“Ovo je godina koja je na videlo iznela efekte naših ranijih ulaganja i pokazala u čemu leže naše jake strane. Oni koji su izgradili kvalitetne partnerske i porodične odnose su olakšano prošli kroz kućnu izolaciju, rad od kuće i onlajn školovanje dece. Timovi sa dobro izgrađenim međuljudskim odnosima su se brzo adaptirali na rad u vanrednim okolnostima i sa odvojenih lokacija, i ostali produktivni. Investicije u klijente, čak i kada oni to ne mogu da budu, stvorile su bazu održivosti poslovanja”, kaže dr Brankica Ljamić, MCC (master sertifikovani kouč) i vlasnica firme www.sinhronia.com, u intervjuu za Sveonovcu.rs.
„Ono u šta smo ulagali, sada se jasnije videlo. Oni koji su izgradili sisteme kojima i sami žele da pripadaju – od porodice i odnosa podrške unutar nje, poslovanja i fer odnosa među kolegama, prijateljstava i međusobnog razumevanja – imali su na šta da se oslone u trenucima u kojima je mnogo toga stalo.
U praksi vidim da su se u iznenadnim okolnostima najbolje snašli oni privrednici koji su već ranije pozabavili sopstvenim reakcijama na stres i izazove. Oni koji sebe nisu tretirali kao fiksnu kategoriju (”Ja sam takav i to je to”) nego su, kroz edukacije i koučinge, proširili listu mogućih reakcija na sopstvene dileme, ponašanja drugih ljudi i sveukupne izazove koje život pred nas postavlja. Oni koji su se pozabavili razumevanjem sebe samih i načina na koje svojim ponašanjem dovode do reakcija drugih, pa samim tim i do rezultata kojima nisu zadovoljni. Okolnosti nisu uvek pod našom kontrolom, ali pribranost koju spominjete, može i treba da bude. A to se uči.
Još nije kasno, Moja preporuka sada i uvek je – razumite sebe bolje, pogotovo ako ste vlasnik ili direktor. Tako ćete najbolje pomoći i sebi i drugima. Jer ako Vi niste dobro, ni sistem koji predvodite to ne može da bude“, kaže dr Brankica Ljamić.
Vaša knjiga „Koliko si spreman da platiš“ je doživela drugo izdanje. U njemu prikazujete dileme preduzetnika. Šta mislite da su danas najveće dileme preduzetnika?
Roman sam napisala sa namerom da podstaknem preduzetnike da se razvijaju i kontinuirano uče. Oduvek preduzetnik koji pokreće i vodi bizniz svojim aktivnostima utiče na sopstvenu i porodice onih koji sa njim rade. Iz tog razloga, on nije samo sebi odgovoran: njegove nerešene dileme postaju (negativna) realnost drugih ljudi.
Dileme preduzetnika delim u tri kategorije: životni smisao, poslovna vizija i tekuće poslovanje.
Dileme u vezi sa životnim smislom se odnose za posledice koji će izgradnja i održavanje poslovanja pokrenuti. Klijentima savetujem da se unapred pozabave razmatranjem prioriteta i važnosti odnosa sa drugima. Pitanja poput: Kakav život želim da živim, kao deo zajednice kojoj pripadam? Koje je mesto posla/firme u mom životu? Koliko mene će posao uzeti? Koju sam cenu – porodičnu, ličnu, zdravstvenu, finansijsku, društvenu – spreman da platim da bih ostvario svoju poslovnu ideju? se bave smislom i osvetljavaju potencijalno ranjivu, ljudsku stranu poslovanja. Ne mogu dovoljno da naglasim značaj odgovora na ova pitanja, jer sam se nagledala ostvarenih uspeha za koji preduzetnici kažu da nemaju smisla jer su ih previše koštali.
Dileme u vezi sa poslovnom vizijom se odnose na jasnoću vizije onoga što biznis treba da ostvari, odnosno na koji način on treba živote klijenata da učini boljim, lakšim, naprednijim. Ovo je dugoročni pogled na put kojim treba ići, sa odgovorima na pitanja poput: ”Kako se proizvod/ usluga koju nudimo razlikuje od onoga što već postoji? Kako menjamo i poboljšavamo živote naših klijenata? ”
Dileme u vezi sa tekućim poslovanjem se odnose na stalni pogled na tržišnu i društvenu situaciju. Ovo je nivo sređivanja procesa, organizacije poslovanja na najefikasniji način i domaćinskog upravljanja resursima. Ako ovakav sistem nije uspostavljen u ”mirnodopskim” uslovima, u vanrednim okolnostima će se sve njegove slabosti jasno videti – i prevagnuti. I sve posledice nerešavanja dilema iz dve prethodne oblasti će se ovde najlakše videti.
Vi ste i psiholog. Koliko potpuna promena načina života kakva je usledila usled pandemije, uz to i strahovi, trajno utiču na ljude, bilo da je reč o građanima ili privrednicima?
Razmere i prirodu onoga što više neće biti isto svi već počinjemo da osećamo. Normalno je biti zabrinut i plašiti se jer je sadašnjost izazovna, a teško je zamisliti kako će budućnost izgledati. Ono što nije korisno je ostati u strahu, dozvoliti da on diktira smer onoga što možemo i želimo da radimo. Svi mi imamo više snage nego što je pokazujemo, hajde da se pozabavimo time da je pronađemo. Što bi rekli naši stari: nema nama do nas.
Ja sam dovoljno puta videla da oni koji donesu odluku da im je bilo dosta da se plaše, osećaju loše ili kao žrtve spleta okolnosti, korak po korak dođu do novih rešenja i izazovu posledice koje žele. Usuđivanje i lična hrabrost da preduzmemo korake da rešimo ono što nas muči (šta god to bilo), čine da nešto što izgleda da bi mogle do bude trajno, to ne bude.
Radili ste sa mnogo menadžera, imate hiljade sati treninga. Imamo li lidere koji srpsku privredu mogu da dovedu na viši nivo od onog na kojem je ona danas?
U poslovnom svetu vidim lidere koji mogu da predvode i mnogo veće sisteme od onih kojima trenutno rukovode. Oni su se u dosadašnjem radnom iskustvu suočili i rešili toliko izazova, da izuzetno visoki kapaciteti za rešavanje problema kod njih nisu upitni.
Ono što njih više muči je pitanje smisla i održivosti. Koliko još mogu da traju sa postojećim navikama? Koju cenu plaćaju za uspeh? Kako da se oslobode svojevrsne gorčine, u čemu da pronađu notu inspiracije za novi krug poslovnih poduhvata?
Bavite se koučingom, da li u ovakvim vremenima kompanije stežu kasu za razvoj zaposlenih, ili je baš suprotno? Šta se dešava na tržištu, u čemu koučing može pomoći menadžerima u ovakvim situacijama i postoje li neke brojke efikasnosti?
Situacija na tržištu obuka je, sa jedne strane, veoma uslovljena svetskom pandemijom, jer su prihodi u brojnim industrijama značajno niži od očekivanih. Sa druge strane, odluka o daljem investiranju u razvoj zaposlenih (čak i kada su prihodi značajno manji), najčešće zavisi od toga kakav stav rukovodilac, tj. donosilac odluka, ima u vezi sa ovom temom.
Tako da imamo preduzeća čije su aktivnosti sada veoma tražene i kojima su se prihodi značajno uvećali, čiji rukovodioci ne žele da razumeju značaj blagovremene podrške razvoju zaposlenih. Istovremeno, postoje i one firme čiji rukovodioci ne odustaju od ljudi i čine sve da, uprkos smanjenim prihodima, održe dobru radnu atmosferu i vezanost ljudi za kolektiv.
Koučing je idealna metodologija podrške za ”nošenje” sa izazovima. Promene, sa kojima sada već živimo, spoljašnje su. Naš odgovor na njih je – unutrašnji. Koučing razgovori nam pomažu da pronađemo rešenja u trenucima kada nam se čini da ih nemamo. Oni nas pokreću da izađemo iz neželjenih stanja u kojima ne pronalazimo odgovor na životne situacije u kojima se nalazimo, i krenemo u susret neizvesnosti sa planom akcija, koji je u skladu sa onim do čega nam je stalo. Bez obzira na razlog zbog koga smo se ”sapleli i pali” i našli se tamo gde nismo želeli, razgovor sa profesionalnim koučem nam može pomoći da se ispravimo i nastavimo dalje.
Saradnja sa koučem je stoga, na svetskom nivou, vodeći metod podrške menadžerima da se sažive sa odgovornostima i odlukama. Ekonomski pokazatelji ukazuju da, npr. kod srednjih preduzeća, spremnost generalnog direktora da adekvatno reaguje, može uticati na rast/pad prihoda preduzeća u širokom rasponu od 5% do 15%.