Švedska centralna Riksbank-a je počela sa izdavanjem digitalne valute, a reviziju njene upotrebe će trajati do novembra 2022. godine vodiće bivša predsednica odbora za finansije te finansijske institucije Ana Kinberg Batra, prenose portali SEEbiz.hr i Mreža.Bug.hr.
Revizija uvođenja švedske krune poslednji je u nizu koraka koje je ta zemlja preduzela poslednjih godina u nameri da ukloni gotovinu iz svoje ekonomije.
Još tokom februara pokrenut je pilot projekt sa konsultantskom kompanijom Accenture plc (ACN), koja je tehnološki partner za simulaciju e-krune u švedskoj privredi.
Kako je naglašeno, simulacija će se vršiti u „izlovanom okruženju“.
Riksbank je tokom poslednjih pet godina objavila niz radova i studija o ulozi koju digitalna valuta kojom upravlja nacionalna banka može da ima u društvu.
Kraljevina Švedska inače već neko vreme značajnije smanjuje korišćenje gotovine u drugim oblicima plaćanja, pa se njen udeo u transakcijama smanjio se sa 40 odsto u 2010. godine na svega 15 odsto do 2016. godine.
Pandemija je ove godine dodatno ubrzala taj trend, pa Riksbank procenjuje da je potrošnja gotovine sada manja od 10 odsto ukupne švedske ekonomije.
Od 2018. godine samo oko 1 odsto švedskog bruto domaćeg proizvoda (BDP) bilo je u papirnim novčanicama.
U Evropskoj centralnoj banci (ECB) su tek ove godine počeli da razmišljaju o uvođenju digitalnog evra.
Prema ECB-u, digitalni evro doprineo bi da svakodnevna plaćanja budu „brža, lakša i sigurnija“, pa bi ta institucija podržala digitalizaciju evropske privrede i aktivno podsticala inovacije u maloprodajama.
Stoga su ECB i nacionalne centralne banke odlučile da započnu sa istraživanjem mogućih prilika i rizika, ali i drugih tehničkih i pravnih implikacija jednog takvog projekta.
Tokom pripremne faze EBC radi na konceptu, započinje eksperimente sa mogućim dizajnom i raspravlja sa učesnicima na finansijskom i platnom tržištu, kao i sa međunarodnim partnerima.
Sredinom 2021. ECB će odlučićti da li će pokrenuti projekat digitalnog evra, nakon čega slede odgovarajuća istraživanja o zahtevima korisnika i pržalaca usluga.
Foto:Pixabay.com