BDP je u drugom kvartalu u Srbiji zabeležio pad od 6,4 odsto što je najnepovoljniji period u novijoj istoriji, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta, Milojko Arsić na predstavljanju Kvartalnog monitora. Rast u narednoj godini će biti neizvestan jer nije sigurno da li će se u Srbiji i svetu primenjivati epidemiološke mere i koje.
„Manji pad BDP-a u ovoj godini uticaće na manji rast u narednoj jer će efekat oporavka biti slabiji. Ukoliko pad u ovoj godini bude tri odsto, onda bi rast mogao da bude pet odsto“, rekao je Arsić.
Fiskalni deficit i javni dug
Iako buduća Vlada ne bi trebalo da, prema njegovim rečima, primenjuje snažnu finansijsku konsolidaciju, neophodno je smanjiti fiskalni deficit za 2 procentna poena. Fiskalni deficit je u drugom kvartalu iznosio 258,5 milijardi dinara što je istorijski rekord. U prvih sedam meseci fiskalni deficit je iznosio 330 milijardi dinara. Kvartalni monitor procenjuje da će na kraju godine fiskalni deficit iznositi 410-420 milijardi dinara odnosno 7,5 odsto BDP-a. Deficit u Srbiji je iznad proseka zemalja CIE za 1,5 procentnih poena što odgovara visini isplate 100 evra svim punoletnim građanima.
„Trebalo je pomoći građanima, ali samo siromašnima koji bi taj iznos odmah potrošili, dok su bogatiji, verovatno samo uvećali štednju što pokazuje i činjenica da štednja raste“, rekao je Arsić.
On je dodao da „javne investicije treba povećati na 5 odsto BDP-a, kao i ulaganje u nauku, zdravstvo, razvoj i istraživanje u koje se inače, ne ulaže dovoljno.
Arsić je rekao da bi devizne rezerve pale da nije bilo zaduživanja države u visini od dve milijarde evra, jer je Narodna banka Srbije intervenisala ne bi li održala kurs dinara na postojećem nivou i to prodajom 1,5 milijardi evra do avgusta ove godine. Tako je od početka godine dinar dodatno ojačao za 1,7 odsto, a kumulativno za tri i po godine za 9 odsto. Posledično, to srpske proizvode čini manje konkurentnim na inostranim tržištima.
„Jačanje dinara stvara bolju sliku o javnom dugu. Dug Srbije je za sada održiv, ali je već naredne godine neophodno da se zaustavi ili bar drastično uspori njegov rast u odnosu na BDP“, rekao je Arsić.
Zaposlenost i zarade
Iako je nedavno saopšteno da je stopa nezaposlenosti dostigla istorijski minimum od 7,3 odsto u drugom kvartalu, reč je o „lepšem“ tumačenju realnog stanja. Naime, na pad stope nezaposlenosti uticao je rast neaktivnosti jer se nezaposlenim smatra samo ona osoba koja nema posao i aktivno ga traži. Da je neaktivnost ostala na istom nivou kao pre godinu dana, stopa nezaposlenosti bi iznosila 11,7 odsto. „U neformalnoj ekonomiji mnogi ljudi su ostali bez posla. Koliko će biti otpuštanja znaćemo tek po isteku mera jer za sada poslodavci koji su koristili pomoć ne smeju da otpuste više od 10 odsto od ukupnog broja radnika“, rekao je Arsić.
Zarade su u tom periodu realno povećane 7,4 odsto u odnosu na isti period prošle godine što je posledica povećanja u javnom sektoru dok su zarade u privatnom sektoru pale 0,8 odsto. Očekuje se da u privatnom sektoru bude stagnacija zarada ili blagi pad do kraja ove godine i u prvoj polovini naredne.