Jedan strani maloprodajni lanac, koji dnevno primi više stotina faktura od dobavljača, koje je potrebno likvidirati uveo je sistem za upravljanje dokumentacijom, koji omogućava skeniranje faktura, odnosno digitalno automatsko prepoznavanje faktura dobavljača, njihovo očitavanje i knjiženje podataka sa faktura. Na ovaj način je desetina zaposlenih koji su radili ove rutinske poslove “prepisivanja” podataka, dobila mnogo smislenija angažovanja.
Takođe, u kompaniji koja se bavi distribucijom i prodajom vode, kao i iznamljivanjem aparata za vodu, potrošnja vode na aparatima se pratila putem GPRS modula postavljenim na aparatima, koji su merili potrošnju vode koja protekne kroz aparate. Na osnovu date potrošnje vode automatski se kreirala porudžbina za kupce, kao i uključenje procesa samočišćenja aparata. Broj redovnih porudžbina, koje se sada na lakši način planiraju je porastao za 20 odsto.
Poznati proizvođač pločastog nameštaja, koji na strana tržišta izvozi više od 70% svoje proizvodnje je za poslednjih deset godina izvršio digitalizaciju niza svojih ključnih procesa, nabavkom, razvojem i uspešnom implementacijom različitih softverskih rešenja. Digitalizacija poslovnih procesa kompanije dovela je do značano boljeg upravljanja resursima kompanije, kao i do skraćivanja rokova isporuke i unapređenja kvaliteta proizvoda.
Ove primere o benefitima digitalizacije naveo je svojevremeno za magazin Ekonometar dr Slobodan Antić, docent na Fakultetu organizacionih nauka, Katedra za Upravljanje proizvodnjom i uslugama. On kaže da kompanije moraju da prepoznaju šta je to bitno za njihove kupce, odnosno moraju da pravovremno reaguju na promene na tržištu, kao i da prepoznaju nove šanse na tržištu.
“Kupci imaju brz i jednostavan pristup velikom broju informacija, tako da u slučaju kupovine proizvoda, putem socijalnih mreža lako mogu uporediti cene i kvalitet različitih proizvoda i doneti pravu odluku o kupovini. Upravo iz ovih razloga, kompanije moraju promeniti pristup u načinu reagovanja na zahteve kupaca, odnosno moraju početi analizirati velike količine podataka u cilju predviđanja i anticipiranja tražnje kupaca na tržištu”, objašnjava on i dodaje da podaci o digitalizaciji za Srbiju nisu ohrabrujući i da vremena za čekanje nema.
Bez jasne strategije digitalizacije
Od 340 analiziranih malih i srednjih preduzeća u Srbiji, u sektorima poljoprivrede, metalskom sektoru i uslugama, 60 odsto nema digitalnu strategiju niti je krenulo u proces digitalizacije, dok preostalih 40 odsto ima digitalnu strategiju koja se uglavnom tiče nabavke računara i korišćenja nekih oblika poslovne digitalne komunikacije, pokazalo je istraživanje Centra za digitalnu transformaciju osnovanom pri Privrednoj komori Srbije.
Dr Slobodan Antić kaže da se ipak veoma retko može videti jasna strategija preduzeća po pitanju digitalizacije. “Mala i srednja preduzeća često u pogledu digitalizacije izgledaju “iznenađeno” i na određeni način “prisiljeno”, a većina malih i srednjih preduzeća se digitalizuje samo u određenim eksternim procesima, kada je to neophodno za održivo poslovanje. Takođe, često ne postoji ili u manjem broju slučajeva postoji, veoma slaba državna strategija razvoja digitalizacije u segmentu malih i srednjih preduzeća”, ističe on.
Digitalizacija je strateški projekat
Branislav Vujović, direktor New Frontier Grupe je nedavno na jednom skupu rekao da ne uspeju sve firme da se digitalno transformišu i naveo primer BBC-ja koji nije uspeo. “Od 70 do 80 odsto digitalnih transformacija je propalo. Zato treba koristiti i digitalno i klasično poslovanje. Svet se, međutim, menja. Pre 40 godina 85 odsto vrednosti firme su bile materijalne stvari, a danas, ako se posmatra 500 najvrednijih firmi 83 odsto njihovih vrednosti su nematerijalne stvari”, istakao je on.
Šta podrazumeva digitalna transformacija?
Digitalna transformacija podrazumeva, kako kaže dr Slobodan Antić, uključivanje u digitalizaciju ključnih procesa u domenu:
• Kupaca: Očekivanja kupaca se menjaju i njihove potrebe postaju značajno izražajnije, ne samo u domenu kvaliteta proizvoda, već u domenu pružanja informacija o proizvodima. Kupci su značajno “potkrepljeni podacima” ili “informisaniji” zbog jednostavnog načina pristupa podacima;
• Prozvoda i usluga – Kvalitet proizvoda i usluga se unapređuje lakim pristupom podacima. Tako na primer, postoje proizvodi koji kupcima, samostalno preko postavljenih interfejsa pružaju podatke, ne samo o svom stanju, nego i o stanju sredine u kojoj kupac koristi proizvod;
• Poslovne saradnje i komunikacije – brz pritup podacima obezbeđuje “bližu” i “prisniju” poslovnu saradnju između kompanija. Zamislite maloprodajni lanac koji putem elektronske razmene podataka (EDI) kontroliše svoje zalihe kod proizvođača. Postavlja se pitanje: “Kolike su uštede napravljene u koordinaciji procesom upravljanja zalihama, kao i u nivou zaliha u lancu snabdevanja? ”. Zajednička saradnja kompanija postaje preduslov za održanje i unapređenje kompetitivnih prednosti na tržištu roba i usluga;
• Poslovni model za nastup na tržištu – Klasični operativni poslovni modeli zasnovani na tradicionalnim načinima generisanja, čuvanja i upotrebe podataka se transformišu u digitalne modele, bez obzira da li kompanije žele da rade na ovim novim digitalnim modelima ili ne. Najednostavniji primer je e-trgovina, odnosno realizacija trgovačkih i finansijskih transakcija bez papira
• Nove tehnologije – pojavljuju se skoro svaki dan. Nove tehnologije mogu pomoći dnevnom poslovanju, ali to uvek nije moguće, zbog stepena razvoja digitalnih kompetencija organizacije, kao i kompetencija njihovih zaposlenih.
Svi koriste kompjuter ali nemaju svi sajt
Prema istraživanjima Republičkog zavoda za statistiku Srbije iz 2017. god., pod nazivom “Upotreba informaciono komunikaconih tehnologija u Republici Srbiji”, u skladu sa propisanom evropskom EUROSTAT metodologijom istraživanja, na uzorku od 1655 preduzeća, zaključeno je sledeće:
– da 100% uzorkovanih preduzeća koristi kompjuter u svom poslovanju,
– da 81,9% kompanija koristi mobilnu internet konekciju (3G ili 4G) na prenosnim ručnim (“hand-held”) uređajima,
– da 80,4% kompanija poseduju lični web-sajt (tačnije na ispitanom uzorku 93,6% velikih kompanija, 92,1% srednjih preduzeća i 76,9% malih preduzeća),
– da B2B transakcije koje uključuuju sledeće procese: naručivanje proizoda ili usluga putem interneta je uradilo 41,4% preduzeća, dok je prijem porudžbina preko interneta imalo 23,8% preduzeća.
– da 39,2% kompanija koristi jednu od socijalnih mreža za unapređenje poslovanja,
– da 20% kompanija koristi “open-source” Linux operativni sistem
– da 9,3% kompanija u Srbiji koristi servise bazirane na claud tehnologijama koje se plaćaju preko interneta.
Šta se digitalizuje?
Procesi koji se, kako kaže dr Slobodan Antić, prvenstveno digitalizuju su:
– Upravljanje odnosima sa kupcima – predstavlja često IT sredstvo koje omogućava kompaniji da prikuplja i analizira podatke o kupcima kao što su prethodna prodaja, odgovoreni i neodgovoreni pozivi od strane kupaca, status reklamacija, podaci o uslugama i proizvodima,
– Upravljanje lojalnošću kupaca – može se razumeti kao nova poslovna strategija i filozofija, koja omogućava, povećanje zadovoljstva kupaca, unapređenje poverenja i vezivanje kupaca za proizvode i usluge kompanije. Ovaj proces se digitalizuje upotrebom specijalnih aplikacija za praćenje lojalnosti kupaca. Postoje različiti sfotveri, odnosno mobilne aplikacije, koje podržavaju ovaj proces. Ovi softveri omogućavaju kupcima ne samo posedovanje kartica, koje mogu izgubiti, već on-line uvid u istoriju obavljenih transakcija, kao što su: snimanje transakcija, nagrade, popusti, specijalni proizvodi, pristup specijalnim web servisima, partnerski programi i itd.
– Upravljanje dokumentacijom – predstavlja sistem za proveru, snimanje i čuvanje dokumenata u elektronskom formatu, prepoznavanjem bitnih podatka na dokumentima, njihovo dalje čuvanje u drugim aplikacijama.
– Sistemi za e-selekciju i pronalaženje kadrova – ovi sistemi su predstavljeni upotrebom web portala koji omogućavaju jednostavnu komunikaciju između onih koji traže posao i onih koji nude poslove putem interneta.
– Upravljanje raznim mašinama i uređajima daljinskim putem preko interneta IoT – predstavljaju upravljanje različitim uređajima, kao što su: kamere, vrata, sigurnosnih sistema, senzora temperature, svetla, detekcija pokreta i itd., putem mobilnih aplikacija i prenosnh uređaja
Napomena: Kompletan tekst je objavljen u magazinu Ekonometar, autor: Vesna Lapčić