U poslednjih nekoliko godina u Srbiji se značajno povećao broj proizvođača meda. I dok se mnogi pčelarstvom i dalje bave tradicionalno, prodajući med svojim poznanicima i komšijama, Toma Kovačević, apsolvent prava iz Kragujevca i njegov otac Marko, rešili su da naprave nešto više. Da stvore brend. I tako se pre tri godine rodio Medus.
Još pre desetak godina Marko je kupio nekoliko košnica, smestio ih u svoje selo Marišić kod Kragujevca i krenuo da se bavi pčelarstvom iz hobija. Bio je ljubitelj i lova i ribolova, ali pčelarstvo mu se posebno svidelo. Međutim, shvatio je da pčelarstvo ne može da bude samo hobi. Ili radite ili ne! Posao je oduvek bio zanimljiv i njegovom sinu Tomi.
„Stalno sam razmišljao kako bih mogao da zaradim novac tokom studiranja. Probao sam sa preprodajom stvari sa Aliekspresa, pa nešto sa automobilima, da kupim, uložim i preprodam, ali nije to bilo to. I onda sam jednog dana shvatio da zapravo imam proizvod u sopstvenom dvorištu i da bih od tatinog hobija mogao da napravim posao. U to vreme tata je bio više usmeren na prodaju sporednih stvari poput rojeva, matica, a med nije bio primaran i prodavali smo ga uglavnom prijateljima“, priča Toma koji se u celu priču aktivno uključio pre tri godine.
Još kao dečak odlazio bi sa ocem u selo, ali nije mnogo radio oko pčela. Kako je vreme prolazilo, posebno kada su kreirali brend Medus, počeo je da sve više vremena provodi i u pčelinjaku.
„Želeo sam bolje da razumem sam proces stvaranja meda kako bih mogao što bolje da prezentujem proizvod. U međuvremenu me je pčelarstvo opčinilo i sada uživam u njemu“, ističe Toma.
Tata Marko i Toma u svom pčelinjaku u selu Marišić kod Kragujevca
Nastanak Medusa
Tada su već imali oko 100 košnica i registrovano poljoprivredno gazdinstvo. Prvo je osmislio naziv Medus i pripremio etikete za tegle. Obilazio je sportiste, teretane, promovisao med i delio im flajere. Paralelno je razvijao društvene mreže jer se jako zainteresovao za digitalni marketing.
„Na samom početku jedan čovek mi je rekao da ću uspeti onda kada se budem smejao svojim ranim rešenjima. Sada kada vidim svoje prve objave na mrežama i prvu etiketu, bude mi smešno zaista. Etikete nam je uradio jedan čovek koji je imao nekoliko šablona i menjao je uglavnom naziv. To mi je bilo povoljno, ali kada sam više ulazio u posao video sam istu etiketu kod drugog proizvođača. Posle nam je etiketu uradila devojka koja se ozbiljno bavi dizajnom, pa sam to ozbiljno i platio“, priseća se Toma.
Med sa aronijom i imuno miks napravili razliku
U samom startu je shvatio da mora da napravi neki miks koji će ga razlikovati od drugih da bi se izdvojio na tržištu. Tako je osmislio med sa aronijom.
„Nisam mnogo istraživao, ali sam znao da je aronija zdrava i da će dati medu specifičnu ljubičastu boju. Verujem da nam je to mnogo pomoglo i da nas je izdvojilo na tržištu. Kad god smo učestvovali na nekom sajmu, ili kada bi neko pravio priču o nama, izdvajalo bi se to što u ponudi imamo med sa aronijom jer je bio neobičan proizvod, drugačiji“, kaže Toma i dodaje da je uvodio i nove mikseve: med, polen i seme koprive, zatim đumbir i limun, med sa suvim voćem.
Od osnovnih ukusa Medus pravi lipov, bagremov i suncokretov. Nekih godina bude i livadskog, ukoliko vreme dozvoli.
Ipak, Medus je bum na tržištu napravio kada su izbacili imuno miks: med, propolis i limun. Sve se poklopilo sa pandemijom kada se mnogo ljudi raspitivalo kako da ojača imunitet, a med je, prema Tominim rečima, uvek dobra preventiva kao prirodni suplement. Pčelinji proizvodi su inače, kako kaže, najefikasniji kada se kombinuju. A Medus pravi i propolis.
Pošto su se usmerili na proizvodnju i prodaju meda na malo, kupili su odgovarajući kontejner sa smeštaj i prevoz košnica, a u međuvremenu su investirali u prostoriju za pakovanje meda.
Danas se Medus najviše prodaje u Beogradu i Kragujevcu, ali je stigao i u mnoge druge gradove u Srbiji.
Težak posao
Pčelarstvo je težak posao, a prinosi mogu da značajno variraju od godine do godine.
Vrlo lako može da se desi da prinos bude nula. Vreme je postalo toliko nestabilno što je za pčele pogubno, ne za njihov opstanak, već za prinos. U trenutku cvetanja biljke vreme mora da bude savršeno. Kada cveta, na primer, bagrem u proleće ne sme da pada kiša niti da bude pretoplo. Pre samog cvetanja pčele moraju da se dobro razviju, a to je nemoguće ukoliko je hladno. Desi se da sunce grane i bagrem procveta za dan. Zato je tempiranje forme pčela i praćenje vremena izuzetno važno, što je lakše iskusnim pčelarima. U ovom poslu se grabi svaki povoljan trenutak za seljenje pčela i proizvodnju meda“, objašnjava Toma i dodaje da selidba pčela pogoduje proizvodnji.
Ove godine su uspeli da proizvedu nekoliko tona meda što je više nego prošle godine koja je bila, kako kaže, loša. Međutim, prodati četiri tone meda na teglu za godinu dana uopšte nije tako lako.
„Mi još nismo uspeli toliku količinu da prodamo u roku od godinu dana. Marketima nismo interesantni zbog naše cene koja im nije isplativa, a mi nemamo računici da značajno spustimo cene. Za sada se naš med nalazi u samo jednoj radnji u Kragujevcu i jednoj u Beogradu, a 90 odsto prodamo sami, uglavnom preko društvenih mreža. Čini mi se da su ljudi i najsumnjičaviji kada kupuju med i maslinovo ulje u marketima i da više vole da kupe direktno od malog proizvođača“, kaže Toma i dodaje da su ranije mnogo više učestvovali na sajmovima, ali da ih još uvek nema koliko ih je bilo pre pandemije.
Korona je, prema njegovom mišljenju, uticala na to da ljudi više cene domaće proizvode.
Važno je samo da proizvođač radi kvalitetno i da stekne poverenje potrošača. Ako oni vide moje objave na društvenim mrežama kako u sred noći vozimo košnice na Frušku goru, uveriće se da sve radimo baš kako treba i to će i ceniti“, kaže Toma.
Inflacija stigla i kod pčelara
Cene variraju u zavisnosti od vrste meda, ali ulaganje rada i novca je, kako kaže, gotovo isto. Za Medus, pošto su iz Kragujevca, proizvodnja jeftinijeg meda je čak i skuplja.
„Suncokretov med je jeftiniji, a nama je proizvodnja skuplja jer moramo da odvezem pčele u Vojvodinu nekoliko puta što nas košta bar hiljadu evra. A bagrem imam u svom kraju i nemam taj trošak“, objašnjava on.
Ove godine su i cene meda nešto više, najviše zbog više cene goriva.
„Okačio sam jednu objavu nedavno koja glasi ’koliko vam je poskupeo med kao da vam pčele idu na dizel’. Istina je zapravo da nas selidbe košnica koštaju značajno više. Tegle su takođe poskupele, bočice za propolis. Zatim poštarina, a veliki broj tegli šaljemo brzom poštom. Mi smo na kraju podigli cenu toliko da zadržimo zaradu iz prošle godine“, kaže Toma i dodaje da je pčelarima od velikog značaja i subvencija od 800 dinara po košnici.
Strast u promociji
A kada je reč o marketingu, digital ima primat s tim što je izuzetno važno pratiti trendove jer se stvari brzo menjaju.
„Samo pre godinu dana bilo je recimo aktuelno da se na Instagramu objavi fotografija i napiše neka zanimljivost. Danas su najpopularniji dinamični snimci, niko više ne želi da čita postove“, kaže on.
U ovom trenutku bez plaćene reklame instagram profil Meduskg dostigao je 100.000 pregleda za mesec dana. Razlog je svakako sadržaj, ali i veliko interesovanje ljudi za pčelarstvo i med kao proizvod. A koliko su ga „mreže“ i Medus opčinili Toma ilustruje i time što mu se dešava da se probudi noću i da mu sine ideja te umesto da nastavi da spava on ustane da je zapiše kako bi ujutru kreirao objavu.
„Ovaj posao me je baš okupirao i radim ga sa strašću i ljubavlju“, ističe Toma.
U budućnosti neće biti fokusirani na povećanje količina meda, već na sticanje novih znanja i dodatno unapređenje kvaliteta koji je, kako kaže, i sada nesporan. To dokazuje i zlatna medalja sa 89. Međunarodnog sajma poljoprivrede u Novom Sadu.
Toma se trenutno edukuje za zvanje apiterapeuta. Naime, apiterapija je nauka koja se bavi korišćenjem pčeličnjih porizvoda u naučne svrhe.
„Želja mi je da okupim ciljnu grupu ljudi koja razume važnost pčelinjih proizvoda u svakodnevnoj upotrebi. Cela porodica radi na tome da podignemo pčelarstvo na viši nivo što se tiče stručnosti, ali i poverenja ljudi. Nismo usmereni na povećanje košnica već da od onoga što imamo napravimo premijum proizvod. U tom slučaju ćemo moći da imamo i cene koje nam više odgovaraju, ali što je još važnije steći ćemo poverenje potrošača na duže staze i povećati njihovu lojalnost našem brendu“, zaključuje Toma Kovačević.
Kako se pravi lažni med?
Mnogo je teško, kako kaže Toma, dokazati da neki med nije pravi. „Taj med se pravi tako što se pčelama daje stimulans u vidu sirupa. U te sirupe se stavljaju još neki dodaci pa pčele počinju da ga percipiraju kao nektar i proizvode velike količine meda. Dakle, ti ljudi vrcaju med i on jeste produkt pčela, ali osnova je pogrešna jer on nije od nektara iz biljke već iz šećernog sirupa“, objašnjava Toma Kovačević.
Da li su pčele zaista ugrožena vrsta?
Pčele su mnogo otporne i sposobnije nego što ljudi misle, kaže Toma i veruje da bi one nadživele i ljudsku civilizaciju. Broj medonosnih pčela je svugde u svetu sve veći, dokpostoje divlje vrste koje jesu ugrožene.
„Zamislite koliko je ona pametna da kad jedna pčela nađe nektar, vrati se u košnicu i prenese tu informaciju drugim pčelama uz pomoć plesa uračunavši tačnu udaljenost pa čak i uticaj vetra. To rade da bi iz košnice uzele samo onoliko meda koliko im je potrebno da odu po nektar i da se vrate do košnice sa njim. I onda kada mi neko kaže da će pčele da izumru ne deluje mi realno“, kaže Toma.
Autor: Vesna Lapčić
Porodica Ratkov je od ljubavi prema zdravoj hrani napravila porodični biznis