Kako se zaštititi od stresa na radnom mestu

by Vesna Lapčić

Autor: Uroš Martinović, joga učitelj i osnivač holističkog portala Moja Šolja Joge www.mojasoljajoge.com

Stres nas vodi ka melanholiji i depresiji, a to je put kojim ne treba ići. Sve poslove, koliko god je moguće, isplanirajte na vreme. Ne treba mnogo da gubite nerve na postavljanje kratkih rokova ili na neodgovorne ljude. U situacijama koje „dižu pritisak“ treba da pojedete nešto slatko, jer će vam to vratiti koncentraciju. Ako pravovremeno ne aktivirate odbrambene mehanizme koji brane od stresa, postoji šansa da postanete malodušni, neodlučni i stalno umorni. Sledi i svađa s najbližima ili presija na poslu. Stoga bi porodica i prijatelji svima trebalo da budu oaza mira. Oaza mira koja bi trebalo i fizički i psihički da vas regeneriše.

Sami sebi namećete brz ritam života i rada, postavljate visoke ciljeve, često nestvarno visoke. Ali svako od nas svesno i odgovorno mora da se bori sa stresom. Suočite se sa stresom i pobedite ga. Ne dozvolite da vas na radnom mestu nadređeni ili kolege izbace iz takta.

Naučite da se opustite, dišite dublje i koncentrisano, povremeno gledajte kroz prozor u daljinu, ili zažmurite na nekoliko minuta. Sve to može da vam pomogne. Nekoliko običnih vežbi u kojima se opuštaju mišići ramenog pojasa lako se izvode i za radnim stolom. Svako ko oseća napetost i grč tokom posla, među kolegama ili šefovima, mora da izabere tehnike kojima će se osloboditi takvog osećaja. Možete koristiti neku od vežbi ili rekreativnih disciplina, plivanje, trčanje, brzu šetnju, vožnju bicikla. Pomažu i joga, tai či, kalinetiks, pilates, gimnastika. Najmanje je poželjno sedenje pred TV-om i kompjuterom, uz grickalice i piće.

Prevencija

Ljudi nisu uvek u mogućnosti da spreče dejstvo uzroka stresa, ali mogu promeniti svoju reakciju. U tom cilju neophodno je naučiti tehnike savladavanja stresa (opuštanje, vladanje sobom, organizovanje svoga vremena, podrška i pomoć i dr.). Tako se smanjuje količina hormona stresa. Potrebno je imati u vidu faktore koji utiču na tok i ishod stresa. Imajući u vidu probleme koje stres ostavlja po zdravlje, prevencija je neophodna. Osnovna je fizička aktivnost, socijalna podrška i način razmišljanja. Po rečima psihologa, stresu će se najlakše odupreti osobe koje se više druže, koje mogu da odu na kraći izlet, upražnjavaju džoging u prirodi. Danas se više nego ikada govori o aktivnim godišnjim odmorima i pauzama na poslu. Postoje mnogi vidovi prevencije stresa na radnom mestu – od uvođenja grupnih sastanaka na kojima se rešavaju problemi, do insistiranja na izlasku iz zgrade u vreme pauze i bavljenja bilo kojom vrstom fizičke aktivnosti (džoging, joga, gimnastika).

Lečenje

U savlađivanju stresa potrebno je preduzeti sledeće radnje:

– utvrditi ko ili šta izaziva stres i kako reagovati;
– izbegavati uzroke stresa koji se mogu izbeći;
– primeniti tehnike koje pomažu u konstruktivnom reagovanju na uzroke stresa;

Ishrana

Dok traje stres, organizam troši hranljive materije brže nego inače. To može dovesti do njihovog nedostatka i do slabljenja imuniteta. Zato ih treba dopuniti ishranom ili dodacima. Opšte je poznato da su određene namirnice vrlo poželjne da se konzumiraju u stresnim situacijama. Većina tih namirnica luče hormone serotonin i norepinefrin koji su odgovorni za dobar osećaj. U te namirnice spadaju: brusnica, avokado, beli luk, špargla, morske alge, banana, krastavac, plava riba, badem, braon pirinač, suncokret, susam, zeleno lisnato povrće.

Related Posts