Privrednici koji već sada znaju da će im biti potrebni krediti bilo kroz garantnu šemu preko komercijalnih banaka ili Fonda za razvoj trebalo bi što pre da apliciraju jer su sredstva limitirana, a važiće pravilo „ko privi devojci, njegova devojka“. Naravno, ukoliko ispunjavaju sve uslove. Ovo su saveti stručnjaka konsultantske kuće Peterhof Consulting&EDU izneti na onlajn panelu „Kako pametno iskoristiti mere državne pomoći“ u organizaciji USAID Projekat saradnje.
Istraživanja pokazuju da čak 97 odsto privrednika očekuje da će imati problem u naplati potraživanja usled pandemije izazvane virusom SARS-CoV-2. S tim u vezi svako bi trebalo da proceni šta će od mera da koristi i u kojoj meri, budući da postoje i određena ograničenja poput zabrane otpuštanja radnika i isplate dividende, poručili su savetnici Peterhof Consulting&EDU.
Dragan Lončar, profesor Ekonomskog fakulteta, osnivač i generalni direktor Peterhof Consulting&EDU, rekao je da je privredu zadesilo više nedaća: odlaganje i otkazivanje porudžbina, poteškoće plaćanja troškova, ali i naplate potraživanja čak i od države, zastoj u javnoj administraciji, u izvozu, zarobljen novac u zalihama… „Nedavno sam pročitao da kolaps ekonomije nastaje onda kada ljudi počnu da kupuju samo ono što im je potrebno, a upravo to je sada slučaj. Firme se prilagođavaju, smanjuju broj zaposlenih, smanjuju plate, umereno plaćaju obaveze u pokušaju da održe likvidnost. Umereni sam optimista ukoliko se sve ovo završi do kraja maja i ukoliko se pandemija ne ponovi od jeseni. Najvažnije je povratiti poverenje građana jer ovde nije reč o strukturnoj krizi već krizi događaja“, rekao je Lončar.
Veoma je važno da, prema njegovim rečima, kompanije celovito iskoriste program Vlade. „Nije važno samo sačuvati odlivnu stranu finansija već i obezbediti prilivnu stranu zbog čega su važni krediti koji su takođe deo mera“, istakao je on.
Učesnici su naglasili da se mere odnose samo na privatne firme ili firme sa većinskim privatnim vlasništvom. Po njihovom tumačenju ove mere mogu da koriste i neprofitne organizacije.
Oni su takođe napomenuli da firme koje budu koristile mere neće moći da otpuštaju radnike do kraja oktobra niti mogu da isplaćuju dividendu čak ni neraspoređenu dobit iz prethodnih godina.
Milan Jeremić, poreski konsultant, Peterhof Consulting&EDU, rekao je da svi preduzetnici imaju pravo na odlaganje plaćanja poreza i doprinosa i odlaganje plaćanja poreza iz samostalne delatnosti. Pravo na isplatu minimalne zarade nemaju oni preduzetnici koji imaju status zaposlenog lica u drugom preduzeću ili su penzioneri.
Miloš Mitrić, konsultant za oblast bankarstva, partner u Peterhof Consulting&EDU, rekao je da se isplata minimalca odnosi na mart, april i maj, ili ukoliko su martovske zarade isplaćene za april, maj i jun.Na minimalne zarade obračunavaju se porezi i doprinosi.
Novac će biti isplaćen na namenski račun firme koji se s tog računa mora proslediti zaposlenima. Ukoliko firma ima jedan račun, banka će automatski otvoriti namenski račun, a oni koji imaju račune kod više banaka treba do 25.4. da odluče koja banka će otvoriti namenski račun. Poslodavac svakako može da isplati i veću zaradu od minimalca. U tom slučaju on bi napravio poresku prijavu na iznos koji isplaćuje i mogao bi da ga isplati u dve rate.
S druge strane, nije moguće unapred isplatiti zaradu, a zatim koristiti sredstva sa namenskog računa za svoje potrebe. Sredstva su namenska, moraju se isplatiti radnicima, inače su kazne za zloupotrebi visoke i za privredno društvo i za ovlašćeno lice i sredstva bi morala da se vrate uz kamatu.
Dragan Lončar je rekao da svako treba da uradi cost/benefit analizu da li da koristi mere ili ne. „Moja procena je da će velika preduzeća uraditi analizu jer ne smeju da otpuštaju više od 10% zaposlenih i ne smeju da isplaćuju dividendu ukoliko koriste mere dok će mikro, mali i srednji koristiti mere odlaganja i ostale mere. Postoje sektori kojima trenutna kriza odgovara, verujem da oni neće ulaziti u program“, rekao je on.
Savetnici su pojasnili i da se mere, pa samim tim i ograničenja koja važe ukoliko se mere prihvate (nemogućnost otpuštanja više od 10 odsto radnika i isplate dividende) odnose na svako pojedinačno društvo, bez obzira da li je reč o povezanim licima. Ukoliko jedno društvo koristi mere ono ima ograničenja, ukoliko drugo društvo (sa povezanim licem) ne koristi, nema ni ograničenja.
Lončar je napomenuo da velika preduzeća imaju pravo na odlaganje poreza i doprinosa na zarade i odlaganje akontacionog poreza na dobit. Treća mera je izdavanje korporativnih obveznica.
„Velika preduzeća su možda mogla da budu više obuhvaćena merama. Opasno je izdvojeno posmatrati velika preduzeća jer doprinose najvećem delu stvaranju BDP-a, zapošljavaju dosta radnika, ali i angažuju mala i srednja preduzeća kao dobavljače. Dakle, reč je o sistemu spojenih sudova. Ukoliko veliki generišu nelikvidnost to bi se moglo preliti na SME sektor“, upozorio je Lončar.
U određivanju veličine preduzeća koristiće se poslednja prijava za klasifikaciju. Po toj kategorizaciji veliko preduzeće je ono koje je ostvarilo dva od navedena tri kriterijuma: više od 10 miliona evra prihoda, ima 250 zaposlenih i imovinu vrednu pet miliona evra.
Korporativne obveznice su, kako su rekli, interesantna mera za srednja i velika preduzeća. U ovom trenutku se čeka procedura Komisije za hartije od vrednosti, ministar finansija, Siniša Mali, najavio je maksimalno pojednostavljen postupak koji ne bi trebalo da traje duže od 20 dana, kao i to da se ne isključuje učešće države u kupovini tih obveznica. „To je važno jer se postavlja pitanje tražnje za ovim vrednosnim papirima i ko će ih kupovati u ovim trenucima“, istako je Lončar.
Uredbu u vezi sa fiskalnim olakšicama i drugim davanjima moguće je pročitati na sledećem linku:
https://www.mfin.gov.rs/wp-content/uploads/2020/04/Uredba-fiskalne-pogodnosti-54-20.pdf
Krediti – injekcija za likvidnost
Fond za razvoj, ali banke uz garantnu šemu države, obezbediće privredi kredite za likvidnost i obrtna sredstva. Preko Fonda za razvoj privrednicima će biti dostupno 200 miliona evra. Pravo na ove kredite će imati sva preduzeća, osim igara na sreću i naftnih kompanija. Uslov su dva pozitivna bilansa sa neto dobitkom.
Ne kvalifikuju se preduzeća u stečaju, restrukturiranju, u kojima se sprovodi UPPR, i koja su otpustila više od 10 odsto radnika. Krediti Fonda za razvoj se odobravaju u dinarima.
Rok otplate je do 36 meseci koji uključuje grejs period do dvanaest meseci, ukupno trajanje kredita je do 12 meseci grejsa i do 24 meseca otplate;
– kamatna stopa je 1% na godišnjem nivou;
– krediti se odobravaju i vraćaju u dinarima;
– minimalni iznos kredita za jednog korisnika kredita sa povezanim licima za privredna društva je 1.000.000,00 dinara a za preduzetnike, zadruge i privredne subjekte registrovane u relevantnom registru 200.000,00 dinara;
– maksimalan iznos kredita za jednog korisnika kredita sa povezanim licima može biti:
1) za preduzetnike i mikro pravna lica do 10.000.000,00 RSD,
2) za mala pravna lica do 40.000.000,00 RSD i
3) za srednja pravna lica do 120.000.000,00 RSD;
Kada je reč o kreditima koji će se odobravati preko komercijalnih banaka pretpostavka je da će Ministartvo finansija potpisati ugovor sa Udruženjem banaka. Milijarda evra, od ukupno dve milijarde, odnosiće se na zanavljanje kredita, a milijarda evra za nove kredite. Država garantuje 80 odsto glavnice što je podsticaj za banke da lakše uđu u kreditiranje privrede u ovom trenutku. Rok za prijavu je cela 2020.
Kompanije mogu da dobiju kredit u iznosu maksimalno 25 odsto prihoda iz 2019. a ne više od tri miliona evra.
Dragan Lončar je istakao da ova kriza ima tri faze:
- fazu zatvaranja – trenutno
- eho fazu – analiziraće se koliko nas je pogodila kriza
- fazu nove realnosti odnosno nove normalnosti – preispitivanje da li sam u dobrom biznisu, da li imam smislen biznis model, da li sam dovoljno diversifikovan
„Danas donete odluke imaju posledice po fazu dva i fazu tri, zato je potrebno pažljivo odlučivati“, naglasio je Lončar.
Detalje ko može da koristi paket mera moguće je pogledati i na linku:
https://www.mfin.gov.rs/wp-content/uploads/2020/04/PROGRAM-01-WEB.pdf
Uredbu u vezi sa kreditima moguće je pročitati na sledećem linku:
https://www.mfin.gov.rs/wp-content/uploads/2020/04/Uredba-utvrdjivanje-PFP-54-20.pdf