Samo 5% rasta učešće bezgotovinskih plaćanja će smanjiti udeo sive ekonomije 13% u istom tom roku, rekao je direktor kompanije VISA za Jugoistočnu Evropu na panelu „Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje – Bolji život“ u okviru konferencije Technobank koja se održava 6. i 7. aprila u hotelu Crown Plaza u Beogradu.
Aleksandar Stanojević, savetnik u Odeljenju za proizvode i poslovnu podršku DinaCard sistem, NBS je rekao da je još 2018. centralna banka uvela instant plaćanje te da je širenje mreže za instant plaćanja važan cilj NBS. On je dodao da su trgovci platili 60 miliona evra manje trgovačke naknada zahvaljujući usvajanju Zakona o međubankarskim naknadama. „Naša procena je da bi ta naknada rasla da nismo doneli taj zakon . Takođe, radimo na smanjenju troškova bezgotovinskog plaćanja kroz nacionlanu platnu karticu, a izmenom postojeće regulative i uvođenjem nove stvaramo uslove za bezgotovinska plaćanja. Povećava se i broj POS terminala koji je na kraju trećeg kvartala 2021. iznosio 114.000, a pre tri godine je bilo oko 80.000“, istakao je on.
Svako ko razvija softver odnosno nova rešenja za bezgotovinska plaćanja može da se, kako kaže Stanojević, obrati NBS da dobije tehničku dokumentaciju u vezi sa okruženjem. „Postoje brojne male start up kompanije koje su već krenule da razvijaju nova rešenja“, rekao je on.
Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reformu, NALED je rekla da je e-fiskalizacija veoma blisko povezana sa bezgotovinskim plaćanjima i nada se da će ona zajedno sa programom „Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja“ doprineti i većem smanjenju sive ekonomije od pomenutih 13 odsto.
Jelena Ristić direktorka za Srbiju, Crnu Goru i BIH, Mastercard je rekla da su ljudi uvek izražavali želju da mogu na pijaci da plaćaju karticama. Zato su pokrenuli pilot projekat na tri beogradske pijace sa promotivnim uslovima prihvata trgovaca odnosno da omogućili su trgovcima da bez naknade probaju korišćenje POS terminala. Zaključno za februarom imaju 51 terminal na ove tri pijace i više od 10.000 transakcija. Partneri na projektu su Banca Intesa, Privredna komora Srbije i kompanija Payten Chip Card.
Branislav Popović iz kompanije Payten koji je moderirao panel je rekao da su iskustva sa terena tokom sprovođenja pomenutog projekta veoma pozitivna.
Kompanija Payten, član Asseco South Eastern Europe Group (ASEE), pruža kompletna rešenja u industriji plaćanja za finansijske institucije i trgovce. Ponuda uključuje rešenja za e-trgovinu, mPaiments, procesiranje, kao i usluge vezane za bankomat i POS.
Daniela Funke, direktorka GIZ-a za Srbiju je rekla da se i u Nemačkoj vodi borba za povećanje bezgotovinskih plaćanja i da i u toj zemlji postoji siva ekonomija koja se procenjuje na pet do 16%.