Reultati 10. USAID-ovog istraživanja „1.000 preduzeća“ ukazuju na oporavak privrede od jakog i nenadanog udarca pandemije, ali i da taj oporavak treba ojačati. Istraživanje sprovedeno u toku jula i avgusta pokazalo je optimizam, ali i ukazalo na prostor za poboljšanje uslova poslovanja neophodnih za dalji opstanak i razvoj.
„Srpska privreda u borbi za opstanak u pandemiji odnela je pobedu. Sada joj je potrebna podrška za rast, a za to je neophodna saradnja svih – privrede, države, stručnjaka, poslovnih udruženja i građana. Zajednički osmišljene, fokusirane, praktične i dosledno primenjene politike i mere, ključan su oslonac domaćoj privredi i podstrek za razvoj u periodu pred nama.“ – predstavljajući istraživanje stavova 1.000 srpskih preduzeća naglasila je Dragana Stanojević, direktorka USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.
Pad prihoda, pad profita i pad tražnje za proizvodima i uslugama ove godine prijavljuje trećina privrednika. Ovo je znatno bolji rezultat nego prethodne godine, ali je iz njega ipak jasno da su posledice krize još uvek osetne. Čak 75% privrede uspelo je, i nakon prestanka mera državne pomoći, da zadrži broj zaposlenih, a 14% ispitanika povećalo je broj zaposlenih u odnosu na 2020.
Mikro, mala i srednja preduzeća, koja predstavljaju većinski deo srpske privrede, pretrpela su najveći teret, ali i pokazala otpornost na krizu.
„Mala i srednja preduzeća širom sveta, u Americi i u Srbiji, pokretač su ekonomskog rasta. Mnogi privrednici su naročito u e-trgovini videli svoju razvojnu šansu. Želeo bih da odam priznanje premijerki Brnabić na digitalizaciji i ministarki Matić na predanom radu na razvoju elektronske trgovine. Srbija bi trebalo da bude ponosna na dobre rezultate u ovoj oblasti i napredak koji je ostvarila.“ – istakao je Nj. E. Entoni Godfri, ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.
Kada su u pitanju ostali faktori koji utiču na poslovno okruženje, privreda je pozitivno ocenila regulatorno okruženje u vezi sa propisima i procedurama za zaposlene, procenama rizika, kontrolnim listama i savetodavnim posetama inspektora, kao i procedurama u vezi za plaćanje poreza i povraćaj PDV-a. Istovremeno, više od polovine svih ispitanih privrednika ocenila je negativno visinu poreza i doprinosa na zarade, a istraživanje je pokazalo da je kriza negativno uticala i na ocenu stepena transparentnosti i rada državne uprave, kao i na mogućnost privrednika da učestvuju u javno-privatnom dijalogu.
Iako je kriza ugorzila planove za investicije, dve trećine privrednika i dalje želi da investira u svoje poslovanje. Najveća promena u odnosu na prošlu godinu ogleda se u izraženom padu broja kompanija koje imaju i planove i sredstva za finansiranje (za čitavu trećinu) i to upravo usled nedostatka adekvatnog izvora finansiranja. Najveći deo kompanija koji ima planove za investiranje, ili nema adekvatan pristup finansijskim sredstvima, ili ima strah od neizvesnosti koje nosi trenutna kriza.
Kao najvažnijie mere preduzete u cilju ublažavanja uticaja pandemije, istaknute su digitalizacija i e-trgovina, koje su otvorile nove mogućnosti za izvoz i rast. Još jednom se potvrdilo da su pokretači rasta firme koje su digitalno prisutne i one koje koriste eksterno finansiranje. Ove firme posluju uspešnije i imaju stope rasta više od prosečne stope rasta komanija u Srbiji.
„Pravovremenim razvojem eKomerca u Srbiji kroz jasno definisane strateške ciljeve omogućili smo dobro i plodno tlo za dalji razvoj i unapređivanje digitalnih kompetencija u sektoru malih i srednjih preduzeća, za podizanje naprednih digitalnih veština svih građana, kao i za adekvatno podizanje digitalnih veština u odnosu na potrebe tržišta rada“, izjavila je Tatjana Matić, ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Republike Srbije i dodala: „U prvih šest meseci 2021. godine videli smo značajan rast u odnosu na 2020. godinu, broj online transakcija porastao je za 91%. Što se tiče vrednosti ovih transakcija, prema podacima NBS, došlo je do rasta od 99% u vrednosti svih transakcija.“
Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije izjavio je: „Izvoz srpske privrede raste i tokom pandemije, za osam meseci veći je gotovo 30 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što govori da smo očuvali kapacitete. Medjutim, 60 odsto našeg izvoznog učinka ostvaruje samo 345 velikih kompanija i veoma je važno da podržimo mala i srednja preduzećima da uđu u izvozne poslove. Privredna komora Srbije već godinama sa međunarodnim kompanijama organizuje Dane dobavljača kako bi se što više manjih firmi uključilo u njihove dobavljačke lance. Pozivam mala i srednja preduzeća da nam se pridruže i na svetskoj izložbi Expo Dubai – da iskoriste mogućnosti koje pruža naš Biznis hub, da ih povežemo sa partnerima i pomognemo im da izadju na nova tržišta. Od velikog značaja je i realizacija inicijative Otvoreni Balkan i izgradnja zajedničkog regionalnog tržišta šest zapadnobalkanskih ekonomija na kome će i manje kompanije, koje još nemaju dovoljno kapaciteta za veća i razvijenija tržišta, moći da posluju uspešno.“
Uzorak preduzeća u 10. godišnjem istraživanju predstavlja srpsku privredu po regionima, veličini i sektoru delatnosti i to 74% mikro, 22% malih, 3% srednjih i 2% velikih kompanija.