Oko 70 odsto korisnika platnih kartica u Srbiji nabavlja robu i usluge putem interneta. Od toga, 44 odsto potrošača obavlja onlajn kupovinu nekoliko puta mesečno, 45 odsto to čini nekoliko puta godišnje, dok sedam odsto kupuje preko interneta nekoliko puta nedeljno, pokazuje regionalno istraživanje koje je nedavno sprovela kompanija Visa u okviru kampanje „U korak sa digitalnom budućnošću.“
Kao glavne razloge za online trgovinu kupci ističu uštedu vremena, sigurnost, brzinu, uštedu novca i praktičnost, veliki izbor, zatim činjenicu da za kratko vreme mogu da pronađu i uporede razne ponude. Više od dve trećine navelo je da bi ih besplatna isporuka podstakla da u budućnosti više kupuju preko interneta, a kao prednosti potrošači ističu i niže cene (61 odsto) i popuste (56 odsto).
Neki proizvodi su dostupni samo putem interneta, dok u isto vreme onlajn nabavka omogućava veći izbor proizvoda i usluga. Povoljnost su i domaći ili strani sajtovi koji povezuju potrošače i prodavce, kao i ugodnost kupovine iz sopstvenog doma ili druge lokacije po izboru.
Odeća i obuća su artikli koji se najviše kupuju onlajn (65 odsto), dok 37 odsto njih plaća račune za komunalije putem interneta, po 31 odsto nabavlja male kućne aparate i kozmetiku i preparate za negu lepote.
Prostor za unapređenje onlajn nabavke je u domenu prehrambenih proizvoda iz prodavnica, video igrica, softvera i hardvera, dok su u toj kategoriji i automobilske gume i drugi delovi, putovanja i rezervisanje smeštaja… Sve stavke ne prelaze 17 odsto na pitanje da li ste nabavljali pomenutu robu i usluge u prethodnih šest meseci.
Oko 76 odsto potrošača najčešće koristi pametni telefon za onlajn kupovinu, dok 45 odsto njih upotrebljava laptop, a 32 odsto desktop kompjuter.
Sa druge strane, skoro svaki treći građanin koji se oslanja na tradicionalne načine kupovine navodi da nema naviku plaćanja putem interneta, kao i da im ovaj oblik šopinga onemogućava da probaju odeću i obuću – 29 odsto. Oko 78 odsto ispitanika i dalje smatra plaćanje gotovinom prilikom dostave kao jedno od boljih rešenja, ipak, gotovo polovina naglašava da bi ih niže cene motivisale da se u budućnosti više okrenu savremenim metodama nabavke proizvoda. Takođe, ističu da bi se više zainteresovali za ovaj vid kupovine ukoliko bi bili sigurniji u kvalitet proizvoda koji im se isporučuje, a sam proces nabavke proizvoda jednostavniji.
„Potrošači su za vreme karantina dobili priliku da se bolje upoznaju sa e-trgovinom, budući da je to bio jedini bezbedan način za nabavku neophodnih proizvoda. Epidemija virusa COVID-19 ubrzala je digitalnu transformaciju širom sveta. Građani Srbije slede ovaj trend i prelaze na trgovinu koja je digitalne prirode, jer žele da namirnice i drugu robu kupuju na brz i bezbedan način. Kako bi odgovorila na novonastale potrebe kupaca, Visa je nedavno predstavila Visa Secure, koji koristi 3DS tehnologiju. Radi se o globalno prihvaćenom rešenju za potvrdu identiteta namenjenom da poveća bezbednost transakcija e-trgovine u realnom vremenu. Primenom novih standarda za plaćanje putem interneta, želimo da učinimo iskustvo online kupovine jednostavnim i pristupačnim“, rekao je Vladimir Đorđević, generalni direktor kompanije Visa za Jugoistočnu Evropu.
Kada je reč o zemljama regiona, najbolje rezultate po pitanju e-trgovine beleži Severna Makedonija, gde čak 90 odsto građana kupuje putem interneta. U Bosni i Hercegovini takođe raste interesovanje za web prodavnice, budući da se 56 odsto ispitanika opredelilo za ovaj oblik nabavke, dok je u Albaniji to 59 odsto, a u Crnoj Gori svaki drugi građanin.
Kompanija Visa posvećena je pružanju podrške privredama koje su pogođene pandemijom i želi da im svojom ekspertizom, analizom podataka i proizvodima omogući da što pre stanu na noge. U narednom periodu, svetski lider u digitalnim plaćanjima predstaviće rezultate celokupnog regionalnog istraživanja, kako bi upoznao javnost sa novitetima u potrošačkim navikama i na taj način pomogao vladama i preduzećima prilikom donošenja važnih odluka. Istraživanje je sprovedeno tokom maja, na uzorku od po 500 korisnika kartica u zemljama iz regiona, starosti od 18 do 55 godina.
