Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada za Srbiju je izneo šokantan podatak da 61 odsto svih radnika u svetu „radi na crno“ što je oko dve milijarde ljudi, dok se 40 miliona ljudi nalazi u modernom ropstvu. Od toga je 25 miliona ljudi na prinudnom radu, a 15 miliona u prisilnim brakovima. Još strašnije je što jednu četvrtinu žrtava prisilnog rada čine deca i broj dece koje su pod prisilnim radom u poslednje četiri godine raste (ukupno 160 miliona dece), a ukupan godišnji profit od prisilnog rada iznosi 150 milijardi dolara.
Ovi podaci izneseni su na konferenciji „Rizici novog doba – dve godine pandemije“ koja je održana 23. juna u organizaciji platforme Be Risk Protected čiji su osnivači portali Sveoosiguranju i Sveonovcu.
Na vrhuncu pandemije u drugom kvartalu 2020. gubitak radnih sati je iznosio 14,5 odsto izgubljenih radnih sati što ne znači da je 14 odsto ostalo bez posla već toliko nije moglo uopšte da radi. Srbija je na tom proseku.
Posle pune dve godine od početka pandemije možemo da kažemo da se nismo vratili na nivo od pre pandemije odnosno poslednji kvartal 2019. Sa ratom u Ukrajini opet je došlo do pogoršanja i sada je gubitak radnih sati 4,2 do 4,5 odsto na globalnom nivou.
„To se na nekativnost reflektuje tako što je porasla za 81 milion ljudi, a broj nezaposlenih za 31 miliona, a najviše su bile pogođene žene, mladi i niskokvalifikovani radnici. Prihod od rada je u 2020. opao 8,3 odsto, a u prošloj godini 5,3 odsto. Nejednakosti koje su bile prisutne u svakom pogledu su se još više pogoršale. Posebno su bile pogođene niže i srednje razvijene zemlje jer nisu imale prostora da intervenišu. Inače, globalna fiskalna podrška je iznosila 16,9 milijardi dolara. Posebno nas brine udar na siromašto jer je 10 odsto više ljudi u ekstremnom siromaštvu što znači da raspolažu sa 1,9 dolara dnevno „, rekao je Protić.
On je rekao da su bezbednost i zdravlje na radu dobili dodatni značaj u kontekstu i rizika novog doba te da će dve međunarodne konvencije postati fundamentalne, a obe se tiču bezbednosti i zdravlja na radu – Konvencija 155 i Konvencija 187. Srbija je ratifikovala obe konvencije.
„Očekujemo i određene zakonske promene u Srbiji, posebno nam je važan zakon o osiguranju na radu koji izostaje duži niz godina paralelno za uvođenje softvera za prijavljivanje povreda na radu“, rekao je Protić.