterno angažovan IT stručnjak.
Koliki su godišnji troškovi IT funkcije koja je u dobroj meri nosilac digitalne transformacije poslovanja? Teško je dati takvu procenu, ali u zavisnosti od industrijske oblasti u kojoj preduzeće radi, nivoa informatizacije i stvarno provedene digitalne transformacije, taj procenat se prema različitim izvorima kreće u rasponu 3-10 odsto od godišnjeg prometa.