Početak drugog dela godine je obeležio nagli porast spajanja i preuzimanja (M&A) na globalnom tržištu. Tokom juna i jula, realizovane su akvizicije sa pojedinačnom vrednošću većom od 300 miliona dolara, što je dvostruko više od vrednosti takvih transakcija u odnosu na prolećne mesece, a za samo mesec ipo dana sprovedeno je osam transakcija vrednijih od 10 milijardi dolara.
Ovakav skok M&A aktivnosti je bio neočekivan, ocenjuju analitičari banke Goldman Sachs, imajući u vidu da je pandemija prekinula šestogodišnji rast ovog segmenta tržišta jer su kompanije obustavile sve planove za širenje poslovanja. Ali sa oporavkom cena akcija na berzama, spajanja i preuzimanja su naglo postala aktuelna, a većinu najvrednijih preduzele su američke kompanije.
Analitičari američke investicione banke Citigroup, očekuju da će u narednim mesecima na globalnom tržištu dominirati velika strateška preuzimanja, zatim spajanja kompanija u industrijama koje su najteže pogođene pandemijom, kao i da će rasti ulaganja investicionih kompanija. U švajcarskoj banci UBS, takođe predviđaju da će deo kompanija pokušati da M&A aktivnostima lakše prebrodi ekonomske potrese izazvane pandemijom.
Za razliku od sporazumnih spajanja i preuzimanja, čiji zalet većina analitičara nije očekivala, o rizicima od neprijateljskih preuzimanja je počelo da se govori već na vrhuncu prvog talasa pandemije, odmah posle kraha akcija na berzama. U zapadnim državama aludiralo se pre svega na Kinu, koja je i pre korona krize imenovana kao pretnja tamošnjim ekonomijama zbog preuzimanja sve većeg broja lokalnih firmi, pa je donošenje pojedinih propisa koji bi to ograničili pravdano odbranom strateški važnih industrija.
Zato ne bi trebalo da čudi da je među prvima koji su javno upozorili na rizike od neprijateljskih preuzimanja u korona krizi bio i jedan vojni savez – NATO. Istovetno je reagovala i Evropska komisija, dok je Nemačka među prvima preduzela mere koje su delom imale za cilj da spreče i potencijalna neprijateljska preuzimanja.
Državni intervencionizam bez kočnica
Branislav Jorgić, vlasnik „Jorgić broker“ kaže da takve reakcije nisu iznenađujuće i podseća da je i u našem regionu nekada ekonomski najmoćniji čovek, Ivica Todorić, govorio da su „granice Hrvatske tamo gde su marketi Agrokora”.
Početak krize je upravo bio idealan za neprijateljska preuzimanja jer su berzanski indeksi pali širom sveta. Index DAX, koji meri vrednost nemačkih kompanija, pao je sa 13,800 na 8,250 poena ili za 40 odsto u roku od 30 dana. „Zbog toga je nemačka država pojačala nadzor nad kompanijama na berzi, upozorila menadžment na opasnost neprijateljskog preuzimanja, naročito onih koje mogu preduzeti kineske kompanije“, kaže Jorgić i navodi kao primer da su Kinezi već vlasnici 14,5 odsto akcija kompanije Daimler-Mercedes.
Vlasti su zato pružile podršku i nacionalno značajnom avioprevozniku, kompaniji Lufthanza, čija je vrednost akcije pala sa 22 na sedam evra. Kompanija koja je u prošloj godini ostvarila prihode od 36,4 milijarde evra i dobit od 1,2 milijarde evra, vredela je u martu 2020. svega tri milijarde evra. Nemačka država je odobrila devet milijardi evra pomoći, tri kroz kredite, a šest kupovinom akcija, pa je postala vlasnik 20 odsto ove kompanije.
Ova kriza će ostati upamćena po državnom intervencionizmu koji više nema kočnice i ruši sve liberalne teorije kao domine. Ogromni finansijski paketi pomoći su sperečili nelikvidnost i u sektorima koji su zbog posledica pandemije gotovo u potpunosti izgubili prohode. Takva rekacija centralnih banaka je zaustavila masovna bankrotstva do kojih bi sigurno došlo u avio-saobraćaju, turizmu, hotelijerstvu, kruzerskoj industriji, ukazuje Nenad Gujaničić, glavni broker u kompaniji Momentum Securites.
„Kao posledica toga, akcije su se munjevito oporavile od drastičnog pada u martu i aprilu koji je iznosio oko 35 do 40 odsto, i sada su blizu pretkriznog nivoa, a pojedini sektori, poput IT-a, čak i iznad njega”, kaže Gujaničić.
Više priče o neprijateljima, nego neprijatelja
Sagovornici magazina „Biznis i finansije“ predviđaju da u regionu i Srbiji neće biti značajnijih akvizicija, ni prijateljskih ni neprijateljskih, delom i zbog toga što je već sve što je imalo da se preuzme – preuzeto.
Dragana Radusinović Tafra, kolumnistkinja portala „Direktno“ iz Hrvatske i spisateljica, potvrđuje da se u toj zemlji mnogo više govori o neprijateljskim preuzimanjoma nego što se ona događaju. Poslednje se vodilo oko kompanije Kraš, u kojem su učestvovali srpski biznismen Nebojša Šaranović, vlasnik Kappa Star Limited i Braća Pivac iz Vrgorca.
„Kompanija je ipak našla ‘prijateljskog’ preuzimača. No, ima i elemanta za večnu sumnju da je u tom slučaju bila reč o donekle dogovaranom podizanju konačne cene za deonicu koju je platila MI Braća Pivac. Da im se nije ‘dogodio’ Šaranović, Pivci bi potrošili mnogo manje novca na deonice Kraša”, objašnjava ona i dodaje da su se pre oko decenije neprijateljska preuzimanja povezivala sa slučajevima kompanija Pliva i Podravka, koja su prerasla u velike regionalne afere.
Pošto je korona pokosila hrvatsku privredu, posebno turizam koji godišnje prihoduje oko deset milijardi evra, veruje da će biti više željenih nego neprijateljskih kupovina. Napominje i da u Hrvatskoj posluje dosta zanimljivih kompanija u sektorima u kojima leži budućnost, poput tehnologija, energetike, farmacije i prehrambenih proizvoda.
Hrvatska potencijalno ima i jednog „jednoroga“ – kompaniju Infobip koja se sprema da svoje akcije izlista na njujorškoj berzi, a vrednost se procenjuje većom od milijardu evra. Ipak, napominje da je upitno da li su ostale kompanije iz pomenutih oblasti uopšte globalno vidljive.
S druge strane, biće, kako kaže, zanimljivo posmatrati kakve će odluke hrvatska vlada donositi o najavljenoj kupovini akcija kompanije INA, kao i moguće vlasničke promene u Hrvatskoj Elektroprivredi (HEP), te sudbinu avioprevoznika Croatia Airlines, kojem je država obećala ponovno spašavanje.
„Hrvatske kompanije su uglavnom slabo kapitalizovane, likvidnost im je niska, a zalihe za ’plivanje’ kroz recesiju malo koja od njih ima”, ističe naša sagovornica iz Hrvatske.
Mršava ponuda i za prijatelje i za neprijatelje
Nenad Gujaničić objašnjava da na smanjenu mogućnost bilo kakvih, pa i neprijateljskih preuzimanja berzanskih kompanija u regionu, utiču plitka tržišta kapitala, ali i njihove druge slabosti, poput vlasničke strukture kompanija. „Tako je u Sloveniji država i dalje značajan činilac u većini ključnih kompanija, a firme koje je ocenila kao strateške teško da će ikada privatizovati. S druge strane, postoji veliki broj berzanskih kompanija u regionu koje imaju većinskog vlasnika, što značajno smanjuje prostor za spajanja i preuzimanja, nevezano da li je kriza ili ne”, kaže Gujaničić.
Takva situacija je i u Srbiji, zbog čega Branislav Jorgić misli da smo, ako uzmemo u obzir trenutno prisutne kompanije na Beogradskoj berzi, već prisustvovali poslednjem neprijateljskom preuzimanju.
„Poslednje neprijateljsko preuzimanje je bilo preuzimanje Energoprojekta, mada neki smatraju da ono i nije bilo neprijateljsko, pošto država kao vlasnik 32 odsto akcija nije pružala otpor tom preuzimanju. Poslednje prijateljsko preuzimanje bilo je preuzimanje Komercijalne banke u kome je država kao većinski vlasnik postigla dogovor sa NLB bankom o prodaji svojih akcija. Ostale su još dve važne kompanije, Elektroprivreda i Telekom, koje su u većinskom državnom vlasništvu. Ako dođe do preuzimanja ovih kompanija – to će biti prijateljsko preuzimanje, uz saglasnost države”, objašnjava on.
Na razvijenim tržištima je situacija bitno drugačija, pa analitičari upozoravaju da će rizik od neprijateljskih preuzimanja biti veći što kriza bude duže trajala. Posebna briga za države će biti i otkrivanje sve zamršenijih vlasničkih struktura fondova, koji najčešće učestvuju u takvim aktivnostima. Jer kad ne znaš ko ti je neprijatelj, ne znaš ni protiv koga treba da se boriš.
Objavljeno u magazinu Biznis & Finansije, broj 177
Autor: Vesna Lapčić
Foto: Pixabuy