Kompletan sistem paušalnog oporezivanja bi trebalo u skorijoj budućnosti da se digitalizuje, poreski obveznici će unapred znati svoje obaveze, rešenja o porezu će dobijati elektronski, što će omogućiti i da se poreski inspektori efikasnije uposle, rekao je Dragan Demirović, asistent ministra u Ministarstvu finansija na konferenciji „Budite spremni za buduće finansijske izazove“ koju je organizovalo Udruženje finansijskih direktora 14. novembra u hotelu Hyatt u Beogradu.
Demirović je na panelu posvećenom uticaju poreske optimizacije na poslovanje rekao i da bi suštinska reorganizacija Poreske uprave, za koju se očekuje da će biti sprovedena u narednim godinama, trebalo da dovede do povećanja efikasnosti i pružanja bolje usluge.
„Reforma bi trebalo da skrati rokove u određenim procesima poput povraćaja PDV-a kao i da obezbedi veću pravnu sigurnost i bolji odabir preduzetnika koji se kontrolišu“, rekao je Demirović.
Dejan Mraković, partner kompanije Deloitte Srbija, rekao je da je najavljeni „test samostalnosti“ za paušalne preduzetnike najosetljivija poreska promena još od uvođenja sistema PDV-a. „Reakcije privrednika na ovu promenu su mnogo burnije nego kada je poreska stopa na porez na dobit povećana sa 10 na 15 odsto, i kada je ukinut poreski kredit za investicije u osnovna sredstva. Promena ne prija privredi, ali mislim da će se privrednici prilagoditi promeni. Dobro je što je ova izmena zakona dugo komunicirana sa javnošću i samo u poslednjih mesec ili dva održano je nekoliko javnih rasprava“, rekao je Mraković.
On istakao da je za privrednike izuzetno značajno poresko planiranje koje predstavlja predikciju troškova, a ne pokušaj da se pronađu poreske oaze i offshore zone. „Direktori finansija uređuju poresku kulturu kompanije, i oni su ti koji određuju da li je važno samo da poreska inspekcija ne nađe nijednu grešku i ne napiše kaznu ili se vodi računa i o efektivnoj poreskoj stopi“, objasnio je Marković.
Privrednici su, međutim, istakli da postoje brojne nedoumice u primeni poreskih zakona koje često dovode do toga da iako su angažovali poreske savetnike, inspekcija ipak napiše kaznu. Takođe, istakli su i da žalbe na rešenja Poreske uprave ne odlažu plaćanje, osim u retkim slučajevima kada bi kazna ugrozila samo poslovanje. Privrednici smatraju da, ukoliko nije moguće tu odredbu promeniti, treba ograničiti vreme za odgovor na žalbu i eventualni povraćaj novca u slučaju usvajanja žalbe na maksimalnih 60 dana.
Značajnija promena Zakona o porezu na dohodak građana se ne očekuje u naredne tri do četiri godine rekao je Demirović. „Suštinska promena bi bila kada bismo prešli na sintetičko oporezivanje i to bi bila tektonska promena. Međutim, nismo spremni da krenemo u takvu vrstu promene u naredne tri do četiri godine“, istakao je on.
Dejan Mraković je naglasio da poreski podsticaji moraju da budu praćeni i drugim merama kako bi imali efekta. „Istina je da je Srbija zakasnila sa poreskim podsticajima u IT sektor, ali i kada smo ih usvojili naši IT stručnjaci nisu imali mogućnost da prodaju svoje proizvode na globalnim platformama jer Srbija nije bila prepoznata kao destinacija. Tek nedavno smo stavljeni na tu mapu i sada je moguće prodavati na Google platformi. Dakle, nije dovoljno samo usvojiti poreske podsticaje već je potrebno stvoriti i druge preduslove za razvoj“, rekao je Mraković.
Udruženje finansijskih direktora Srbije (UFDS) je poslovna asocijacija, osnovana 2014. godine u Beogradu, koja je posvećena profesionalnom razvoju finansijskih direktora i jačanju njihovog delovanja na teritoriji Srbije i regiona. Članovi UFDS-a upravljaju finansijama u kompanijama koje ostvaruju 4,7 milijardi evra prihoda i zapošljavaju više od 42.000 ljudi.