Baš kao što je nekad društvena odgovornost bila „čarobna mantra“ za isticanje sopstvene humanosti, i odličan put da kompanije stave do znanja da prate trendove, tako je i danas ESG kao unapređeni CSR (korporativna društvena odgovornost) prilično dobra skraćenica pomoću koje se, makar deklarativno, u društvu prikazujemo kao uključeni u aktuelne društvene tokove.
To je posebno značajno jer nove generacije zaista brinu o tome da li će robu ili usluge kupiti od kompanije koja brine o svom uticaju na životnu sredinu i na društvo, a od njih zavisi značajan procenat prodaje. U takve kompanije i investitori su spremniji da ulažu, ali za njih nije dovoljno samo se deklarisati.
Šta ova skraćenica tačno znači?
Jedno od najjasnijih objašnjenja pronašli smo na „green blogu“ ECOnomia:
Skraćenica ESG potiče od reči Environmental (životna sredina), Social (društvena zajednica) i Governance (upravljanje). Ekološki kriterijumi (E) treba da pokažu koliko se neka kompanija vodi ekološkim principima u svom poslovanju, odnosno koliko kroz svoje aktivnosti štite životnu okolinu. Kriterijum društvene zajednice (S) pokazuje koliko kompanija upravlja odnosima sa zaposlenima, dobavljačima, kupcima i, generalno, sa životnom zajednicom u kojoj posluje. Kriterijum načina upravljanja (G) jedne kompanije bavi se time kako ona upravlja svojim procesima, na koji način nagrađuje menadžere, kako sprovodi interne revizije i kontrole i koja su prava akcionara.
ESG se koristi kao okvir za procenu kako neka kompanija upravlja rizicima i prilikama koje promenljivi tržišni i ne-tržišni uslovi kreiraju. Promenljivost se ogleda kroz promene u ekološkim, društvenim i ekonomskim sistemima, koji utiču na celokupan ambijent u kome kompanije posluju.
Ekološki faktori
– Klimatske promene i emisije ugljen-dioksida,
– Zagađenje vode i vazduha,
– Biodiverzitet
– Deforestacija,
– Energetska efikasnost,
– Upravljanje otpadom,
– Raspoloživost vodnih resursa.
Društveni faktori
– Zadovoljstvo klijenata/kupaca,
– Zaštita podataka i privatnosti,
– Raznovrsnost,
– Angažovanost zaposlenih,
– Odnosi za zajednicom,
– Poštovanje ljudskih prava,
– Poštovanje radnih prava.
Upravljanje
– Struktura borda direktora,
– Struktura komiteta za reviziju,
– Mito i korupcija,
– Plate menadžera,
– Lobiranje,
– Doprinosi politici,
– Šeme za uzbunjivače.
Zvuči jednostavno? Ili možda ipak nedostižno? Sve zavisi od toga koliko smo zaista posvećeni.
Jer, koliko god se trudili da razumemo, da uspostavimo procedure, da prebrojimo (ili dobro upakujemo) rezultate svog „ESG otiska“ kako bismo se prikazali u što boljem svetlu, najvažnije je da imamo u vidu da planeta neće da nas čeka!