Ovih dana je goruće pitanje za privrednike, posebno male koji nemaju svoja interna knjigovodstva a obveznici su PDV-a, kako da se prijave na e-fakture, kako da ih izdaju, šta sve to donosi?
Evo jednostavnog objašnjenja na sledećem LINK-u koje je pripremio Paragraf.rs
NALED je snimio i kratak VIDEO koji vam može biti od pomoći – prijava na sistem.
NALED je takođe snimio uputstvo za korisnike – VIDEO.
U Nacrtu o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost (PDV), koji je objavljen na sajtu Ministarstva finansija, najveće izmene odnose se na primenu elektronskih faktura. Prema ovom Nacrtu, rok za predaju PDV prijave je produžen, piše Nova ekonomija.
Predloženim izmenama se e-fakture koje se predaju u Sistem elektronskih faktura (SEF) mogu prihvatiti (od kupca, dobavljača) i nakon isteka meseca za koji važi ta faktura, ali najkasnije 15. u tom mesecu.
Do tog datuma se podnosi PDV prijava za prethodni mesec, podseća Darko Majstorović, direktor firme „Control 1“, koja se bavi poreskim kontrolama.
„Privrednici koji izdaju elektronske fakture mogu da izdaju e-fakturu i nakon isteka meseca, prema njegovom objašnjenju, a da ta faktura važi u tom mesecu, ali ne kasnije od 15. u narednom mesecu jer je to rok za podnošenje PDV prijave za prošli mesec“, kaže Majstorović.
Dopune ovog zakona su važne za privrednike jer u slučaju da rok nije produžen i da važi do kraja meseca kad se zatvara poslovni kalendar pravilo bi problem onim privrednicima koji zbog specifičnosti posla izdaju fakture neki dan kasnije od dana kad su prodali robu ili usluge.
Praktično bi to značilo da ako neko zadnjeg dana u mesecu proda neku robu morao bi istog dana da izda i račun što je tehnički nemoguće, pa se ovom dopunom zakona produžava rok do dana predaje PDV-a za taj mesec.
Sistem elektronskih faktura u privatnom sektoru treba da počne da se primenjuje od 1. januara 2023. godine.
„Većina privrednika je protiv SEF-a jer su za ovaj sistem potrebni veći troškovi, uglavnom za softverska rešenja kao i povećan obim posla za knjigovodstveni sektor“, kaže Majstorović.
Izmene ovog Zakona, koje se takođe odnose na privredu, u članu 14. Zakona, tiču se vremena prometa dobara, a novi član odnosi se na poresku obavezu koja nastaje početkom prometa električne energije.
„Novi član odnosi se samo na promet električne energije gde se promet električne energije smatra dan izdavanja računa. Ove promene odnose se na sve privrednike koji su u sistemu PDV-a, u praksi neće biti promena, ali nije bilo ranije definisano zakonom“, kaže on.
Pored toga, promenjen je član 28. Zakona o PDV– u gde se dodaje da se pod računom kao računovodstvenom ispravom smatra i e- faktura koje je prihvaćena.
Ministarstvo finansija, takođe, je obavilo i Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o fiskalizaciji, Nacrt o izmenama porezima na imovinu, zatim izmene o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Foto: Pexels
Do 25. februara traje javna rasprava o Nacrtu takona o elektronskom fakturisanju. Jedna od pogodnosti elektronskih faktura je brže plaćanje, kao i suzbijanje sive ekonomije jer one pomažu u kontroli naplate poreza. Obaveza elektronskog fakturisanja odnosiće se na sve obveznike koji su u sistemu poreza na dodatu vrednost (PDV), piše Nova ekonomija.
„E-faktura (elektronska faktura) je potpuno digitalna faktura koja se prenosi s jedne aplikacije (izdavaoca) na drugu (primalac) bez fizičkog oblika (ispis)“, objašnjava za Novu ekonomiju Sandra Rodić sa USAID Projekta saradnje za ekonomski razvoj.
Projekat je pružao tehničku podršku Ministartsvu finansija u okviru Radne grupe za uvođenje centralizovane platforme za elektronske fakture.
Ona objašnjava da e-faktura ima sva polja podataka koje faktura uobičajeno sadrži: izdavaoca, primaoca, brojeve fakture, datume, stavke računa i vrednosti PDV-a, kao i da će se elektronska faktura izdata posredstvom novog sistema smatrati izvršnom ispravom.
Sandra Rodić naglašava da je propis još u fazi nacrta kao i da mnoge oblasti kao što je, na primer, način i postupak registrovanja za pristup sistemu tek treba da se bliže urede podzakonskim aktima.
Prema njenim rečima, iz ugla same privrede, njihovim korišćenjem, postiže se efikasnost, transparentnost, smanjuje se mogućnost grešaka u razmeni i obradi podataka, a postiže se i brže plaćanje.
„Sva pravna lica i preduzetnici koji su u sistemu PDV-a, biće u obavezi da primaju i šalju sve fakture kroz sistem elektronskih faktura“, napominje sagovornica našeg portala.
Prema njenim rečima tu spada i naknadano evidentiranje onih faktura koje su poslate ili su dobijene van sistema (u slučaju kada je u pitanju transakcija sa licem koje nije obveznik PDV-a).
Naglašava da faktura neće moći da bude proknjižena, odnosno naplaćena ukoliko nije dobijena na način koji je regulisan zakonom, kao i da je zakonom regulisano nepoštovanje propisanih obaveza.
Što se tiče samih troškova prelaska na sistem elektronskih faktura, Sandra Rodić kaže da je planirano da pristup centralnom sistemu elektornskih faktura bude jednostavan, kao i da ne bi trebalo da zahteva značajna ulaganja od strane privrede.
„Sistem/platforma (elektronskih faktura) biće otvorena odnosno otvoriće API-je servis koji će biti dostupan svim korisnicima“, napominje sagovornca Nove ekonomije.
Ona dodaje i da će usluga slanja i primanja elektronskih faktura preko tog sistema biti besplatna, a trebalo bi da postoji i uputstvo za korišćenje te platforme.
Napominje i da će firme koje imaju mali broj faktura biti u mogućnosti da ih direktno unesu u sistem elektronskih faktura.
Prema njenim rečima, ukoliko neka firma ima veći broj faktura, imaće mogućnost da nadogradi svoj informacioni sistema i na taj način može da automatizuje komunikaciju sa sistemom elektronskih faktura.
Jedna od mogućnosti je kako dodaje naša sagovornica i da firma taj deo posla poveri informacionom posredniku.
Svaki privrednik će na osnovu analize moći da donese odluku koji mu je model isplativiji u nadogradnji sistema.
„Sa druge strane, uštede u vremenu i novcu na osnovu prelaska na elekronsko fakturisanje su trajne“, kaže Sandra Rodić.
Napominje i da Zakon predviđa uvođenje informacionih posrednika, koji će imati saglasnost Ministartsva finansija za pružanje usluge izdavanja, evidentiranja, obrade, primanja, dostavljanja i čuvanja elektronskih faktura.
Ostatak teksta moguće je pročitati na Novoj ekonomiji.
Foto: Pixabay.com