Održivi turizam: Putujte domaćinski kroz Srbiju!

Piše: Snježana Davidović

by Vesna Lapčić

„Srbija ima veliki potencijal za održivi turizam, aktivno se radi na njegovom razvoju, a prošle godine je postala i član Globalnog saveta za održivi turizam. Osim za turiste, važan je i za lokalni ekonomski razvoj i jačanje malih i srednjih preduzeća. Održivi turizam je postao svetski trend posebno zbog generacije Z, koja ovom pitanju sve više pridaje značaja, a važan je i zbog priprema za održavanje Expo 2027“, kaže Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam i trgovinu Privredne komore Srbije.

Planovi postoje, sledi realizacija

Članstvo u Globalnom savetu će, kako kaže Maljković, omogućiti Srbiji da dobije stručnu i finansijsku podršku za prilagođavanje globalnim standardima održivosti u turizmu u skladu sa potrebama i mogućnostima zemlje kako bi se ona promovisala, i u budućnosti funkcionisala kao zemlja održivog turizma. Globalni savet je definisao kriterijume održivosti koji su zasnovani na ciljevima Agende 2030 Ujedinjenih nacija, koji se prilagođavaju trenutnoj situaciji u turizmu svake zemlje tako što se kreiraju nacionalni lokalni kriterijumi.

„Uz saradnju sa UNDP, trenutno smo u procesu kreiranja nacionalnih kriterijuma za održivi razvoj turizma u tri kategorije – za razvoj turističkih destinacija, hotelijersku industriju i organizatore putovanja“, kaže Maljković.

Organizacije kao što su UNDP, UNWTO, WTTC i GSTC već dugo rade na kreiranju globalnih standarda i vodiča za održivi turizam.

„Plan je da sa akademskim institucijama, kroz dualno obrazovanje, kroz uvođenje veštačke inteligencije sprovodimo standarde održivog poslovanja i tako produžimo postojanje lokalnih proizvoda i domaćinstava“, objašnjava Maljković. Bitno je da i mali i veliki predstavnici turističke industrije usvoje standarde poslovanja održivog turizma. Kroz projekat Expo 2027, Beograd kao i čitava država uvrstiće u sve segmente održivi način poslovanja, uz integraciju svih sektora, od saobraćaja, infrastrukture, zaštite životne sredine, poljoprivrede, turizma, ugostiteljstva, razvoja čitave ekonomije i industrijske proizvodnje.

„Paralelno ćemo raditi i na edukaciji stanovništva i mladih koji će biti i volonteri, ali i na jačanju svesti svih zaposlenih da promovišu i prate nacionalne standarde“, dodaje Maljković.

Popularnost među mlađim turistima

Jelena Manić Petronikolos, rukovoditeljka sektora za Ciljeve održivog razvoja u Programu Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) ističe da je održivi turizam, ili kako se još naziva i domaćinski turizam, sve popularniji globalni trend. Budući da u Srbiji masovni turizam nije zastupljen, upravo je, kako ističe, održivi turizam potencijal za razvoj na duže staze – imajući u vidu i potencijale Srbije u ovoj oblasti i globalni trend među turistima, koji se sve više priklanjaju održivom turizmu. Istraživanja koja je sprovela platforma booking.com pokazala su da više od tri četvrtine turista želi iskustvo održivog turizma, a naročito je ovaj trend popularan među mlađim turistima.

Srbija ima, kako kaže, veliki potencijal za razvoj održivog turizma zbog prirodnih lepota, bogatog kulturnog nasleđa, organske hrane i vinskog turizma, kao i zdravstvenog i welness turizma.

Srbija je jedinstvena i po tome što ima potencijal za razvoj ruralnog i agroturizma, sa jedne, i održivog gradskog turizma sa druge strane. Kada govori o održivom turizmu u gradovima, naša sagovornica ističe da je tu fokus na promovisanju pešačkih i biciklističkih tura, javnog prevoza, kao i ekološki prihvatljivih načina prevoza kao što su električna vozila i bicikli, zatim ekološki prihvatljivog smeštaja i slično.

Održivi turizam posebno je važan za ruralne i manje razvijene regione. Koristi za lokalne zajednice uključuju lokalni ekonomski razvoj, jačanje malih i srednjih preduzeća i cirkularne ekonomije, očuvanje lokalnih tradicija, zanata i druge kulturne baštine, kao i sprečavanje migracija odnosno odlaska stanovništva, naročito u ruralnim sredinama.

Za dalji razvoj održivog turizma važna je integracija različitih sektora.

„Na prvom mestu, očuvanje životne sredine i prirodnih resursa, zaštita biodiverziteta i ublažavanje uticaja turizma na ekosisteme, održivo upravljanje otpadom i promocija obnovljivih izvora energije. Takođe, efikasni i održivi saobraćaj i infrastruktura i razvoj ekološki prihvatljivih načina prevoza. Veoma važnu ulogu ima sektor ugostiteljstva i smeštaja: važno je da se usvoje ekološke prakse kao što su energetski efikasne tehnologije, smanjenje otpada, očuvanje vode i održivi dizajn zgrada. Uz to treba promovisati organsku poljoprivredu i održive prehrambene prakse u turizmu, na primer povezivanje lokalnih farmera i restorana i hotela, što olakšava upotrebu lokalno proizvedene, organske i sezonske hrane“, kaže Jelena Manić Petronikolos. Naročito je, kako ističe, važno dalje raditi na obrazovanju i jačanju svesti o održivom turizmu među turistima, zainteresovanim stranama u industriji i lokalnim zajednicama, a radionice koje su organizovali sa GSTC i Ministarstvom turizma i omladine prvi su korak u tome.

Edukacija i preciziranje nadležnosti

Dr Branko Krasojević, stručnjak za turizam i direktor agencije Savetnik u turizmu kaže da je regulatorni okvir nekompletan i nedovoljno usaglašen sa ESG strategijama na turističkim destinacijama, u hotelijerstvu i poslovanju turističkih agencija – organizatora putovanja i posrednika. Uz to nije razjašnjeno do kraja ni šta je u čijoj nadležnosti u ovoj oblasti.

Potencijali Srbije za održivi turizam su ipak, kako kaže, ogromni, ali je potrebno mnogo vremena i truda, od mikro do makro nivoa, da se takvi potencijali i valorizuju.

„To se najpre može učiniti u ruralnom turizmu i turizmu posebnih interesa, a najviše u eko-turizmu zaštićenih prirodnih prostora, u nacionalnim parkovima, rezervatima i slično“, kaže Krasojević i dodaje da je veoma niska svest, pa i znanje stanovništva Srbije o značaju održivosti, a posebno o održivom turizmu.

Švedska prva na listi održivih destinacija
Prema prošlogodišnjoj listi održivog turizma koju je objavio Euromonitor, na prvom mestu se nalazi Švedska, slede Finska i Austrija. Među najboljima u Evropi nalaze se Slovenija kao 10. i Hrvatska kao 13. zemlja. Indeks Euromonitor Internationala otkrio je da je gotovo 80 odsto putnika spremno da plati najmanje 10 odsto više za održiva putovanja, uprkos sve većim troškovima života.

 

Podrška održivim objektima

Platforma Booking je uvela program „Travel Sustainable“, kako bi olakšali putnicima da pronađu održive objekte za putovanja. Njihovo istraživanje pokazuje da će 73 odsto putnika radije rezervisati smeštaj koji primenjuje održive prakse. Oznaka „Travel Sustainable“ predstavlja priznanje za trud koji objekat ulaže na putu ka održivosti u okviru tri različita nivoa, a postoje i objekti koji su na posebnom nivou jer imaju relevantan sertifikat treće strane.

 

 

Related Posts