Tržište nije spremno za uvođenje obaveznog zelenog sertifikata od 1. januara 2026. godine za sve javne objekte i objekte veće od 10.000 kvadrata jer za tako nešto nedostaju kapaciteti. Osim toga, plan i da sve stambene zgrade od 2028. imaju važeći energetski pasoš nije izvodljiv jer je dosadašnja praksa pokazala da se taj dokument obezbeđuje „proforme“ te da se dalji „život“ tih zgrada ne prati. Ovo su samo neke od poruka koje su se mogle čuti na konferenciji „Pametne zgrade i inteligentan model upravljanja“, 26. maja u hotelu Moxy, u organizaciji
„Sektor nekretnina je doživeo snažan rast poslednje decenije, a ispred nas i dalje stavlja izazove poput uticaja objekata na životnu sredinu kao i to kako da se 
prilikom rekostrukcije obezbedi da budu bezbedne i funkcionalne. Neka ova konferencija bude mesto inspiracije, razmena ideja i pogleda ka budućnosti jer već danas gradimo odgovornije nego što smo to činili juče“, rekla je u uvodnom obraćanju Tamara Simić, predsednica FMBAS udruženja i generalna direktorka kompanije Tokata koja jedan od osnivača Udruženja.
Standardi održivost – mit ili realnost?
Miodrag Popović, iz kompanije CPI Property Group, istakao je da se zakonodavac vodio time da stimuliše uvođenje zelenog sertifikata i time što je omogućio 10 odsto popusta na vrednost nadoknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta.
„Međutim, Pravilnik još uvek nije završen. Uz to, plan da sertifikat bude obavezan za objekte veće od 10.000 kvadrata od naredne godine nije realan jer tržište nije spremno za to niti ima kapaciteta“, naglasio je on na panelu „Standardi održivosti – mit ili realnost u eksploataciji zelenih zgrada“.
Marija Golubović, CEO Energo Group je rekla da postoji napredak u zelenoj gradnji, te da zeleno finansiranje zahteva primenu principa zelene izgradnje.
„Međutim, nigde ona nije zakonska obaveza niti sve mora da bude obavezno budući da tržište svakako zahteva takvu vrstu izgradnje“, rekla je ona i istakla da su zapravo problem postojeći objekti i sama resertifikacija zgrada koje već imaju zeleni sertifikat.
Ona je predložila i da se napravi nacionalni protokol za sertifikaciju „brown field“ objekata koji bi mogao da bude priznat.
„I u zapadnim zemljama postoje međunarodni sertifikati, ali i nacionalni“, dodala je ona.
Miodrag Popović je savetovao da se sertifikati nabavljaju čim pre te da je resertifikaciju neophodno raditi na tri godine, dok novi objekti dobijaju sertifikat koji je „večan“.
On je rekao da obaveza da sve stambene zgrade do 2028. imaju važeći energetski pasoš nije sprovodiva te da je i do sada to bio samo „papir proforme“.
Aleksandar Nikolić iz Lidla je istakao da je sud zaposlenih od izuzetne važnosti za upravljanje prostorom u kojem rade te da u vezi sa tim sprovode i ankete.
Na panelu je istaknuto i da se teško dobijaju dozvole za solarne elektrane te da se pojedini predmeti obrađuju više godina. Učesnici su rekli da EPS nema dovoljno kapaciteta i stručnih ljudi da obradi predmete niti sama mreža ima kapaciteta da apsorbuje sve projekte koji bi želeli da budu realizovani.
Mnogo toplotne energije se gubi, a može da se vrati u sistem
Na panelu „Energetska efikasnost, implementacija i edukacija – od ciljeva do rezultata“ istaknuto je da postoji prostor za velikim energetskim uštedama.
Radmilo Savić iz JKP Beogradskih elektrana je rekao da se dešavaju gubici u distribuciji toplotne energije kod daljinskog grejanja jer je nekim cevima prošao predviđeni rok trajanja od 30 godina, a nije ih bilo moguće zameniti u predviđenom roku zbog obima same mreže.
Savić je pozvao sve korisnike da višak toplotne energije „prebace“ tom javnom preduzeću i zauzvrat dobiju određenu novčanu nadoknadu odnosno da postanu prozjumeri (proizvođači i potrošači energije).
„Ukoliko bismo sproveli to prikupljanje viškova ili bačene toplotne energije sigurno bismo mogli da smanjimo potrošnju naše energije za trećinu ili bar za četvrtinu. U Nemačkoj postoji jedan projekat – termalni solarni paneli i uspeli su tokom leta da skupe toliko energije da su svoju počeli da troše tek u decembru“, naveo je on ilustrativan primer i dodao da energetske potrebe treba svesti na minimum i što više koristiti obnovljive izvore energije.
Na ovom panelu su učestvovali i Goran Todorović iz kompanije Energy Concept i Lazar Vujaklija iz IFC-a.
U nastavku konferencije se govorilo i o tome kako facility managament može da radi u službi IT sektora te šta ta industrija zahteva od poslovnog prostora i koji su trendovi. Jedna od zanimljivosti koja se mogla čuti jeste i da IT-jevci žele pet friendly okruženje, mnogo zelenila, blizinu biciklističkih staza… Na panelu su govorili Jelena Korupović iz kompanije Jaggaer, Kosta Gligorić iz kompanije Tenderly i Jovan Tomić iz Orion Telekoma, a moderator je bio Davor Šušlić iz kompanije Grandum.
Poslednji panel bio je posvećen temi automatizacije i robotizacije u facility managament industriji tokom kojeg su predstavljene prednosti korišćenja robota u održavanju prostora i digitalna recepcija koja može pomoći u rešavanju problema nedostatka radne snage. Na panelu su učestvovali Miroslava Jocić iz kompanije Secut, Filip Miletić iz kompanije BIM, Zoran Popović iz kompanije Future Forward, dok je panel moderirao Slobodan Preković iz kompanije First Facility.