„Nažalost, solidan broj projekata u IT-iju je neuspešan. I to nije tipično samo za našu industriju. S toga je veoma bitno da korisnici kada ulaze u neke projekte za koje smatraju da će im doneti poslovne benefite budu vrlo precizni šta je njihova vrednost, šta očekuju od projekta, sa kojim ljudima treba da iznesu projekat, da li imaju kvalitetne podatke i da znaju koliko će projekat da traje. Poslovni lideri, predsednici kompanija i direktori sektora moraju takođe da budu svesni da je njihova uključenost ključ. Ovde se ne radi o IT-iju. IT je „mašina“ koja će tehnološki deo projekta da iznese, ali ako biznis deo ne odradi svoj deo posla, ne obezbedi podatke i ne postavi projekat na pravi način – izostaće i benefiti. Sinhronizacija svih učesnika je važna kao i pažljiv odabir projekata“, kaže Nikola Polić, direktor IBM-a za Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju u razgovoru koji smo vodili u okviru konferencije Finance Day koju je organizovala kompanija Comtrade.
Postavlja se dilama kako integrisati tehnološke i ljudske resurse u skladan tim i da li postoji prava formula u pristupu – prvo birati tim koji bira tehnologije ili izabrati tehnološki pravac a zatim tim za realizaciju te strategije?
Tehnologija, makar bila vrhunska, nikad nije dovoljna sama za sebe jer je implementiraju i koriste ljudi. Ako nemate jako dobre ljude, tehnologija je „mrtvo slovo na papiru“. Veoma je važno da količina tehnologije koja se koristi bude u balansu sa smerom u kojem kompanija ide. Možda je čak bolje uraditi manji broj projekata koji će biti dobro optimizovani i implementirani i na koje će biznis biti fokusiran jer će takvi na kraju doneti uspeh.
Konkretan odgovor na pitanje je dakle – prvo ljudi i odgovori na pitanja šta želimo da dobijemo od tehnologije, šta želimo da unapredimo u poslovanju, a onda izbor tehnologije.
Često se odluke grupacija koje posluju u različitim regionima i državama sa različitim navikama donose na najvišem nivou. A kako pomiriti globalni i lokalni nivo? Mogu li neke lokalne prakse da ugroze te strateške ciljeve?
Sve globalne kompanije su suočene sa činjenicom da je svaka zemlja specifična i da se poslovanje obavlja na poseban način. Ipak, potreba da se neke stvari standardizuju traži od njih da one globalne tehnologije spuste i na loklani nivo. Uvek se daje prostora lokalnim ispostavama da o nekim stvarima odluče same. Potrebna je fleksibilnost u takvim situacijama, ali negde je to moguće a negde ne.
Kako je u IBM-u?
Globalne tehnološke odluke se sprovode na loklanom nivou. Možda se procesi i način rada razlikuju od zemlje do zemlje, ali su tehnologije iste.
Koliko lokalne inicijative mogu da se integrišu u te globalne pravce?
Neke dobre inicijative čak i iz malih zemalja kakva je Srbija mogu da utiču prvo na region, a zatim se mogu replicirati i na viši nivo. To i jeste najčešći slučaj – kada se uspešno implementira neka inovativna tehnologija ili rešenje na jednom tržiptu, počinje dalje da se replicira. Bilo je slučajeva da je Srbija bila prvo tržite pa da se projekat razvijao dalje.
Promene su velike u svim segmentima poslovanja, promenu traže i klijenti. Da li treba ići ispred klijenata i edukovati ih da se i oni menjaju ili ih pratiti?
Srbija u nekim aspektima napreduje brzo dok u drugim domenima kaskamo. Mi kao tehnološki vendor imamo priliku da u određenim situacijama pokažemo korisnicima šta se radi u svetu, koji su trendovi i odlučimo sa njima da li im je to potrebno. Naša prednost su upravo globalno znanje i resursi koje možemo da prezentujemo i ovdašnjim klijentima.
Da li su neki sektori konkretno više zaostali u tom tehnološkom razvoju ili?
Ne bih rekao sektori, više se odnosi na određene domene poslovanja u samom okruženju u odnosu na global. Primer je upotreba veštačke inteligencije. Tu, na primer, zaostajemo za razvijenim delovima sveta između ostalog i zbog toga što je ta tehnologija skupa i kompleksna. Naše kompanije teže mogu da opravdaju te investicije, potrebno je duže vreme za povrat investicije pa je samim tim i teže odlučiti u kojim oblastima primeniti AI. Tu može biti korisno pomenuto globalno iskustvo i znanje IBM-a.
Pošto razgovaramo u oviru Finance Day koji je organizovala kompanija Comtrade, kako vidite finansijski sektor? Gde je on u imlepmentaciji ovih rešenja?
Fokusirao bih se na bankarski sektor koji je konsolidovan poslednjih godina te su se kreirali veliki i jaki igrači koji mogu da iznesu i velike investicije u ovoj oblasti i dobiju veći povrat na uloženi novac. Određeni igrači iz bankarskog sektora pamentnim investiranjem u nove tehnologije i nove proizvode mogu da iskoče i naprave veći iskorak u odnosu na druge. Cenim da će se u budućnosti tako nešto desiti jer vidim da se mnogo investira. Comtrade kao naš partner je dosta prisutan na tom tržištu i promoviše novi pravac. Očekujem dosta zanimljivih projekata u oblasti veštačke inteligencije.
Kako ste zadovoljni poslovanjem u Novom Sadu?
Kancelarija u Novom Sadu je nezavisna od kancelarije u Beogradu i bavi se razvojem IBM softvera. Zadovoljni smo. Novi Sad ima talentovane kadrove. Nadamo se da ćemo privući i dodatne interne investicije, zaposliti još ljudi i razvijati neke nove proizvode.
Gde je danas Srbija na IT mapi?
Srbija se ubrzano razvija, u određenim delovima smo uhvatili priključak, a negde čak i pretekli konkurenciju, prvenstveno mislim na zemlje iz okruženja. Što se tiče kvaliteta resursa sigurno smo visoko na svetskoj lestvici. Najveći problem je taj što nemamo više ljudi. Pre nekoliko godina je nedostatak kadrova bio veliki, u međuvremenu se to promenilo, ali ne treba očekivati da će situacija biti bolja. To je i indikator da su naši ljudi jako kvalitenti i traženi.