Banke imaju problem sa provođenjem projekata i sa agilnošću što otežava saradnju sa fintech kompanijama. Saradnja sa bankama je posebno komplikovana za početnike budući da ove finansijske institucije imaju stroge procedure. Zato je važno da regulatori naprave takvo okruženje u kojem bi početnici u ovoj oblasti mogli da se „igraju“ dok ne dođu u fazu kada bi mogli da pregovaraju sa bankarima. Ovo su neke od poruka koje su se mogle čuti na konferencija Finticipate -SEE FinTech Forum powered by AikBank, koja je četvrti put za redom okupila (23.5.2025.) vodeće aktere iz sveta finansijskih tehnologija, bankarstva, regulative, investicija i digitalne transformacije, potvrdivši reputaciju jednog od najvažnijih regionalnih događaja u oblasti fintech inovacija.
Elma Šarić, Senior Strategic Partnerships & Ecosystems Analyst, Raiffeisen Bank International je rekla da su banke shvatile da moraju da rade sa fintech kompanijama.
„Mi ne gledamo više samo finteh kompanije već i startape u vezi sa veštačkom inteligencijom. Imali smo slučaj da su naše kolege dobile preporuku za jedan mali tim koji se bavi veštačkom inteligencijom, ali je na samom početku. Ponudili smo im mentore i pozvali ih da rade u našem prostoru. Dogovorili smo se da razvijaju proizvod do jedne tačke kada bismo mogli mi da se uključimo kao investitori“, rekla je Šarić i podsetila da banke nisu samo partneri već i potencijalni investitori u startape pa i fintech kompanije.
Miloš Milošević, direktor kompanije Presto, rekao je da bankarski sektor nije industrija sa kojom se može sarađivati iz „garaže“.
„Banke imaju svoje KPI-ajeve, procedure, što svakako početnicima komplikuje potencijalnu saradnju. Regulatori bi mogli da naprave okruženje gde bi startapi mogli da se „igraju“ do određene tačke razvoja jer teško da će neko moći da uđe u banku i kaže: „imam sjajnu ideju“ i postigne nešto. Verovatno neće otići dalje od prizemlja“, rekao je Milošević.
Đorđe Zdravković, direktor kompanije Protokol je rekao da banke imaju problem sa provođenjem projekata i agilnošću.
Kozmin Kozma, predsednik Borda Rumunske fintek asocijacije je rekao da upravo takve organizacije služe za komunikaciju sa bankama te rešavanje određenih situacija i predupređivanje određenih događaja. Takođe, Asocijacija ima kontakte sa nacionalnim regulatorom koji su od izuzetne važnosti za fintech tržište kao i sa evropskim asocijacijama iz ove oblasti.
Elma Šarić je rekla da bi postojanje jedne takve asocijacije u svakoj zemlji bilo korisno jer bi one mogle i da filtriraju fintech kompanije, ali i da ih edukuju u pogledu usklađivanja sa regulativom i saradnjom sa bankama.
Jedna od centralnih tema ovogodišnje konferencije bila je otvoreno bankarstvo, koje se sve više nameće kao ključni element digitalne transformacije finansijskog sektora. U okviru prvog panela, učesnici su se bavili regulatornim osnovama za razvoj otvorenog bankarstva, izazovima u vezi sa spremnošću banaka na razmenu podataka, ali i mogućnostima koje se otvaraju za fintech kompanije i krajnje korisnike. Prikazan je i uporedni uvid u zrelost tržišta u nordijskim zemljama, uz paralelu sa lokalnim prilikama u regionu Zapadnog Balkana.
Značajan deo programa bio je posvećen regulatornim temama, uključujući primenu SEPA i PSD2 direktiva u zemljama članicama EU, ali i izazove sa kojima se suočavaju zemlje van Unije. Osim toga, na konferenciji su predstavljeni i modeli saradnje između tradicionalnih banaka i fintech kompanija, uz konkretne primere uspešnih partnerstava zasnovanih na primeni otvorenih API-ja.
Jedna od najinspirativnijih sesija dana bavila se veštačkom inteligencijom u finansijama, kroz temu „AI That Works“. Govorilo se o realnim dometima savremenih AI sistema u regulisanim industrijama, etičkim pitanjima, kao i o neophodnosti razvijanja sistema koji uče i iz podataka i iz ponašanja korisnika. Učesnici su se složili da je veštačka inteligencija daleko više od automatizacije procesa – ona ima potencijal da transformiše donošenje odluka, segmentaciju korisnika i pristup analitici, ali zahteva pametno i odgovorno implementiranje.
U drugom delu dana otvorene su teme koje se tiču budućnosti tržišta kapitala, kroz panel „The Future is Tokenized?“, koji je analizirao mogućnosti i rizike tokenizacije realne imovine i crowdfundinga u regionalnom kontekstu. Panel posvećen kriptovalutama otvorio je pitanje „nove kripto stvarnosti“, uz debatu o poreskim pitanjima, problemima u transakcionim tokovima unutar SEE regiona, ali i pokušajima regulatora da stvore balans između kontrole i podrške inovacijama.
U završnom delu konferencije diskutovano je o investicionim trendovima i rastućem interesovanju investitora za fintech startape u regionu. Panelisti iz venture fondova, banaka i konsultantskih kuća govorili su o faktorima koji privlače kapital u jugoistočnu Evropu, ulozi korporativnih investitora, i sve izraženijem interesovanju za Web3, tokenizaciju i decentralizovane finansijske modele. Takođe, analizirani su i glavni izazovi za lokalne startape – od potrebe za strateškim investicijama do balansiranja između brzine razvoja i regulatorne usklađenosti.
Tokom celog dana, konferencija je nudila brojne prilike za umrežavanje, razmenu ideja i pokretanje novih inicijativa. Sa više od 40 govornika iz različitih delova sveta, Finticipate 2025 još jednom je potvrdio da Srbija i region imaju značajan potencijal da postanu epicentar fintech inovacija.