Više od 250 firmi dobilo je podršku u okviru programa podrške malim i srednjim preduzećima koje je sprovela Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u periodu od 2018. do 2022. godine.
U okviru tog programa 132 firme podržane su kroz indivudualne konsultantske projekte: digitalizaciju, redefinisanje biznis modela, izradu biznis planova, poboljšanje finansijskog menadžmenta i toka gotovine.
EBRD u saradnji sa Ministarstvom Privrede Srbije i uz podršku Evropske unije organizovao je konferenciju „EU za Srbiju – EBRD Program podrške malim i srednjim preduzećima i predstavljanje rezultata“.
Za nastavak podrške srpskim preduzećima, Evropska unija je za ovaj program obezbedila dodatnih 2,2 miliona evra, što sada ukupno iznosi 14 miliona evra.
„Program je počeo u decembra 2018. godine. Do sada je više od 250 preduzeća, uključujući lokalne konsultante, primilo podršku u okviru programa“, rekla je Aleksandra Miladinović, menadžerka EBRD Savetodavnog tima Srbija.
Ona je dodala da je kroz obuke i treninge prošlo 72 preduzeća i skoro 50 lokalnih konsultanata.
Na nivou celog portfolija je otvoreno više od 700 radnih mesta, navela je.
„Mala i srednja preduzeća su stub svake privrede, kada pogledate koliko zapošljavaju i doprinose rastu u manjim sredinama njihov razvoj je prioritet svake ekonomije“, rekla je Katarina Obradović Jovanović, pomoćnica ministra privrede.
NOVA KREDITNA LINIJA EBRD, 10 MILIONA EVRA ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA
Prema njenim rečima, programi kao ovaj preduzećima pružaju kvalitativnu podršku, da unaprede svoje znanje.
„Pogotovu firmama koje nisu na početku i treba im specifično znanje, treba im konsultant koji im neće ono što već znaju, več ono što im je potrebno da znaju“.
Mateo Kolanđeli, regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan, izjavio je da je za multilateralne razvojne banke kao što je EBRD, koje se uglavnom bave velikim projektima, često izazov individualna saradnja, odnosno saradnja jedan na jedan sa malim kompanijama.
Prema njegovim rečima, EBRD je uspeo da se poveže sa 3000 malih i srednjih preduzeća u Srbiji.
„Odnos sa kompanijama počinje sa savetovanjem, a onda vremenom kako kompanija raste, ta saradnja postaje finansijske prirode“, rekao je on.
Prema rečima Dejan Šuvakova, program menadžera za inovacije, istraživanje i razvoj i MSP iz Delegacije EU u Srbiji, ovaj projekt je bitan i razlikuje se od ostalih koje sprovodi EU time što je krojen po meri individualnih firmi.
„To je dosta teško danas u ubraznom svetu postići, da pojedinačno firmama pruži podrška“, rekao je on u toku konferencije.
Prema njegovim rečima, svaka pomoć domaćim preduzetnicima koja može da poveća njihovu konkurentnost, ne samo na lokalnom i regionalnom, nego i globalnom tržištu je izuzetno važna.
„Mislim da je problem sa konkurentnošću srpske privrede dosta veliki. Jedino jačanjem konkurentnosti, mi možemo da sa ulaskom u globalnu utakmicu imamo bolje rezultate“, rekao je Šuvakov.
Nikola Bertolini, šef kooperacija u Delegaciji EU u Srbiji, naveo je podatak da je tokom programa 71 odsto preduzeća je povećalo rast prihoda, 53 odsto je povećalo broj zaposlenih, kreirajući 733 novih radnih mesta.
„Izvoz je povećalo 42 odsto podržanih preduzeća, 72 preduzeća i 48 konsultanata je prošlo obuke i treninge iz različitih poslovnih oblasti“, kazao je Bertolini.
Neke od konsultantskih usluga koje su preduzeća imala na raspolaganju tokom programa su implementacija standarda, digitalizacija i inženjerska rešenja, unapređenje procesa i organizacije, marketing, strategija.
Neke od industrija koje je Evropska unija podržala kroz program su metali, mašine i oprema, hrana i piće, distribucija na veliko i malo, građevinarstvo, tekstil, odeća, i obuća, elektrika i elektornika, prerada drveta.
Program je finansirala Evropska unija, a sprovodila Evropska banka za obnovu i razvoj.
Kako su firme iskoristile podršku?
Profesor Bojan Lalić, savetnik za strategiju i održivost u firmi ENERGY net, naveo je da je ta firma kroz program podrške angažovala konsultante iz Južne Koreje i SAD koji su joj pomogli da uskladi procese i time stvori podlogu za digitalizaciju.
„Digitalizacija je korak do digitalne tranformacije, a njoj (digitalizaciji) nešto prethodi. Kada uđemo u digitalnu transformaciju mi redefinišemo odnose sa klinjentima, kupcima, partnerima. Kompaniji je bilo potrebno da prvo
sredi procese, da uredi sve ono što prethodi toj digitalizaciji“, rekao je Lalić na panelu u okviru konferencije.
Za tu firmu je energetska efikasnost veoma važna i početkom godine su se preselili u novu zgradu, koja 40 do 60 odsto energije sama sebi pravi uz pomoć obnovljivih izvora, odnosno solarne elektrane.
„Ta rešenje sada postaju mnogo prihvatljivija i tu možemo da budemo konkurentni. Nije konkurentnost samo biti konkurentan sa proizvodom i imati najbolji proizvod. Postavlja se pitanje kako ste došli do tog proizvoda, da li je on ispratio obnovljive izvore“, rekao je Lalić.
Firma “FUSH” sa sedištem u Beogradu i pogonom u Grdelici se bavi proizvodnjom odeće.
Kroz program podrške je na svom proizvodnom pogonu instalirala solarne panele.
Instaliranje solarnih panela firmi je, prema rečima direktora Andrije Šajkaša, pomoglo da privuče “bolje, kvalitetnije kupce, koji to stavljaju na prvo mesto”.
„Proizvodimo energije koliko nam je potrebno, zadovoljavamo svoje potrebe (koji se tiču struje), imamo i viškove“, rekao je on.
Naglašavajući da u tekstilu još uvek nije došlo do tog proboja u tehnološkom smislu, i da se i dalje sve svodi na ljude, Šajkaš poručuje da firma nema problema kada se radi o angažovanju nisko kvalifikovane radne snage.
“Tu moraju da rade ljudi koju su obučeni i žele i vole to da rade”, rekao je Šajkaš.
Firma Tester-al, sa sedištem u Jagodini, bavi se različitim vrstama stolarije, te staklenih fasada, ograda. Ova jagodinska firma je već četiri godine prisutna na američkom tržištu.
Govoreći o izazovima u poslovanju, direktorka Sanja Stanimirović je navela da, kada se na primer radi o energetskoj efikasnost, Amerika ima neke druge zahteve koji su „nestandardni u odnosu na naše“.
„Način testiranja Evrope i Amerike je potpuno različit“, rekla je Sanja Stanimirović.
Bez digitalizacije će mnoge firme izgbiti konkurentnost i mogućnost za razvoj, ocenila je Stanimirović. Ona očekuje da će sve više biti veštačke inteligencije i robotike.
„Apsolutno ne smatram da će (digitalizacija) imati negativan uticaj na tržište radne snage”, zaključila je ona.
Nekoliko domaćih kompanija u okviru konfernicije je dobilo nagradu za najbolje iskorišćenu podršku za unpređenje svog poslovanja.
Tako je firma Vatreks Rescue, koja se bavi distribucijom i servisom vatrogasnih vozila i zaštitne opreme, dobila nagradu za povećanje konkurentnosti.
Nagradu za digitalizaciju prodaje dobilo je preduzeće Propulzija, a nagradu za uspešno prevazilaženje krize dobiila je izdavačka kuća Data status, čiji je fokus stručna i akademska literatura.
Foto: Paola Felix Meze
Izvor: Nova ekonomija