„Rast BDP-a na nivou sveta će prema prognozama biti 3,2 odsto u 2024, a naredne godine 3,3 odsto. Niko, međutim, ne govori koliko su to niže stope rasta u odnosu na pre deset godina. I euro zona počinje da raste, očekuje se da će Nemačka povući taj rast ali se malo pominje koliko je tržište poremećeno i promenjeno. Čak smo nedavno mogli da pročitamo da čuveni proizvođač automobila WV otpušta radnike i to baš u Nemačkoj.
U azijskim zemljama EME očekuje se rast 5,2 i normalno je da te zemlje u sadašnjem trenutku razvoja rastu toliko. Srednja i centrana Azija će rasti oko četiri odsto“, ovim brojkama je svoje izlaganje započeo Dušan Vujović, konsultant Svetske banke u uvodnom predavanju na Finance Day, konferenciji koju je organizovala kompanija Comtrade.
Srbija će, prema njegovim rečima, rasti četiri odsto, a očekuje se stabilna stopa rasta, održiva platnobilansna situacija, kao i smanjenje stepena zaduženosti.
Vujović je ukazao na to da je Evropa izgubila ogroman deo učešća u BDP-u Evrope. Njeno učešće je 1990. bilo 34 odsto, a danas je svega 20 odsto. S druge strane, SAD nije izgubio ni jedan procentni poen učešća i raste proporcionalno. A Kina je sa jedan odsto došla do 17 odsto.
„Učešće Evrope je u konstantnom padu , a to je jako važna podatak za nas jer je Srbija snažno oslonjena na evropska tržišta“, istakao je Vujović.
Šta je sa produktivnošću?
Deo rasta BDP se ne može pripisati faktorima proizvodnje (radu i kapitalu).
„Za produktivnost su danas važni obrazovanje, zdravstvo, efikasna administracija, logistika; zatim efikasna alokacija resursa. Produktivnost Evrope značajno opada, ali Evropa to ne vidi. Lepo je da vi u Zapdnoj Evropi imate sve ali ako to makroekonomski ne možete da podržite onda je to „šarena laža““, naglasio je Vujović.
Srbija je, kako je rekao, u spoljnoj trgovini uradila mnogo ali ne dovoljno pre svega jer je kurs precenjen bar 50 odsto.
„U nekim sektorima to nema velikog značaja, ali poljoprivrednike, na primer, pogađa strašno kao i sve one koji koriste domaće resurse“, rekao je Vujović.
A gde je Srbija?
Vujović je rekao da Srbija smanjuje inflaciju u pravcu ciljane stope, popunjava fiskalne rezerve, a povećava javne investicije što je, kako kaže, svesna mera sa ciljem da se podigne produktivnost i utiče na rast BDP-a.
„Realan rast plata i penzija nije veliki što se vidi kada se one pretvore u evro. Da ste prošle godine kupili evro danas biste mogli da kupite manje nego prošle godine i to nikada nije bilo u poslednjih 50 godina“, naglasio je on.
Međunarodni monetarni fond i Svetska banka, podsetio je, hvala Srbiju da je popravila stanje u energetici, ali, napominje, da EPS i dalje prebacuje troškove na građane rastom cena struje i tako rešava probleme.