Pre oko dve i po godine Tamara Gorjup je odlučila da pokrene proizvodnju zdrave čokolade pod brendom Kapetan Koko, nakon godinu dana testiranja ukusa. Izbor na zdravu čokoladu, bez šećera, nije došao slučajno jer se Tamara celog života bavila sportom – tekvondom, a i završila je Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja (DIF) u Beogradu. Upisala je razne kurseve o proizvodnji čokolade, u Milanu, Sloveniji, Beogradu. Na tim radionicama učila je kako napraviti čokoladu od nule odnosno od zrna kakaa dobiti tablu dobre čokolade. Kada je bila sigurna da je došla do proizvoda koje želi da ponudi i drugima nastao je brend Kapetan Koko, a u celom procesu veliku podršku, i moralnu i finansijsku pružio joj je suprug Vuk.
„Prvo smo želeli da je nazovemo Kapetan Kakao, ali je u naše živote ušao pas Koko i odlučili smo da brend kreiramo po njoj. A zašto Kapetan? Pre svega, hteli smo da brend asocira na razne avanture koje svakako doživljavaju kapetani brodova, aviona, otud i vrlo zanimljiv, šareni dizajn kutija čokolada. Možda je malo na izbor imena uticala i činjenica što je moj tata bio kapetan aviona“, kaže kroz osmeh Tamara Gorjup u razgovoru za portal Sveonovcu.
Nastanak prva četiri ukusa
Kao što smo rekli, želela je da bude zaista zdrava čokolada. Dok je osmišljavala kakve će tačno ukuse praviti saznala je da kao zamena za šećer postoji sušena mlevena urma koja stiže iz Dubaia. Nije želela ima samo crnu čokoladu jer je njih na tržištu već bilo. Morala je otići korak dalje. Budući da i sama voli lešnikaste ukuse odlučila se da jedan od sastojaka bude i lešnik pasta sa namerom da dobije čokoladu nugat ukusa. Dugo je kod kuće pokušavala, isprobavala, dodavala i oduzimala grame da bi na kraju došla do savršenog recepta. Nugat je ujedno bila i prva čokolada koju je stavila na spisak onih koje će se definitivno naći u prodaji. Druga je bila crna jer se nekako podrazumevalo da među zdravim čokoladama bude i ona. Treća je bila sa lomljenim lešnikom, a u četvrtoj su se našli celi lešnici, bademi, pistaći. Lešnike kupuje u Srbiji od domaćih proizvođača iz Bečeja koji za Kapeten Koko prave i lešnik pastu, dok zrna kakaa stižu iz Venecuele.
Kada je skockala sva četiri ukusa kako je želela, iznajmili su prostor u jednom naselju u Beogradu, kupili osnovne mašine i avanture Kapetana Koko su mogle da krenu.
„Prvo smo počeli da prodajemo putem društvenim mreža, pre svega, Instagrama. Odmah zatim sam uspostavila saradnju sa radnjama zdrave hrane koje su prihvatile da uvrste našu čokoladu u ponudu. Ljudi koji su se javili putem Instagrama su se vraćali što mi je bila potvrda da smo napravili dobar proizvod. Onda smo pokrenuli i sajt sa prodavnicom. U međuvremenu smo učestvovali na brojnim noćnim marketima, sajmovima, događajima što je uticalo na to da se brend dodatno ispromoviše. Danas, najveći deo, oko 70 odsto prodaje ide kroz radnje zdrave hrane, a ostatak prodaje čine društvene mreže, sajt i ostali događaji“, kaže Tamara.
Nedavno je napravila saradnju i sa marketinškom agencijom Let24, koja joj je uradila video promociju na društvenim mrežama što je značajno uticalo na vidljivost brenda i rast prodaje.
„Mnogo ljudi nam piše kako im se dopadaju čokolade, pa kažu ’iako je zdrava’, kao da zdrava ne može da bude ukusna“, kaže kroz smeh Tamara.
Konkurencija postoji, ali svako ima svoju nišu ukoliko se gleda samo segment zdrave čokolade.
„Jedni su se opredelili za kokosov šećer i voće, drugi su se okrenuli pralinama, treći korporativnim poklonima. Svako se profilisao u nekom segmentu“, kaže ona.
Kupci Kapetan Koko su roditelji koji žele da im deca jedu zdrav slatkiš, ljudi koji se zdravo hrane, sportisti itd.
„Iako je cena kakaa značajno porasla, više nego kupovna moć stanovništva, ljudi izdvoje novac za ono što im je važno. Neko će da da za botoks, neko će da kupi 20 Kapetan Koko čokolada. Šalu na stranu, uvek sam vagala i pitala se da li će ljudi moći da izdvoje za ipak malo skuplju čokoladu od obične mlečne, i evo nešto više od dve godine se pokazuje da ovaj proizvod ima svoje tržište i da ono raste“, kaže Tamara i dodaje da su prisutni i u prodavnicama van Beograda, a da putem sajta svako može da naruči čokoladu.
Sve karte na Kapetan Koko
Sve do skoro Tamara je sa drugaricom nekoliko godina imala i Bio bar na Palilulskoj pijaci. Nedavno su ga prodali kako bi se potpuno posvetila razvoju brenda Kapetan Koko. Prošle godine su prodavali nešto više od hiljadu čokolada mesečno.
„Najteže u preduzetništvu je to što u početku zaista sve morate da radite sami dok posao ne krene. To je vrlo izazovno i zahtevno. Naravno, od početka imam knjigovođu, ali tek od nedavno sam angažovala jednu ženu u proizvodnji da mi pomaže. Do tada sam radila sama. Počela sam i druge stvari da delegiram, pa imam virtuelnu asistentkinju koja mi pomaže oko administracije, vođenju različitih tabela, faktura. Angažovala sam i devojku koja odgovara na Instagram poruke i devojke koje snimaju videe za mreže. Moje iskustvo govori da ne samo da sam dobila više vremena za privatni život, što mi je bilo preko neophodno, nego su se i finansije poboljšale, prodaja je porasla jer sam se i usudila da primim više porudžbina. U jednom trenutku nisam smela da kačim ništa na mreže jer ne bih postizala da isporučim sve. Zato verujem da je zaista u nekom trenutku mnogo bolje i produktivnije delegirati određene poslove, investirati u ljude, i da će se to vratiti“, zaključuje ona.
Veruje da svaka podrška države malim preduzetnicima znači. Svojevremeno je za jedan drugi posao koristila podršku Nacionalne službe za zapošljavanje što joj je značilo u tom trenutku.
„Srećom ja sam imala nešto ušteđevine i podršku supruga na početku te nisam imala problem početnog kapitala. Ali ti počeci mislim da su najteži za preduzetnike i da ih različitim podršakama treba stimulisati“, kaže ona.
Dalji planovi za Kapetan Koko
Prvi cilj je da izbaci novi ukus čokolade, verovatno već u martu ove godine, a da zatim zaposli još nekoga u proizvodnji, kao i da kupi sopstveni prostor za proizvodnju.
„Za sada ćemo ostati samo na proizvodnji čokolade, ne želimo da ulazimo u neke druge proizvode. Ideja je da možda u nekom trenutku pravimo različita pakovanja sa manjim čokoladama, ili neku veću. Zato bih želela da, kada se za to steknu uslovi, zaposlim još jednu osobu u proizvodnju kako bih se dodatno oslobodila operativnog posla i posvetila daljem razvoju biznisa“, kaže Tamara.