Prošla godina je bila najuspešnija kada je reč o privlačenju investicija u IT start up kompanije i što je još interesantnije dobar deo novca došao je od inostranih fondova. Desile su se i neke velike akvizicije, a jedna od kompanija koja je postala deo veće grupe jeste Things Solver. Trend se nastavio i u ovoj godini, mnoge firme planiraju da izađu na berzu. Napredak je evidentan.
Razgovarali smo sa Darkom Marjanovićem, jednim od osnivača ove kompanije o tome šta je bilo ključno da postignu uspeh.
Blog pa prvi klijent
Njihova priča, Darkova i Miloša Milovanovića, nije počela u garaži, ali jeste u iznajmljenoj garsonjeri još dok su bili studenti Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu. Interesovala ih je, prema njegovim rečima, više tehnologija nego biznis.
„U početku sam odlučio da počnem da pišem blog o tehnologiji za obradu i skladištenje velikih podataka – Hadoop. Put nije bio jednostavan, ali ubrzo smo zahvaljujući pisanju na tu temu dobili poziv da održimo predavanje na jednoj konferenciji. Bili smo klinci, imali smo oko 23 godine, a iz publike se stalno javljao jedan čovek sa pitanjima. U tom trenutku nama je sve to bilo igra i nismo uopšte znali gde ćemo stići. Ispostavilo se da je to bio čovek iz jedne velike banke koji nas je posle mesec dana pozvao da radimo na jednom projektu. Naime, u Srbiji niko nije na taj način obrađivao podatke, a prvi projekat je podrazumevao da skupljamo podatke sa Twitera“, priseća se početaka Marjanović.
Radeći na tom projektu, angažovani po ugovoru o delu, shvatili su da ne žele da rade od 9 do 17h. Odlučili su da pokrenu svoju firmu. Reč je o 2015. godini.
Miloš Milovanović Darko Marjanović
„Prva vizija je bila da da se bavimo Internetom stvari (IoT) odatle i naziv Things Solver. Išli su na vrata klijenata i predstavljali im svoj projekat, a ujedno su razvijali i zajednicu i povezivali se sa drugim ljudima. Učestvovali su na prvoj Data Science konferenciji i dobili nove klijente“, priča Darko.
Suština Things Solvers je da kreira rešenja za klijente na osnovu prikupljenih podataka, ali i razvijaju svoj proizvod namenjen odeljenjima marketinga i prodaje sa ciljem da unaprede prodaju.
„To je proizvod koji smo napravili pre tri godine. Dakle, nudimo servise, ali i svoj proizvod“, kaže on.
Iz podataka može mnogo toga da se vidi pa i to da postoje osobe, kako kaže Darko, koje svake nedelje kupuju po jedne patike. „Ljudi često kupuju guaranu i kafu. Dakle, baš žele da ostanu budni“, kaže on kroz smeh.
POGLEDAJTE GOSTOVANJE DARKA MARJANOVIĆA U PODCASTU KNEDLA U GRLU
Želja i strast su ključ uspeha
Godinu dana pre akvizicije Darka je pozvao direktor za proizvode kompanije Asseco (danas ASEE), Predrag Popović koji je prepoznao potrebu za ovim proizvodom.
„Shvatili su da je bolje da akviziraju firmu nego da sami razvijaju proizvod“, kaže Marjanović.
Nakon toga su se u proces uključile kolege iz Poljske gde je sedište firme. Pregovori, koje smo vodili sami, trajali su godinu dana. U Asseco SEE su ušli sa dvadesetak ljudi, a u međuvremenu su udvostručili broj zaposlenih i prihode. Oko 60 odsto prihoda dolazi iz inostranstva.
„Ko hoće taj će i da uspe. Mislim da su sve ostalo izgovori. Često se spominje kao prepreka regulativa, ali naša regulativa i nije toliko katastrofalna, možda nekada malo sputava, ali ko ima želju uspeće makar bio na sred Atlantika. Mi čak nismo ni imali biznis plan na početku. U nekom momentu doći će i tržište i ciljna grupa, ne moramo da znamo svih deset koraka unapred posebno ako je reč o pojedincu ili dvoje ljudi koji počinju. Presudna je želja, ako neko misli da ima nešto dobro u rukama treba da krene, da ne odlaže. Šta je najgore što može da se desi ako ne uspete? Imaćete neka nova saznanja, iskustvo. I da nismo uspeli sa ovim s čim smo krenuli ja ne bih odustao. Čak ni prva verzija našeg proizvoda nije bila savršena. Zato kažem treba probati, pasti pet, šest puta jer nije sramota neuspeti. Put učenja je jako važan, mora se učiti konstantno, zatim izaći iz konfor zone. Imamo jako dobar mentalitet, uporni smo i mnoge stvari radimo iz inata“, ističe Marjanović.
Kapital više, kako kaže, nije problem, čak ni u Srbiji.
„Fale timovi, više mladih ljudi koji će se osmeliti da pokrenu nešto. Dakle, u startu nije problem ni proizvod već dobra ekipa. Investitor će da uloži u dobru ekipu, proizvod nije presudan jer na tržištu može mnogo toga da se promeni, proizvod može da se razvije, ali u osnovi svega su ljudi i dobar tim. Moj kolega Miloš i ja smo okupili savršen tim i danas imamo jako dobru ekipu“, ističe on i dodaje da je upravo potraga za novim ljudima najteži deo posla.
Misli da za privlačenje kadrova nisu presudni benefiti poput teretana i raznih prostorija za odmor radnika, već interesantni prijekti na kojima ljudi mogu da se razvijaju i uče.
„Lepo je imati neke stvari, a ključno je napredovati i učiti“, kaže on.
KAKO JE NASTAO MUZEJ ČOKOLADE U BEOGRADU?
Interna šala ekipe Things Solver je „duplo“ – podrazumeva duplo prihoda, duplo profita, duplo ljudi postala je istina za Things Solver. „Tako brz rast je i bolan jer su to jako velike promene. Ako se rast desi prebrzo može da dođe do katastrofe, a ako se raste presporo onda će nas konkurencija prestići. Zato je jako važno naći balans“, kaže on.
Kada govori o start up ekosistemu Srbiji, kaže da smo previše outsource orijentisani te da je krajnje vreme da počnemo da razvijamo svoje proizvode.
„To je dobar prihod, ali prodajemo znanje koje ostaje strancima, a ne stvaramo dodatnu vrednost. Više nam fali razvoj proizvoda. Ranije nije bilo kapitala kod nas i takav put je bio razumljiv. Od njega se napravio temelj, ali je sada vreme da pravimo svoje proizvode“, kaže on.
Pripredila: Vesna Lapčić