Diplomski rad Branka Pavlovića, predsednika Udruženja aktuara Srbije, na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu bio je Informacioni sistem osiguravajućeg društva. Samim tim je bilo prirodno da nastavi da radi u IT-u u osiguranju. Ipak, zbog stipendije koju je dobijao tokom studija, prvo se zaposlio u jednoj IT kompaniji. Posle tri godine, prešao je u Delta osiguranje na poziciju šefa IT-a. U to vreme Delta osiguranje je imalo samo 30 zaposlenih i započinjalo veliku ekspanziju. Pošto je veliki razvoj osiguravajuće kompanije nemoguć bez kvalitetnog aktuarskog tima, a na tržištu nije bilo dovoljno aktuara, dogovorio se sa kolegama da se dodatno edukuje u toj oblasti i pored IT-a preuzme odgovornost i za tu oblast. Dobio je licencu ovlašćenog aktuara 2008. godine i tako uplovio u jedan novi svet. Razgovarali smo sa Brankom Pavlovićem o trenutnom stanju na tržištu osiguranja, aktuarskoj profesiji i odgovaraju li trenutni proizvodi osiguranja potrebama klijenata.
Svojevremeno je na jednom skupu rečeno da je sa primenom Solventnosti II, odnosno tokom priprema za taj standard, došlo do velikih problema u Sloveniji u smislu dovoljnog broja aktuara. Kakva je situacija u Srbiji po tom pitanju?
Solventnost II donosi puno novog posla za aktuare. Naravno, ne ukida ni postojeće poslove, tako da aktuari koji su trenutno zaposleni neće moći da odgovore i na sve zahteve koje pred njih postavlja Solventnost II. Sada je u velikim osiguravajućim kompanijama u Srbiji, zaposleno po desetak aktuara sa i bez licence, a u budućnosti će ih biti potrebno više, naročito zbog predstojeće implementacije Međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja broj 17 o ugovorima o osiguranju. Iako nije još potpuno jasan obim posla u vezi MSFI 17, očekuje se da će biti potreban sličan napor, kao i za uvođenje Solventnosti II.
Kada bi uveli Solventnosti II u Srbiji u ovom trenutku, imali bismo manjak aktuara, naročito u manjim osiguravajućim kompanijama. Ipak, s obzirom da će procesi uvođenja Solventnosti II i MSFI 17 potrajati više godina, osiguravajuće kompanije će imati dovoljno vremena da se prilagode, organizuju poslove i obrazuju ili zaposle dodatne aktuare, kako se bude ukazivala potreba za njima.
Otimaju li osiguravači među sobom aktuare?
Kao i na svakom drugom tržištu, zakon ponude i potražnje upravlja zapošljavanjem aktuara. Kao predsednik Udruženja aktuara Srbije, u kontaktu sam sa većinom ovlašćenih aktuara, i prilično često dobijam informacije o promeni kompanije pojedinih aktuara. Možda je otimanje prejaka reč, ali potražnja za kvalitetnim aktuarima je velika, tako da kolege imaju veliku mogućnost izbora.
Može li jedan aktuar da radi za više osiguravača i da li je to sukob interesa?
Aktuari su profesionalci koji analiziraju finansijske posledice rizika, koristeći matematiku, statistiku i ekonomsku teoriju da prouče neizvesne događaje. Ovlašćeni aktuari su aktuari koji imaju odgovarajuću edukaciju i radno iskustvo i dobili su licencu Narodne banke Srbije. Imenovani ovlašćeni aktuari su ovlašćeni aktuari koje je nadzorni odbor imenovao da budu odgovorni za aktuarske poslove u konkretnoj osiguravajućoj kompaniji.
Aktuari i ovlašćeni aktuari, naročito ako nisu zaposleni u osiguravajućoj kompaniji, kao i ostali stručnjaci mogu da pružaju usluge svim zainteresovanima na tržištu. Čak i kad su zaposleni u osiguravajućoj kompaniji, često obavljaju poslove i za druge osiguravajuće i reosiguravajuće kompanije istog vlasnika u Srbiji i regionu. S obzirom da su ovlašćeni aktuari profesionalci, koji se ponašaju u skladu sa Kodeksom Udruženja aktuara Srbije, nema bojazni od sukoba interesa. Zakon o osiguranju prepoznaje kao sukob interesa samo ako je imenovani ovlašćeni aktuar istovremeno i na poziciji člana uprave ili internog revizora.
Kao neko ko je radio u osiguranju, u kompaniji, i sada radi samostalno, kao konsultant za aktuarstvo, osiguranje i IT, šta biste rekli da su najveće manjkavosti tržišta osiguranja koje za posledicu imaju malu penetraciju među stanovništvom?
Ključni razlog za malu penetraciju osiguranja je slaba kupovna moć stanovništva, zatim nedovoljno razumevanje proizvoda koji se nude na tržištu osiguranja i loša iskustva iz prošlosti sa pojedinim osiguravajućim kompanijama. Na kupovnu moć srpskih potrošača, osiguravači ne mogu da utiču, ali probleme sa sitnim slovima u Uslovima i nerazumljivim pokrićima mogu da reše. Moguće je jasno i razumljivo opisati svaki proizvod i uz odgovarajuću obuku prodavaca znatno poboljšati komunikaciju sa klijentima. Ključna stvar za izbegavanje nesporazuma i povećanje poverenja je da svaki osiguranik dobro razume koji rizik je pokriven polisom, a koji isključen, tj. da zna šta je tačno kupio. Poboljšanjem komunikacije sa postojećim i potencijalnim osiguranicima, u budućnosti bi se mogla izbeći percepcija osiguravača kao u vicu: „Zašto se osiguravači pozdravljaju ljubljenjem u vratove? Zato što nemaju obraz.“
Da li su proizvodi koji se nude na tržištu dovoljno prilagođeni potrebama potencijalnih klijenata?
Na domaćem tržištu se može pronaći puno sličnih proizvoda, kao i u okolnim zemljama. Ipak, u odnosu na okruženje tri vrlo važna proizvoda, unit-link životno osiguranje, obavezno osiguranje od autoodgovornosti i doborovoljno-zdravstveno osiguranje u Srbiji su prilično neprilagođeni potrebama osiguranika. Liberalizacija cena osiguranja od autoodgovornosti će doneti mnogo koristi osiguranicima, jer će plaćati realnu cenu sopstvenog rizika, umesto sadašnje cene koja zavisi samo od snage motora automobila. Zakonska regulativa i nerazvijeno finansijsko tržište otežavaju razvoj unit link proizvoda, dok je dobrovoljno-zdravstveno osiguranje preskupo. Dobra vest je da će u budućnosti, kao što se desilo i u drugim zemljama, i ovi ključni proizvodi sigurno biti unapređeni i prilagođeni potrebama klijenata, samo je nepoznato kada će se to desiti.
Koliko Vi lično imate polisa osiguranja i šta ste sve osigurali?
Nisam siguran da mogu da se setim svih osiguranja koje imam, jer često smo osigurani u okviru raznih grupa (zaposleni, klijenti banke, pripadnici određenog kluba, korisnici kartice lojalnosti, korisnici parkinga određene garaže, itd.), a da toga nismo ni svesni, što osiguravači naročito vole, jer onda i kad se desi osigurani slučaj ne tražimo naknadu štete. Polise koje uvek imam su osiguranje života, od nesrećnog slučaja i stana, zatim putno osiguranje i autoodgovornost, a u zavisnosti od okolnosti povremeno imam i kasko, dobrovoljno-zdravstveno, osiguranje aktuara od profesionalne odgovornosti i bar nekoliko osiguranja kao član određene grupe.