Ekonomski fakultet Архиве

Finansijski forenzičar relativno je novo zanimanje u javnim tužilaštvima u Republici Srbiji. Uvođenjem struke finansijski forenzičar i prijemom stručnjaka koji poseduju set znanja iz različitih oblasti (računovodsvo, revizija, bankarsko poslovanje, poslovanje privrednih društava, berzansko poslovanje, ali i poznavanje prava, informacionih tehnologija), kao i iskustva u detekciji kriminalnih radnji, efikasnost u obavljanju istražnih radnji znatno se povećala.

Dragana Stojadinović CFE, finansijski forenzičar i član ACFE Serbia Chapter na panel diskusiji koju je organizovao Ekonomski Fakultet Beograd i Deloitte Serbia u sklopu obeležavanja Međunarodne nedelje borbe protiv prevara, studentima i budućim finansijskim forenzičarima dala je kratak uvid o ulozi finansijskog forenzicara u javnom sektoru.

Finansijski forenzičari nisu veštaci iz određene struke već stručna lica koja poseduju znanja i veštine iz više oblasti. Smernice njihovog delovanja ne ograničavaju se na samo jedan skup analiza, kao na primer na analizu finansijskih izveštaja – finansijski forenzičar/CFE obavlja niz drugih analiza koje se najčešće odnose na analize novčanih tokova, analizu poslovne dokumentacije, analizu podataka iz javno dostupnih izvora, analizu poslovnog događaja, a sve u cilju otkrivanja „modus operandi“ izvršenja krivičnog dela. Tako pomažu tužiocu u efikasnijem sprovođenju istražnog postupka. Naglašen je značaj saradnje sa drugim forenzičkim službama (digitalnom forenzikom) i spremnost na timski rad.

Obim rada finansijskog forenzičara je izuzetno opsežan, a kako se stalno suočavamo s novim oblicima prevara, novim načinima izvršenja krivičnih dela, izneto je mišljenje da je izuzetno važno da se radi na kontinuiranoj edukaciji i da je neophodno da struka u okviru svojih strukovnih udruženja međusobno razmenjuje iskustva i mišljenja.

Kakav treba da bude ekonomski forenzičar? Od veština treba da poseduje analitičnost, upornost i preciznost. Da ima razvijenu etičnost – da poštuje zakonske norme i etičke kodekse struke, ali i da veruje je rad na prevenciji ili suzbijanju prevara i finansijskog kriminala – za dobrobit društva.

Foto: Stockvault

Udruženje aktuara Srbije i Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu organizovali su 5. novembra XVIII međunarodni simpozijum sa temom „Osiguranje u uslovima pandemije covid-19“. Simpozijum je organizovan onlajn zbog pandemije i svih 14 predavanja je prezentovano u jednom danu.

Pored prezentacija, dvadeset četiri rada su objavljena u naučnoj monografiji na engleskom jeziku. Prezentacije su imali predstavnici nadzora osiguranja Narodne banke Srbije, pet članova Izvršnog odbora osiguravajućih kompanija iz Srbije, osam profesora univerziteta iz Srbije i predstavnici Udruženja aktuara Srbije.

U govoru na temu „Sektor osiguranja u uslovima pandemije COVID-19: osvrt supervizora”, viceguverner Željko Jović, istakao je aktivnosti Narodne banke Srbije preduzete radi ublažavanja negativnih efekata pandemije na ukupan finansijski sektor.

Ukazao je na značaj regulatornih mera Narodne banke Srbije u obezbeđivanju uslova za olakšano finansiranje obaveza tokom pandemije za sve korisnike finansijskih usluga – od moratorijuma u otplati kredita banaka, mogućnosti odlaganja plaćanja obaveza po osnovu lizinga, osiguranja, do preventivnih mera kojima se omogućava produžavanje roka za otplatu gotovinskih i stambenih kredita i paketa podsticajnih mera za stambeno kreditiranje. Viceguverner je posebno naglasio da je Narodna banka Srbije nekoliko puta snizila referentnu kamatnu stopu, čime je uticala na snižavanje svih bazičnih kamatnih stopa na tržištu i tako podstakla dalje kreditiranje privrede i stanovništva. Tokom pandemije, Narodna banka Srbije je u više navrata pružila podršku bankama putem instrumenata likvidnosti, repo i svop transakcija, kao i kontinuiranog obezbeđenja funkcionisanja kritičnih funkcija – platnog prometa, snabdevanje gotovinom i efektivom i sl.

Viceguverner Jović je istakao da je celokupno finansijsko tržište reagovalo odgovorno i efikasno na dolazak pandemije. Finansijske institucije su zbog regulatornih zahteva Narodne banke Srbije već imale uvežbane planove za kontinuirano poslovanje, čija je primena obezbedila nesmetano odvijanje procesa rada, uz prelazak jednog dela zaposlenih na rad od kuće. Izmenjene okolnosti uslovile su da finansijske institucije pređu na pružanje finansijskih usluga zasnovanih na novim tehnologijama, koje ne zahtevaju neposredni kontakt zaposlenih u finansijskim institucijama i klijenta (mobilno i elektronsko bankarstvo i sl.), ali zahtevaju adekvatan odgovor u pogledu upravljanja rizicima koji proističu iz novih tehnologija.

Prema preliminarnim rezultatima za prvih devet meseci ove godine, u sektoru osiguranja zabeležena su pozitivna kretanja premije osiguranja – rast dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, imovinskih osiguranja i kasko osiguranja, uz očuvanje kvaliteta investicionog portfolija i adekvatnu kapitalizovanost i likvidnost. Kao izazove na tržištu osiguranja, viceguverner je izdvojio dalji razvoj kanala prodaje zasnovanih na novim tehnologijama i adekvatno upravljanje rizicima koji iz toga proističu, iznalaženje načina za dodatni rast tržišta razvojem svesti o potrebi za osiguranjem, unapređenje tržišta autoodgovornosti i dalji postepen rad na pripremi za uvođenje regulatornih standarda Solventnost 2 i MSFI 17.

Na Simpozijumu se govorilo da li bi trebalo očekivati optimističan ili pesimističan scenario kada je reč o osiguranju, uticaju pandemije na osiguranje od autoodgovornosti, životno osiguranje, o kamatnim stopama i njihovom uticaju na poslovanje osiguravača, pa i o uticaju pandemije na sistem penzijskog osiguranja. Poseban rad bio je posvećen osiguranju od sajber rizika.

Foto: Pixabay

Ekonomski fakultet

Šta je finansijski forenzičar?

Održan XVIII međunarodni simpozijum: „Osiguranje u uslovima pandemije covid 19“