Farska ostrva predstavljaju jednu od tri konstitutivne teritorije Kraljevine Danske sa visokim stepenom autonomije. Na jednom od tih ostrva svoj dom su izgradili Milica i Željko Bogdanović. I ne samo što su izgradili dom za sebe, već i za druge jer ovaj par dočekuje goste u svoja dva apartmana i omogućava im nezaboravnu avanturu, a više detalja možete da vidite na njihovom sajtu Farska ostrva, a zanimljive priče na Instagram stranici.
„Ljudi nas često pitaju zašto smo izabrali Farska ostrva. Istina je da Farska ostrva nismo izabrali mi, ona su izabrala nas, jer smo se ovde preselili gotovo slučajno. Moj suprug Željko je tokom pauze na poslu čitao novine i naišao na oglas u kojem je pisalo da je potreban autolakirer u Danskoj. Ispostavilo se, međutim, da to ipak nije bila Danska, već Farska ostrva, koja jesu deo Kraljevine Danske, ali imaju visok stepen autonomije“, počinje priču Milica Bogdanović za portal Sveonovcu.
Te davne 2007. godine nisu imali ni računar ni internet, pa su informacije o Farskim ostrvima potražili u školskom atlasu.
Kako su Vam delovala Farska ostrva?
Delovala su kao sićušna tačka usred ogromnog Atlantskog okeana, što nas je iskreno malo uplašilo. Ipak, odlučili smo da pokušamo. Nakon nekoliko meseci, Željko je dobio radnu dozvolu za posao u jednom auto-servisu, iznajmio stan i neko vreme živeo sam, pripremajući teren da ponovo budemo zajedno kao porodica.
Prošlo je tri godine pre nego što smo deca i ja uspeli da dobijemo boravišne dozvole i trajno se preselimo. To nije bila laka odluka, morali smo da ispišemo stariju ćerku iz škole ali smo, uprkos svemu, odlučili da krenemo tim putem.
Kažete da je proces dobijana papira trajao tri godine. Bilo je komplikovano?
Sam proces dobijanja papira tada je bio prilično komplikovan. Sa ugovorom koji je dobio od firme, Željko je morao da ide u Dansku ambasadu u Beogradu i tamo zatraži vizu. Procedura je trajala nekoliko meseci i zahtevala gomilu dodatne dokumentacije. Tek nakon šest do sedam meseci dobio je dozvolu za rad – ali isključivo za tu jednu kompaniju, bez mogućnosti promene posla. Verujemo da je danas taj proces još zahtevniji, jer dolazi mnogo stranaca, nezaposlenost je veoma niska, a Farska ostrva nastoje da zaštite svoje tržište rada.
I kada ste stigli, kakav je bio utisak?
Sećamo se da smo stigli jednog prelepog sunčanog dana. Kuća je bila okupana popodnevnim suncem i na trenutak smo osetili veliko olakšanje ali samo na trenutak. Već sledećeg dana farsko, nepredvidivo vreme pokazalo je svoje pravo lice. Kiša je lila, vetar je duvao, a mi smo poneli samo odeću za vrelo beogradsko leto. Takva garderoba i obuća bile su potpuno neprikladne za lokalne uslove. Deca su već prerasla jesenju odeću od prethodne godine, a mi nismo imali novca da odmah kupimo novu.
Tada smo, bez mnogo razmišljanja, aktivirali svoj „borbeni mod“. Setili smo se da u gradu postoji prodavnica polovne odeće. Otišli smo tamo, kupili ono što smo mogli, a kasnije odeću prilagodili deci na sreću, kuća u kojoj smo živeli već je imala šivaću mašinu.
U suštini, nismo imali nikakva velika očekivanja. Početak našeg života na Farskim ostrvima sveo se na rešavanje jedne krize za drugom. Danas vidimo da je mnogo toga bilo nepotrebno to je bio naš balkanski mentalitet, stalni strah da spustimo gard. Posle skoro osamnaest godina života u ovom bajkovitom mestu shvatili smo da nam je taj gard zapravo samo smetao. Dok smo ga držali, nismo uspevali da vidimo lepotu sveta oko sebe, niti da zaista živimo. Nažalost, mnogi imigranti nikada ne dođu do te tačke u kojoj mogu da se osećaju kao kod kuće.
I šta biste rekli, kakav je život na Farskim ostrvima?
Gledajući sada unazad, verujemo da nam je život ovde bolji nego pre preseljenja – ali samo zato što smo uspeli da se prilagodimo novom okruženju i drugačijem načinu života. Ljudi su ljubazni i prijatni, izbegavaju direktne konflikte i uvek su spremni da pomognu. Sećamo se kako su se majke u vrtiću same organizovale i pripremile nekoliko velikih džakova odeće i obuće – stvari koje su njihova deca prerasla – i jednostavno ih ostavile u našem automobilu, bez ikakvog očekivanja zahvalnosti. Želele su da pomognu, ali i da sačuvaju naše dostojanstvo.
Na Farskim ostrvima danas živi nešto više od 50.000 ljudi raspoređenih na 18 ostrva. Privikavanje na život u tako ograničenom okruženju nije lako, ali nosi mnogo dobrih strana. Ljudi se međusobno poznaju, pozdravljaju se na ulici, a kriminal gotovo da ne postoji. Naravno, postoje i izazovi – putovanja na kopno nisu ni jednostavna ni jeftina – ali smo se vremenom i na to navikli.
Farska ostrva spadaju među najbogatije regione severne Evrope. Plate su dobre, nezaposlenost vrlo niska, a zdravstveni i obrazovni sistem dobro organizovani. Bezbednost je visoka, a život ima dobar balans između posla i privatnog vremena. S druge strane, troškovi života su visoki, izbor ograničen, vreme često izazovno, a izolovanost utiče na putovanja.
Kako ste se upustili u preduzetništvo i posao u turizmu?
Željko je ukupno osam godina radio u auto-servisu, jer mu viza nije dopuštala drugačije. Nakon tog obaveznog perioda promenio je posao. U međuvremenu sam ja radila u pivari, a posle moje povrede na poslu odlučili smo da je vreme da pokušamo nešto svoje.
Otvorili smo servis za pranje i poliranje automobila. Željko je već imao dobar ugled kao majstor, što nam je bila najbolja reklama. On je i dalje radio u servisu, a popodne nastavljao kod kuće. To nije bilo lako, a kada smo počeli da se bavimo i turizmom, morali smo da donesemo ozbiljnu odluku. Na kraju je Željko dao otkaz i potpuno se posvetio našem porodičnom poslu, uz povremeno uključivanje u turističke aktivnosti.
Vremenom smo se sve više okretali turizmu. Renovirali smo stan u prizemlju i počeli da ga iznajmljujemo turistima iz celog sveta preko Booking.com-a. Kasnije smo dodali još jedan apartman, ali i to danas deluje nedovoljno. Prošle godine sam završila studije Farskog turizma i kulture na Univerzitetu u Vestmani i sada radim puno radno vreme kao planinarski i turistički vodič.
Trenutno sam jedini lokalni licencirani vodič za zemlje Zapadnog Balkana na Farskim ostrvima. Taj posao mi pruža priliku da svakodnevno posećujem najlepša mesta i zaista ne mogu da zamislim bolji posao. Vazduh je čist, priroda netaknuta, a pogledi ostavljaju bez daha. Posebno mi znači susret sa ljudima iz celog sveta i mogućnost da iznova upoznajem ostrva kroz oči onih koji ih prvi put otkrivaju.
Šta konkretno uključuju Vaše usluge?
Naša ponuda danas uključuje iznajmljivanje apartmana uz korišćenje automobila, stručno vođenje kroz ostrva i planinarenje do vrhova, kao i mogućnost tradicionalne farske večere. Mnogi ljudi žele da nas upoznaju i da zavire u naš način života, a pošto nemamo kapacitet da ih sve ugostimo, kroz hranu i razgovor pružamo im priliku da dožive ostrva na jedan intimniji način.
Od ove godine organizujemo i tematske grupne posete. Grupe su male, do šest osoba, svaka sa jasno definisanom temom, a svaki dan donosi novu avanturu. Naravno, gosti mogu doći i individualno, što posebno preporučujemo porodicama sa decom, jer je tada lakše prilagoditi tempo.
Iako nam dolaze gosti iz celog sveta, u poslednje vreme sve više se okrećemo tržištu Zapadnog Balkana.
Turizam je danas druga najrazvijenija grana farske privrede, odmah posle ribarstva. Nekada je izlov ribe bio glavni izvor prihoda, dok je danas gotovo izjednačen sa uzgojem lososa. Ipak, riba i dalje čini okosnicu ekonomije.
Kakvi su uslovi za razvoj privatnog biznisa?
Porezi su visoki – porez na dohodak iznosi najmanje 48%, u zavisnosti od opštine, dok mi kao preduzetnici dodatno plaćamo i 25% PDV-a. Administracija je relativno jednostavna za one koji govore jezik, ali mi ipak koristimo usluge knjigovođe.
Kakvo je tržište nekretnina, može li se doći do stana/kuće?
Kupovina nekretnine je danas veliki izazov. Cene su visoke, gradnja spora, a kao stranac nemate pravo na kupovinu dok ne provedete najmanje pet godina kao rezident. Mnogi mladi su zato primorani da iznajmljuju po visokim cenama.
A kakvi su obrazovni i zdravstveni sistem?
Obrazovni sistem je kvalitetan, sa besplatnim državnim školama. Fakultetsko obrazovanje je ograničeno, pa većina mladih studira u Danskoj, uz dobru podršku i stipendije. Zdravstveni sistem funkcioniše odlično za svakodnevne potrebe, dok se složeniji zahvati obavljaju u Danskoj.
S obzirom da je zajednica mala, kakav je društveni život?
Društveni život je tih, ali topao. Ljudi nisu nametljivi, ali su iskreni i pouzdani. Poslovna saradnja počiva na poverenju i poštenju, iako se stvari često odvijaju sporije. Ovde važi filozofija „BÍÐA“ što znači, polako, bez pritiska.
Kakvi su vam planovi za dalji život, ostajete na Farskim ostrvima?
Za nas su Farska ostrva mesto koje se ne obilazi, već doživljava. A naši planovi za budućnost ostaju fleksibilni. Deca će verovatno ostati ovde ili se preseliti u Dansku, pa ćemo ih i mi pratiti. Posle svih ovih godina, miran život ovde postane deo tebe – i teško je zamisliti povratak na hektičan ritam kontinenta.