Mihajlo Vesović, direktor Sektora za strateške analize, Privredne komore Srbije, rekao je da Zapadni Balkan postiže već neki efekat, a da Srbiji nedostaje konekcija sa Evropskom unijom, jer za nas region prestaje kada voz ili kamion dođu na granicu na Šid i čekaju po 12 ili 24 sata.
Goran Šaravanja, glavni ekonomista Hrvatske privredne komore je rekao da živimo u izuzetno komplikovanim vremenima. „Usudim se reći da je Hrvatska značajno stabilnija danas nego 2008. i nadam se da će ostatak regije uvideti te pozitivne stvari od ulaska u Evropsku uniju. Svima nama bi bilo lakše da je Zapadni Balkan u EU“, istakao je on.
Mihajlo Evrosimovski, član Upravnog odbora komora Saveza privrednih komora Makedonije, rekao je da postoji određeni napredak u saradnji, ali da postoji dosta prostora za napredak.
Dragoljub Bulatović, savetnik predsednice Privredne komore Crne Gore, rekao je da standardi moraju da se usaglašavaju i zemlje koje nisu EU moraju da ispunjavaju širok dijapazon uslova. On je naveo da zemlje svaka u svom domenu radi na tome da ispuni kriterijume.
Problem kadrova – intelektuelni kapital
Mihajlo Vesović je rekao da je nedostatak radne snage problem cele Evrope i Srbija deli sudbinu demografskih promena, stila života i svih drugih promena. „Struktura ljudi i znanja je prilično nepovoljna. Taj problem nije uništio nijednu ekonomiju u Evropi jer se i tehnologija razvija, dolazi do automatizacije procesa, digitalna transformacija izbacuje neke banalne poslove. Nismo specifični, a dobra stvar je da se vraćamo na dualni model obrazovanja. To nije jednostavno, jer to koša i tu EU pokazuje određeni signal sa fondovima“, rekao je Vesović i dodao:
„Treba da stremimo da sačuvamo ono što imamo. Ne odlaze ljudi samo zbog ekonomija, mnogi mladi zarađuju više od 2 hiljade evra i njih nešto drugo tera, možda ekološka ili kulturna politika i neke druge nepravde. Zabluda je da se ovaj problem može rešiti stimulacijom rađanja trećeg deteta“, naglasio je Vesović.
Evrosimovski je rekao da mladi ljudi iz Severne Makedonije u inostranstvu postižu odlične rezultate. „U vezi sa dualnim obrazovanjem – automobliska industrija dosta ulaže u ono što im treba. Što se tiče IT sektora, mlađe generacije iz Severne Makedonije mogu da rade onlajn, rade za velike kompanije iz Zapadne Evrope i SAD. Oni sa dve hiljade evra žive odlično u Severnoj Makedoniji, ali se slažem da njih može da odvede okruženje. Da je država malo sređenija i da se osećaju prijatno dok idu na posao, ne bi imali razloga da idu. To je klackalica zašto ljudi razmišljaju da li da odu ili ostanu“, rekao je on.
Dragoljub Bulatović je rekao da Balkan ima svoje čari i lepote, ali da treba podstaći državu da posluša glas privrede i biznisa i da stvara pretpostavke za kvalitetniji život. „Mislim na sve zemlje u regionu. Investicija u informatičko obrazovanje je najbolji ulog i najpre će dati rezultate. Digitalna industrija je bila najotpornija na udare krize. Nisu države prepoznale da je to polje za investicije. Ovo je teren gde se mora ulagati“, rekao je Bulatović i dodao da je u Crnoj Gori bilo 30 odsto manje domaće radne snage u prošloj letnjoj sezoni.
„Postoji odliv radne snage iz CG u Hrvatsku, nisu mnogo bolji uslovi ali ljudi žele da vide nešto drugo“, rekao je on i dodao:
„Tokom pet godina može da se dobije samo jedna generacija neophodnog kadra, dakle za četiri generacije treba nam 20 godina. Na tome se ne radi sistemski, a trebalo bi da se radi hitno. Kada se priključimo EU, svi će nam otići negde drugde, tek tada ćemo biti u ozbiljnom problemu“.